Danas je nasa kuca licila na neku vrstu prolazne Na-me. Ne znam da li ce mladji posetioci ovog bloga znati, sta je Na-ma( vrsta nekad jedinog lanca robnih kuca u bivsoj YU). Onda skontajte kakva je to guzva bila ! Od ranog jutra ocekivali smo nosaca koji je trebao da donese neke stvari iz stana mog sina ,kod nas kuci, a opet neke od nas kod njega ,da se tura iskoristi sto je bolje moguce. Samo sto kad je nosac doneo ujutro stvari, istovario ih je i ostavio na sred dnevne sobe i rekao da sacekamo sa sledecim utovarom ,dok se on ne vrati iz Hotel Parka, kome mora da prenese uobicajenu narudzbinu namirnica. Motali smo se po kuci i M. i ja , radeci beslovesne poslove i cekajuci ga.
U tom je dosao tapetar, po neke fotelje koje treba presvuci, ali to je bilo dogovoreno jos u ponedeljak. Zaseo on , pije kafu i dogovara finalne konsultacije posred onog krsa u sobi. U tom dolazi nosac, kaze jako zuri , brzo tovarimo , nema vremena i bla,bla,…Postigne on to sve uz pomoc M. naravno, ja ispratim tapetara, ali to je sve trajalo, od prepodneva nista nije ostalo. Posle su dolazile posete kao da su se svi dogovorili , za ovaj fucking dan.
Ja sam sedela i pusila uz moju nes kafu , usred svog nereda koji je ostao iza svih njih i pitala se odakle da pocnem. Moj raspored su totalno razbucali.Od ranog jutra nisam mogla da uzivam uz moje obavezne dve nes kafe sa french vanilla creamer. Dok pijuckam moju nes kafu ja mogu da organizujem sebi veoma produktivan dan, osmislim mnogo toga , ako samo malo obratim paznju. To mi je vec postala navika i nemam nameru da je se odreknem, sem ponekad.
Mogu i da ne obratim paznju, ni na sta. Mogu da sedim i kazem sebi: “Kad bi sad ovog momenta ustala i sklonila ovaj dzemper bacen preko fotelje, sklonila cipele u opticaju, papuce , tasnu od sinoc koja je isla uz ono od sinoc, sklonila novine, pristigle racune, mobilne telefone sa stola , pa u dnevnoj sobi bi bio vec donekle red”. Ali ja to sebi ne kazem i jednostavno nastavim da citam aktuelno stivo i uzivam u svojoj lenjivosti. Kako je slatko ponekad uzivati u njoj! Ponekad pomislim da sve stvari obavim zato tako brzo, da ne bih imala sta da radim.
Sacekala sam da dodje M. i predlozila da odemo negde nesto da pojedemo i da se setamo, iako sam mogla nesto pripremiti za nas put na Zlatibor. On je odmah prihvatio moj predlog i ucinio da ovaj dan ne ode skroz dodjavola. Kad smo dosli kuci imali smo jos dve posete, a na kraju je dosao moj brat, koji je izvukao svoj motor iz garaze da ga provoza u prvoj prolecnoj voznji. Kad su se svi razisli, potrpala sam u masinu solje, case, tacne , flase ,pepeljare, salvete , otkacila sve, i dosla da vidim jesu li moji omiljeni blogovi update, i tu zapecatila moj danasnji time wasting. Sada pisem ovaj post, s brda s dola, i razmisljam da vise ne mogu bez vas ,moja velika blog familijo, i da sve pocinje polako da mi lici na blagu zavisnost.
Zavrsavam post, slusam naravno Michael Bublea, novi CD, i razmisljam o suboti……
Leaving Novi Sad !!!
Komentari (12)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Tako ceznem da budem malo lenja, da ne ustajem iz kreveta celi dan, da mi telefon ne zvoni, da nikoga ne primam, da citam, da namirisem tisinu, al ne biva. Danima sam premorena, na poslu i po 12 sati, frka, jurnjava, ni postove ne stizem da iscitam. Da je zavisnos, vala jeste, i da licimo na neku otkacenu familiju bas licimo. Ides na Zlatibor? Buaaaaaa!!! Mogu samo da se prisetim, kratkog zimskog odmora. Ajd uzivaj.
pojela sam t kod zavisnosti
i ja umem da budem lenja da ne mrdnem po ceo dan, sve ostavim za sutra…lepo je ponekad reći: e baš sad neću, neka stoji
uf, blago tebi što ideš, uživaj, šetaj, odmaraj…i ne bloguj s mobilnog 
Takav je skoro svaki dan u mojoj roditeljskoj kući
Ponekad mi baš nedostaje taj silni svet, jedan pošo drugi došo, a onda shvatim da sam se odvikla.. Odavno sama pravim svoje rasporede i nisam preterano srećna što mogu da radim kad mi se šta hoće kada nema nikoga da o tome diskutujemo 
Blog tu dodje kao čistilište 
Eh pa zavidim Ti masine za pranje sudova i da ides da se odmoris…ja bih rado ostavila posao muza i sina i otisla na par dana u prirodu da uzivam….:/
@bubazlatica- i da nisi rekla da si ga ponjupala, ne bih pomislila da tako govoris,mi blogeri uvek zurimo i njupamo sve pred sobom
@zihernadla- sto mi milo kad cujem da jos neko sem mene prizna da je lepo lencariti-ponekad naravno
@drvo-ponekad nije lose tek da ima dokaza da su zivi ljudi u kuci
@Ola- Draga prijateljice nemoj da mi zavidis, trebalo mi je pet dana da ubedim M. da idemo. Ah , da, i te masine su cudo, sve rade u zensku korist
:lol;
Samo ti uzivaj u lenjosti, dobro to ponekada dodje, ja onako iz krajnosti u krajnost, ani to bas nije dobro
Kako se leci zavisnost od bloga?
I kod mene je haos, a vaznija mi blog familija. Ma bas me briga, sredicemo zena i ja kad nam se hoce a ne kad moramo…
Nek ide zivot…
Uh,znam te dane,kada pocne stampedo kroz kucu.
Nasmija me sa NA-MOM.I mi smo imali takvu jednu .Velika a ne estetski bas,ali samo kada se sjetim personala.He,he,vremena
Borosani.Sjecas li se njih?
@Sanjalica- da nije dobro nikad u ekstreme, a zavisnost od bloga ….
mislim da smo zakasnili…
@Deda-bravo deda, ti si moj covek !
@Afroditta- Da ,da secam se prodavacica, konobarica i dr. u borosanama, pa malo istrce u grad u njima da obave kupovinu. Pa to vidim i u Americi, ide bolnicarka u sve uniformi posred Manhatna !! Svet je stvarno velika selendra.
Jos kako umem da budem lenja i dronjava, i bas me briga.