Makarone blog

Ovaj vikend za nama je posle duzeg vremena bio veoma ispunjen druzenjima, i veoma prijatan. Posle dugo vremena , saznala sam, da je meni veoma draga prijateljica unela neke novine u svoj zivot. Vec mi je bilo cudno sto se ne javlja na telefon kad god je zovem.Ona se pre sest meseci preselila u novi stan. No , dosla sam do njenog novog broja telefona , javila joj se , i vec za cetvrtak je susret bio utanacen.

Insistirala je da se nadjemo kod nje kako bih videla njen novi dom. Ona se odavno razvela, cerke su joj se obe udale i zivi sama. Na svoj nacin, svima nama pomalo cudan, ali njen. Predugo je sama, nikad se nije ponovo udavala, i veoma sebicno cuva svoju slobodu i samostalnost. Veoma je duhovita i zanimljiva i ja je mnogo volim. Mnogima je “uvrnuta”, a tip je zene – koga voli voli, a ko nije na toj listi, spasavaj se who can, kazu prava vestica. Njoj i meni nikad nista nije smetalo u druzenju. Sedele smo uz kafu, pile malo Jacka, jele kesten pire , druzile se od kasnog popodneva .Dosle su njene cerke, i u prijatnom caskanju, pretresle smo dogadjaje i pola vidjenijeg sveta u NS. Nasu prijatnu zensku zurku prekinuo je M. kad je dosao po mene.Dogovorile smo se da ne dozvolimo duge pauze u vidjanjima, jer nemamo vremena za to. Do izlaznih vrata cuo se veseli smeh i upadice dok me je pratila…Nas dve, godinama drugarice…Bas …Girly..

U petak smo M. i ja isli na veceru kod prijatelja i proveli prijatno vece s njima , kao i uvek.Opet je nasa zenska strana bila dobitnicka u svim razgovorima , bas kao i u kartama, u odnosu na musku, koja se vidno nervirala. Sta cemo kad smo bolje u svemu od njih. Bas… Girly…

Danas predvece nazvala me je moja snaha, jedna od one dve, o kojima sam vec pisala, da ih volim kao sestre , a ne kao snahe, i rekla da postoje ozbiljne sanse da nas cetvoro otputujemo sledeci vikend na Zlatibor. “Jedno nedelju dana”, kaze ona, “ i sad aktiviraj sve strateske mogucnosti, planove i odgovore na nesuvisla muska pitanja i podpitanja, kod mene je vec sve sredjeno”. Eto nove zgode i troska…Bas…Girly… A kod mene… …Work in progress ! Obrada je u toku !

Danas, posle podne u casovima dokolice resavala sam razne zadatke u mom omiljenom enigmatskom casopisu. To cesto upraznjavam, cisto zbog mentalne akrobatike, da vijuge ne zardjaju ako se nista ne misli, a i zdravije je nego buljiti u “veliko oko Novog sveta”. Resavala sam neke rebuse, i izmedju ostalog, i neke anagrame. Palo mi je na pamet da ispremestam slova iz nasih nickova, i dam neke komentare pored novih reci, ma koliko besmisleni oni bili. Mozda ce negde izbiti podsvesne asocijacije na nekoga od nas, ne ljutite se samo je sala u pitanju, potpuno su meaningless, stavicu ih samo da postignem neki recenicni smisao. Uostalom nikog od vas i ne poznajem licno, sve je samo na osnovu pisanih reci u blogovima, pa Game, start!

Makarone- NEKA MORA me tera da se stalno igram, pa makar zabrljala!

Dedabor- DA, DOBRE mi ribe dajte u mom okruzenju !

Zmajcek- CEKAJ, ZM… , a imam i drugi poslovni ….blog mislim !

Atajlo- ALO, TAJ….ne moze ni da priviri ovde sa komentarom, nista ne razume, a nije ni lep !

Naivna- VANI NA …kisi i vetru cekacu te da me ugrejes, mene smrznutu od cekanja…

Zihernadla- HAZARD LINE…,moram da otvorim nesto ovog tipa, znam da ce mi ici….

Drvo- Ja pisem prvo u VORD-u, nikad direktno, posto sve mora da bude gramaticki i literarno dovedeno do savrsenstva…

Sarahstory- SORRY, SAHAT me uvek zezne, pa ne zvoni…sto ja uvek moram kasniti…,

Afroditta- DATA FOR IT….da ,da , covece to su ti podaci, pospremi moj radni sto posle, znas da ne volim nered….

Electrasdreams- ALARMED SECRETS aka electra, samo se zezajte, znate da sve znam o vama. Ima za tebe jos jedan ,da se izvadim…CARAMEL DESSERT, zar nije divan ?

Charolija- HI, COLA…RAJ ! moze , kad pijem kolu, zbog ovog stanja, ja sam on the heavens, valjda mi nece skoditi !

Bubazlatica- ZABLATI BUCA, opet cipele, tako sam ga lepo opravila…prase jedno!
Shaputalica- ATLAS, PICA, UH…nigde bez atlasa , sto volim da putujem…pa makar do posla…

Razumite- UM TE ZARI, dobri Punky, nemoj to pivo stalno…pa mi pravis zazubice, a nisam kadra, jer sam prehladjena…

Bufke- UF, BK ! E…. sto je to bila televizija !

Lost- STOL, ne podsecaj me na ono vece, kad smo se napile vina na blogu kod mene ,pa zavrsile pod stolom. E, jesi bila drug, ja pala prva , a ti me u stopu pratis, to je bila zurka…jos sam mamurna , pa pricam hrvatski…

Inace , jazz ne da ne volim nacisto , volim samo one najudarnije numere, koje su vredne, a pee-pee-dooo,pa-pa-ram-pa-pam-pa-dooo i izivljavanje na instrumentalima, bljak.’Ajd, cao, citamo se kad smislim o cemu cu vam pricati. Budite mi svi zdravi ,veseli i nasmejani.

Moguce da cu vas izludeti danas onim sto pisem , jer mislim da su retki oni kojima je ponedeljkom lepo, pa ce vam samo jos ovo faliti. Dobro necu sad bas sve da teram dodjavola, zato sto mislim da je vecina vas , mojih prijatelja blogera , dobar ljudski materijal, ali ima ljudi koji su od jutros bas zasluzili da ih oteram tamo. Ali nije to poenta.

Posle svadbe koja je prosla vrlo veselo i lepo, juce smo se iz razumljivih razloga M. i ja odmarali , i u slatkom lencarenju proveli vecinu dana. On je prilicno rano sinoc otisao da spava i ostavio me u raspolozenju freedom is mine, u kom sam citala blogove, ostavljala komentare na neke na koje ova dva tri dana nisam stigla , svrljala po netu i mislila o sutrasnjem danu i obavezama.

Ponedeljak ujutro je osvanuo, prilicno sumoran i tesko mi je bilo posle praznjenja na svim poljima, i leskarenja od nedelje , i da zamislim da ustanem i prihvatim se svega sto me ceka.Jednostavno nije islo. Lenjo sam ustala i posle kupatila pogledala mail. Odgovoricu posle. SPAM. Hvala Akismetu. Upalila TV, najavljuju poskupljenje ulja, kojeg vec nema u prodavnicama, znaci bice ga , ali po novoj ceni. Zatim ponovo uskladjivanje cena benzina sa cenom barela fucking nafte. Pijemo kafu, gasimo izvor besa i odlazimo. Btw, u petak popodne oko 15h u vestima sam pazila i brojala: sve vesti koje je izgovorila zena na TV su bile izrazito negativne i odurne , cak i vremenska prognoza za vikend. Neverovatno ni jedne , jedine pozitivne vesti, ako negde jos ima ovakve zemlje neka mi neko javi.

Stizuci u grad pogledala sam iz kola u menjacnici kurs evra, bio je nesto oko 82,60din. Jurcajuci okolo ispostavilo se da je trebalo nesto da platimo , stanemo pred menjacnicu onu istu od pre nekoliko sati , evro je sada 81,20din.Iznenadjenje nas je kostalo jedan dobar pazar svih zelenisa za jedan dan i rucak.

Dosli smo kuci , imali rucak i taman kad smo seli da jedemo , zvoni telefon:strategic marketing me pita da li imam vremena da odgovorim na neka anketna pitanja.Mars , neeeemam! Trassss! Malo posle zvoni neko na vratima. Vidim nepoznate face i pomislim , to su oni sto mi nude da udjem u njihovu sektu, ili da kupim neciju polisu osiguranja , ili da doniram njihovo lazno humanitarno udruzenje. Nudili neke usisivace i posudje. Otkacila sam ljude, grubo, posle mi jedino njih bilo zao. Konacno smo zavrsili sa ruckom.

Posle sam siktala od gluposti na TV. Reprizine reprize repriza.Ljudi se zene, udaju,vode ljubav u po bela dana, razvode se,placu , imaju plasticne operacije i totalni makeover izrazavajuci svaki promil svog jadnog pateticnog zivota ziveci ga u Big brotheru. Pobegla sam od tih gluposti i radila nesto po kuci, necu da budem zavisna od tog “velikog oka sveta”.

Dan je izvadio dolazak kuma , kojeg nismo videli dosta dugo.Hvala bogu, dok ovo pisem,utorak se tiho usunjava u moju sobu. Sutra je novi dan !

Danas sam bila na Spensu da posetim izlozbu Eko dani u mom gradu. U sveopstoj guzvi samo mi je jos to trebalo , ali nisam mogla da odolim. Bilo je tu svega, mislila sam da je izlozba koncepcijski drugacija, jer se gotovo sve svelo na izlozbu veoma skupog cveca, vocki, i drugih sadnica. Ali svo cvece je toliko divno, od ovog sobnog do ovog “cvetastog”, da tesko mozes da izdrzis da bar nesto ne kupis. To je ono, na fonu proleca. Btw, tek u neko doba sam se obsetila da sam jutros na radiju cula da je prvi dan proleca, i mora da me je ta vest podsvesno skrozirala i prosto vukla medju ta divna bica-biljke.

Iduci tako sam nabasala, na par standova sa onim predivnim kuvaricama, vezenim, “slingovanim” kako bi mi ovde rekli, pa necanim zavesama sa onim divnim kic motivima. Vezilje su ih tako ustirkale i upeglale, skoro da sam osetila blizu njih miris babine prednje, gostinske sobe, spremljene bas u ovo doba pred Uskrs da doceka nas, koji cemo joj doci izdaleka. Steta je sto se ovo desavanje nije zbilo napolju, po predivnom danu nego unutra, i to na korak od telekomovog korisnickog servisa. Dva uporedna duga reda ljudi su smetala posetiocima izlozbe, i ja sam se pitala, sta li to moze napraviti ovoliku guzvu. U prolazu sam cula da je Telekom juce u Novom Sadu iskljucio oko 17 000 telefona, pa su ljudi valjda zurili sa racunima na pokaz da ih sto pre ukljuce. Shit, svakodnevnica !

Malo dalje sam pogledala sta ima novo od knjiga, kod Kairosa i jos nekih izdavaca, videla da imaju u ponudi “Moja omiljena supruga” od ovog Engleza Parsonsa, ali odlucila sam da nista ne kupim. Prvo da cujem preporuke !

Na standu sa povrcem , naravno ,organic , kupila neizostavnu rukolu , kristal salatu i spargle , kod mojih sada vec mogu reci prijatelja , koliko dugo sam im musterija. Smisljala sam u guzvi sta bih napravila za rucak , i vratila se ipak da kupim zumbule , plave , i setila se kako neko kaze da Liz Tejlor ima oci boje ljubicice , a neko , boje hijacinta . Po meni pre ce biti ovo drugo . Cetiri zumbula u saksijicama , plavo ljubicaste boje , oni starinski sto tako opojno mirisu , vec su u zemlji u mojoj ranoprolecnoj lejici u basti.

Pozurila sam da ne zakasnim na dejt sa M..Dogovorili smo se da se nadjemo u basti Gradske kafane. Makijato odlican . Nazalost, popusila sam dve cigarete jednu za drugom uprkos divnom mirisu hijacinta-zumbula, koji je virio iz moje torbe i opominjuci me pitao- Wtf , you are doing ? M. je rekao da sam nepopravljiva ! On, koji ne pusi vec cetiri godine, na to ima potpuno pravo.

Danas sam od ranog jutra bila u velikoj jurnjavi.U subotu je svadba. Udaje nam se Mima, mladja cerka mog pokojnog brata.Starija se udala,jos pre cetiri godine i ima sina .Moja snaha,ostavsi bez svoga muza,nazalost vrlo rano,moze biti srecna kako je dovrsila “izvodjenje “na put svoje dve cerke.Obe su dovrsile,posle takvog soka ,svoje skole i fakultete,pa zasnovale svoje porodice.

U sveopstem uzbudjenju,ponudila sam se kao svaka tetka da pomognem ,u svemu oko priprema,ali skoro da niko nista od mene i ne trazi.Prvenstveno to dvoje mladih ljudi, pobrinulo se oko svoje svadbe , vencanja i svih ostalih sitnica koje ono sobom nosi. U jednom momentu sam zastala zamislivsi se kako je bilo pre mnogo vremena kad sam se ja udavala za M.

To je ja mislim dva meseca bilo opsadno stanje u obe kuce. Oba para matoraca su hteli veliku svadbu po sistemu-i juuuuu, pa nismo nesvet, pa Zika nas sve zvao u sve svatove,tri sina je zenio… .. A Pera ,dva put bili *ebena strana ,pa nas nisu zaboravili , pa velike familije, pa gde ces da se sramotis…Kad su dve buduce prije usaglasile stavove o listama zvanica , mi ostali bili smo u blagom soku, zbog pe-sesnaest desetina ljudi ,na koje se racunalo da ce doci.

Bilo je tu normalno nasih domacih pa Dubrovcana, pa Amera, pa Mladenovcana,pa Sarajlija…sacuvaj boze. Taj narod trebalo je smestiti i pre i posle svadbe, da se negde s puta odmori ,sredi …Znam da je moj pokojni svekar iznajmio maltene citav sprat u starom ,sada izgorelom hotelu “Putnik”, za sve zvanice i dalju rodbinu, s blizom su spavali po dusecima i pomocnim lezajevima svih vrsta kao sardine i kod mladinih i kod mladozenjinih roditelja.To su meni i M. pricali kad smo se vratili sa Jahorine ,sa svadbenog puta. Neke smo u tragovima zaticali i posle nedelju dana naseg svadbenog puta, tog se nisi mogao tako lako resiti. ” Pa ,’ajd kad smo u Novom Sadu ,da pazarimo… necemo sad valjda opet putovati…pa da iskoristimo. “Moja tetica i M.starija sestra nisu se treznile tri dana ,stalno docekujuci i prateci silne goste. M. i ja iznajmili stan i zapalili u gajbu sa TV-om i nekim jastucima ,cekali smo namestaj, samo da se te ludnice i tog belaja resimo.Tako je to bilo nekad u mojoj svadbi , pravoj “srpskoj ,pravoslavnoj”, koja je trajala brat bratu cetiri ,pet dana ,dok moja pok.Kata nije ispratila poslednje Petrovice koji su nam se uvalili u kucu.

Sada je nazalost ,ostalo malo Petrovica u zivotu, i s te strane , oko poziva u svadbu mislim, moja Mima nema neke velike brige.Tetke i baba tetke ,deda stricevi,ujne,ujaci, pomrli,njihovi se razmileli po svetu ,sto po Austriji ,sto po Nemackoj, pa daleko od ociju ,daleko od srca.Samo zahvalnice i cestitke.Mima i njen buduci muz imaju stan koji su kompletno sami opremili,kako su znali i umeli ,ali sami, organizovali vencanje i posle svadbu u jednom lepom restoranu za 30-tak ljudi , najblizih. Samo su nam svima saopstili-”vencanje je tada i tada ,posle svadba od tada do tada ,tu i tu !”Torte i ostala sranja u restoran, poklone, o tom potom kuci…Mission accomlished… I rekli su nam jos nesto lepo ..

Imace bebu,decaka.Mom caletu drugi praunuk,nek je ziv i zdrav.Kada vidim s koliko mira i spokoja organizuju sve to desavanje,osetim da taj mir i spokoj prelazi i na mene.

Znajuci nas preostale Petrovice , pa i sebe ,kao njihove gore list, iako se sada drugacije zovem , osecam da je to samo zatisje pred subotnju buru.Kad se mi dohvatimo muzike i pesme, tesko ce nas se ratosiljati. Pa moramo ,zbog svih ostalih Petrovica , koji su spreceni da prisustvuju , a ubedjena sam da nas gledaju od gore i kontrolisu , znamo l’ se mi jos uvek dobro keriti u svatovima i jesmo l’ dobro naucili potomke.

Prolece stiglo i u NS. Pravim veliko spremanje i po kuci i po blogu. Makarone izgleda: u donjem delu trenerke, u majici, ispranoj i mekanoj, kratkih rukava , sa maramcetom na glavi k’o francuska sobarica, ali ne naivna kao ona , nego naprotiv odlucna da iz kuce izbaci sav crap koji se tu skupio jos od zimus. Pajam pajalicom ,prasnjava i musava , pevam i plesem u ritmu Michaelove pesme.M.sprema lista na zaru, a meni je ostavio da skuvam blitvu i napravim zelenu salatu sa rukolom ,iz organic baste iz K. Muska posla , nista ne moze kompletno sam. Svima prijatan vikend!

Jeste li skoro imali sa nekim “krupne reci” ,da ne kazem svadju ?Da li mrzite glupe ljude ? Da li ste besni kad ljudi sude o necemu cuvsi samo jednu stranu ?Da li mrzite kad vas prisile da birate stranu ?

Nedavno sam bila naprosto gurnuta u situaciju da se svadjam o stvarima koje uopste nemaju veze sa mnom. Jedini razlog za to je, sto je jedan “prijatelj” ruzio zajednicku prijateljicu, upravo slusajuci samo jednu stranu neke price ,koja ovde btw , uopste nije vredna pomena.Bila sam fest okrpljena sa istom prijateljicom u paketu , sa gomilom uvreda i ruznih reci na moj racun , koje su me pritiskale ,da je bolelo.

Taj tip, ta osoba izgovorila je u nastupu svoje neodmerenosti , takve stvari koje su me toliko povredile , a uopste nisu istinite. Postavila sam sebi pitanje: Ako znas da nije istina ,wtf ,se uznemiravas zbog toga ? Uznemiravam se zbog toga,  sto ljudi misle o meni ono sto nisam.Mnogo godina provedenih zajedno izgledalo je kao da imamo slicne stavove,ili pre ce biti ,da se pretvaramo ,da mislimo slicno. Kad sam iskocila iz tog predpostavljenog kalupa misljenja ,nije ispalo dobro. Provela sam sate i sate razmisljajuci o svemu i pronalazeci naravno svoje omaske ,pre svega. M. mi je svedok koliko sam se mucila i analizirala sve to. Znaci , bas sam se trudila. Kad sam se posle par dana smirila ,opet gledajuci stvar iz mnogih uglova, zakljucila sam da je i taj prijatelj  izgubio glavu i zdrav rezon.

I on je bio u jednom ukalupljenom nacinu misljenja ,u kom ustvari nije zeleo , a ni mogao vise da bude.Trebalo je utvrditi i priznati da smo se razisli u stavovima poodavno .Sve u svemu ,svi smo ispovredjivani, boli ono sto je receno i ucinjeno. Nema nazad.

Ja nisam tip zlopamtila, prebolecu ja to sve,potisnuti misli i idem dalje. Znajuci da sam u pravu ,greje me misao da ce doci dan kad ce se on pojaviti i jednostavno reci: Izvini pojma nemam sta mi je bilo ! U to sam se uverila sto puta. Sta ce biti moj odgovor ?Tu je kvaka,jer nece biti ocekivano uobicajen.

.. Hocu li reci sto i uvek ? O.K. sve zaboravljeno ! Bojim se da ne.

Sam bog zna da to ne zelim ,i da vise nece biti tako. Sta ce biti sa mojim osecanjima, ,vremenom,  dok sam lupala glavu razmisljajuci i tresuci se od muke? Da li je to u redu da te neko povredjuje po navici ,jer zna tvoju toliko puta iskusavanu blagost i dobrotu i ishod posle povredjivanja? Pa ti se polako opet usunjava pod kozu i u zivot ?

Umorna sam od primanja izvinjenja.Umorna sam od zloce ljudi koji ne mogu da gledaju kad nekom ide dobro. Umorna sam od besmislene ljubomore. Umorna sam od ljudi koji se ponasaju kao vecita ,razmazena deca, a vole vas kad igrate samo po njihovim pravilima.

U ovom slucaju kako , i da li cu oprostiti , odlucicu sama . Vise ni M. ne moze da utice sa onim , pametniji popusta. A taj covek ,kao “prijatelj “,neka slusa sam sebe, njegove reci neka mu odzvanjaju u glavi, i neka ga malo progone.Ja sam i moje i njegove prevrtala po glavi po stotinu puta. Neka ih ubuduce, sa nekim drugim u razgovoru dva puta odmeri.

Danas sam sa M. isla posle mnogo godina na Institut za plucne bolesti u Srem. Kamenicu.Morao je na zahtev svog kardiologa da uradi neki test iz ehokardiografije, mislim da se tako zove. Ja sam morala da idem s njim da mu odagnam zabrinutost i pravim drustvo. Institut je lepo “umiven”, dobro organizovan u pokusaju , ali i to je napredak.

Iako zakazan pre 20-tak dana , pregled se desio posle 2 i po sata cekanja. Ko nam je kriv kad nemamo vezu , jer su oni sa vezama stalno upadali preko reda ,pod firmom “hitno” .

Ja sam se seckala po hodnicima, isla do trafike po novine ,grisine itd. Na svim vratima u tom delu zgrade pored broja sobe i dr. stoji natpis od reci do reci : Institut za plucne bolesti Vojvodine .Eto , da nisam otisla gore ne bih znala da je Vojvodina tako bolesna i da ima plucne bolesti . Ustanova koja pretenduje da ima takav rang , sa tako skolovanim osobljem ne bi smela da dozvoli sebi takve natpise po celom prizemlju , a mozda i po celoj zgradi ,to nisam videla. Sto se onda cudimo kad vidimo ono smesno ,” koljemo po kucama” i slicne kuriozitete pokraj nasih drumova sirom Srbije , kad ovi “akademci “to sebi dozvoljavaju.

Pregled obavljen , sve b.o. ,moje prisustvo je bilo skoro nepotrebno , ali ko bi vam onda ovo otkrio.

Prosle nedelje smo M.i ja bili prosto navuceni na Prison break koji je postao toliko razvucen, da sam se stalno pitala ,sta li ce jos da smisle da ga nastave.Kad smo skontali da je radjen kao klasicna telenovela, odlucili smo se da pogledamo dva filma koji su nam bili pri ruci.

Evo utisaka:

LIONS FOR LAMBS

Prica o ratu u Iraku . Robert Redford i Meril Strip,ostareli i  glavni. Film kao da su ga radili za dzeparac.Moze se reci da se kroz film provlace tri osnovne teme :

1.Razgovor profesora univ. sa studentom ,dosadna dugacka tema tipa zadovoljavajuce- moguce

2.Novinarka establismenta razgovara u narucenom intervjuu sa senatorom,koji se kandiduje za predsednika o novoj ratnoj strategiji…

3.Dva jadnika ,vojnika na bojnom polju u Iraku..

Razvuceno i dosadno,na trenutke provejava scent of ‘68.

I AM LEGEND

SF iz 2012 ,kao neka epizoda iz X-file.Radnja se odvija u post-apokalipticnom i razrusenom Njujorku. Will Smith u ulozi Roberta Nevila vojnog naucnika i istrazivaca.Posle rata sa biohemijskim oruzjem,on i njegov pas Samanta su jedini preziveli i on se posvecuje potrazi za prezivelima i pronalasku vakcine za novu bolest, non-stop ometan zombijima zarazenim novim virusom. Neke scene vas mogu preplasiti , a specijalni efekti nisu losi.

Ako mozete ostanite kod kuce leskareci uz ove filmove, nije vredno odlaska u bioskop.

Proslo je tacno mesec dana kako blogujem na ovom mestu.Otkrivanje osecanja , misli, ponasanja,jednom recju, izvrtanje sebe iznutra. Ta neobicna “potreba” i nije tako retka ,pa i mene nije mimoisla, verovatno neka vrsta feelings sharinga’ u najboljem smislu te reci.Da nisam na blogu verovatno nikada ne bih upoznala ljude kao Zihernadla,Atajlo, Shaputalica,Bubazlatica,Lost03,Punky26,Charolija,Deda, metarknjiga,Zmajcek,Afroditta,Sarahstory,Sfinga of Ljubljana,Konstantin,Drvo,Zanu Poliakov,Dnevnikeklektika,Mustrabecka,area51, i mnoge druge,no hard feelings ,ako sam neke preskocila.Ta forma i nije tako bitna.

Neki dan sam negde procitala ili cula, da je najbolji lek protiv starosti -UCITI .Odlucila sam se da svaki dan naucim nesto novo ,od novog recepta za klopu,skijanja na vodi proslo leto,obnove znanja engleskog na odgovarajucem nivou, do bloga o kom nisam imala pojma. Krenula sam stvarno bez ikakvog pojma , grlom u jagode, i verovatno su mnogi stari bloggeri od gore pomenutih primetili tu pocetnicku nevestost. To vas nikako nije sprecilo da pomognete vasim predivnim komentarima , i date mom pokusaju krila. Sada posle mesec dana mislim da me se necete tako lako resiti. Atajlo me navukla na istalaciju smajlica ,i poslala prvi prvcati coment na cemu mi je mnogo pomogla, i uverila me da to sto napisem,bilo u postu ili komentaru neko procita. Lost03 me naucila,kako se baje u blogovanju,kad gostuju sa Atajlom na tvom blogu, ustvari predivno razleprsaju., pa ti jos i pomognu u razvoju bloga.

Hvala vam svima na komentarima ,svi su mi dragoceni, posebno oni duhoviti, dakle svi, jer lepota te igre recima i nacinom na koji se one upotrebljavaju, usput otkrivajuci o svakom od nas mnogo toga , ne mogu se naci bas svuda. ‘Ajd sad ,dosta sam davila, opletite ,praznik je, a nije pod okriljem karanfila , cista slucajnost….