Makarone blog

Jutro.Sedim na stepenicama Zdenkine terase.Tu sam nekoliko dana.Kasno leto,vrucina,sve zrelo.More cujem,osetim miris morske trave.Oseka je ostavila na obali,lezi kao prostrti tepih.Bonaca kao ulje,jos ni malo maestrala.Silazi Zdenka,moja prijateljica iz detinjstva i ranog devojastva u Zadru.Prijateljstvo veliko,nepomuceno.Stane pored mene i pita hocemo li ici u ribarnicu.Hocu.Idemo barkom na poluotok,u stari deo grada.Kupujemo musune i orade za na leso.Musune na salatu.Vracamo se.Ona me tera da sidjem do mora, aona kao prava Dalmatinka,nece jos,ide da kuva.Mahnuce mi s prozora da dodjem na rucak.Ja se spremim,samo se obavijem pareom i legnem na zidic.Koliko smo se puta suncali na tom zidicu,kuca je bila puna gostiju i domacih.Keka,Olga,Jasna …Cike,pokojna Senka i mama.Sada samo nas dve.Gledam preko na Ugljan,vidi se kao nadlanu po predivnom danu.Skocim u more i odplivam na ogromni kamen koji smo zvali Galeb.S njega smo skakali i takmicili se ciji skok ce biti najlepsi.Cujem ciku i vesele glasove iz mladosti.Sada ,ja sama na Galebu.Osvrnem se,Zdenka na prozoru gleda i cuti.Pokaze mi rukom da skocim i doplivam.Dok sam stigla,eto i nje.Kaze da retko deca iz susedstva idu na Galeb.Idu na neke druge plaze,gde ima vise ljudi.Druga su vremena.Posle rucka odmaramo,pa idemo put Borika.Tamo na Puntamiki se kupamo do veceri.U povratku sedamo u neki kafic,privucene predivnim pevanjem klape od sedam osam mladica.Uzivamo u picu i pesmi i polako krecemo peske kuci.Sve uz rivu.Neke kuce su ostale netaknute i secam ih se kao da je juce bilo.Neke ustupile placeve nakaradnim gradjevinama nekog kontinentalno-alpskog stila,ne sve.Ima predivnih.Mesec se ogleda u moru,a vazduh pun joda,mirisa borovine.Nekad smo se ovim putem vracale sa plesa na terasi ferijalnog doma,koja je bila hit mesto,ugrupi.Mogu da cujem nase glasove i smeh,zezanje…Mnogih nema,rastrkali smo se po ostatku bivse Juge,Amerike,Italije,raju…Stizemo polako kuci,blizi se ponoc,mi gladne.Zdenka pusta muziku,Masima,i sprema nam da nesto pojedemo.Ne da mi nista da radim.Smejemo se i jedemo hleba i pastete od Gavrilovica.Povratak u prosle dane ,kada je sve bilo drugacije…Bez patetike,majke mi.Ja se ucutala,ona me pita sta mi je,mislim li na Dragana i Misu.Mislim. Posle dugo godina ,sama bez njih,u mom Zadru.Na terasi zapalimo jos po jednu cigaretu ,a ona kaze:Ajde,mala,sitna je ura…sutra cemo ranije.Idemo na Vir,kod Olge koju nisam videla sto godina.Jedino nju od mature…Noc duboka i tamna kao more koje se  malo podiglo, cuje se sum valova, a opija miris zrelih nešpula. Ima li lepse uspavanke.?