Opet sam ovih dana intenzivno razmisljala o tome zasto sam pokrenula ovaj blog. Mozda zato sto me je datum o par meseci blogovanja zatekao na kracem odmoru , pa sam imala vremena na pretek. Da, zasto sam ga pokrenula ? Mozda zbog toga sto u datom momentu nemam nekoga s kim bih pricala, ili zato sto nekad , kad sam okruzena ljudima, cesto ne znam sta da kazem ? Ponekad ja osecam dozu krivice, zbog svojevrsnog gnusanja prema svemu i svacemu, pa i samoj sebi ponekad. Da , ja jesam anti-establishment osoba u svakom smislu, od politike, lifestyla, muzike, umetnosti…i tesko da cu odustati od toga, ali tesko je ponekad odupreti se osecanju, da je sa zrncem “srece”, slovcem od lepih reci, sve cool…
Pisuci na ovom blogu htela sam da ga uoblicim, da pisem manje o sebi, vise o muzici, filmu , knjigama, lajfstajlu, modi, ali sam odustala od toga, jer, to sam vec negde rekla, ne zelim da budem ni kobajagi kriticar, novinar, pisac , a ponajmanje pesnik(sto mi stoji k’o piletu sise). Ali ako imam nesto da kazem, onda TO moram da kazem, tako da je ispalo da je najbolji personality mog dela weba – forma dnevnika , journala , diary-a, zovite to kako hocete, sto je uostalom i osnovno znacenje i svrha pisanja na blogu, ma kako se to nekom ne svidjalo.
Eto, to pisanje na blogu cini da se osecam bolje, da “vezbam” otvaranje sebe, da odabiram i dajem, uzimam od drugih ono sto mi izgleda tacno i dobro. Pa, zar onda nije vredan pisanja?
Tako , sve sto imam da kazem odprilike svakih par dana, sednem i napisem to sto mislim da je vredno pomena, u nameri da pokazem jedan deo mog mog nacina zivota, mog pristupa slusanju muzike od Pavarotija do Band of horses i Dustina Kensrue-a , i tako dalje. Ponekad nisam sasvim iskrena, kao sto ja mislim da bih trebala biti , ali sam iskrena najvise sto mogu. Stogod mi se ne svidja ili me povredi , ako ne kazem istog sekunda, reci cu za par dana ili vec sutra. Tako se osecam kao sto se osecam u svojoj kuci, ako stvari treba menjati, ja cu to reci i osecati se kao da mi je teret pao sa pleca. Ja samo ne mogu da zamislim sebe da NISTA ne kazem !
Kao sto vidite to bude dobar povod za komunikaciju i UVEK dobra namera, ne bih nikad volela da pokvarim neciji dan. Uvek ocekujem da to bude pokusaj da budemo jaci, pametniji, hrabriji i bolji.
At last but not least…..
Znam da mnogima ovaj post nece biti zanimljiv, ali je meni bio potreban. Dobro mi je zbog svega sto sam rekla na blogu , bilo u postu ili nekom komentaru, jer je bilo otvoreno i iskreno, koliko je to bilo moguce.
Zasto ovakav naslov ? Zato sto pisem o onome sto je tacno i o onom sto je verovatno, i sto pokusavam da savladam tu stohasticku vestinu . I, verovatno zato sto pisem o raznim slucajnostima, koje ovaj zivot cine vrednim zivljenja. It’s a perfect day, you and me in the park….ili kako vec ide tekst predivne pesme… Lou Reed-a , i film Trainspotting…. ….trenutno mi je to palo na pamet…
Komentari (25)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Ne postoji javno mesto gde se može biti potpuno slobodan i svoj, ali u granicama svojih merila prija čoveku da se izrazi i isprazni svoje utiske i emocije najbolje kako zna. I da o tim segmentima za javnost prodiskutuje, makar da bi se uverio ili razuverio u odmeravanju svojih osećaja i sudova. Krnje, ali ponekad sasvim dovoljno u svakodnevnici
Lično tamo gde nije napor izjasniti se 
Kao ovde 
Mislim da se ovde zaista okuplja svet sličnog senzibiliteta i većina nas se jako dobro kapira. Iako se ne poznajemo, saopštavamo jedni drugima svoju intimu i najtananije misli i osećanja. To stvara jedan duh zajedništva koji jako prija. Volim ovo mesto
Sto nisi priheftala Lou Reed-a?
Pjesma je fantasticna.
I samo jos nesto da ti kazem……
Prosle sedmice odem u biblioteku i znas sta sam pronasla?
Zbirku njegovih pjesama.
Pjesme su naravno prevedene na danski,ali ispod svake pijesme stoji original na engleskom.
Sad je citam polako i sa uzivanjem.Otvoren je do kostiju,o svemu govori bez pakovanja i masnica.Na momente me uhvati jeza,ali ima nesto tako
interesantno u njegovom nacinu pisanja,da o odustajanju nema govora.Nisam jos procitala cijelu zbirku,ali sam zakljucila da bi ovu zbirku vrijedilo imati.
Ponekada pomislim sto pisanje bloga nisam otkrila prije! zaista kada ostane zapisano razmisljanje svakoga od nas ovako tajno-javno ipak cini mi se bolje mozemo sagledati neke stvari, bar ja.
cnimi se dok citam razne tekstove, pa i tvoje kao da te poznajem, a nije mi vazno kako izgledas, vazno mi je kako razmisljas i svi mi koji se citamo smo nekako srodne duse… i zastupam slicna misljenja i kapiramo se jednostavno….
pisi, samo pisi…
veliki pozz Sarah
Koliko sam puta pokusao da napisem zasto blogujem.
Ova tvoja prica mi dodje kao najpribliznija mojoj.
Samo sto sam ja jos neiskreniji iz prostog razloga sto ne umem da prenesem neke stvari na papir i zbog toga sto neke detalje gutam sam od sebe, pa i od drugih.
Volim da te citam, a ti pisi sta god hoces…
@Drvo- uvek mi je potrebno da se uveravam i razuveravam s ljudima i uvek to kazem i priznam, i onda je tako malo do razumevanja.
@Lost03-ja sam cesto hvatala sebe u najdubljem saosecanju u svemu sa nekim ljudima citajuci njihove iskrene postove i mnoge od njih zavolela . O duhovitosti vecine da i ne govorim, pa skontavajuci vezu izmedju duhovitosti i inteligencije, jos sam srecnija.Kad bi se nekad i upoznali “zapravo” verujem da bi to pre licilo na susret starih znanaca i prijatelja, nego na susret slucajnih prolaznika kroz zivot.
@Afroditta-Ti uvek mislis na istom fonu, bas ti hvala, vec si mi postala deo savesti, jer smo slicnih muzickih ukusa, a verovatno i ostalih.Moracu da te poslusam, i vec cu ga u nekom od narednih postova smestiti, jer je stvarno dobar, procitaj tu zbirku do kraja, a nesto najupecatljivije okaci ovde…:lol:
@Sanjalica-I ja Sanjalice, znaj da je ta interakcija veoma bitna za sve nas. Zato uvek pazljivo citam sve vase komentare.
@Sarahstory-Saro, izgledam nikako, bas nas briga, valjda ce biti prilike da se nekad sretnemo,mi ionako kao da se vec poznajemo po dusi
@Deda-I ja sam gutala Deda , pa se ucim da izbacujem i pozitivne i negativne stvari i delim ih sa drugima i na blogu, i pomaze.Pisacu, to nam preostaje.
ja sam naumila da kazem nesto o zlatiboru jer sam pokusavala nekoliko puta,pa nisam uspela da posaljem komentar. ali ne znam zasto uopste to pisem. ja nemam petlju da budem potpuno otvorena na blogu. mozda zato sto trenutno vodim neke vrlo licne borbe,pa mi se cini da bi me ta iskrenost ucinila ranjivom. a ovaj tvoj tekst me je debelo podstakao na razmisljanje o vezbanju izbacivanja. hvala.
Ma volim da pisem pa mi je svejedno gde to radim. A da sam upoznala sjajne ljude ovako, jesam, pa mi je bas drago. Nikada mi nece biti dosta upoznavanja.
@Magi-Dobrodosla, pre svega, ako je takva situacija da smatras da ces na taj nacin otkriti pleksus ili meki trbuh, sacekaj jos malo, dok to ne resis, za iskrenost nikad nije kasno, kao i za ljubav
@Electrasdreams-Electra mi smo ista kuca, volimo ljude, a to je najvaznije
lepo je imati mesto gde možeš da pričaš sa nekim zabave radi, da se požališ i neko pokuša da ti pomogne, da se smeješ sa nekim koga nikada nisi videla, da se isključiš a da te niko ne vuče za rukav, da ti niko ne zvoni na vrata kad ti se ne priča…..ovo je odličan način komunikacije, sve doziraš onoliko koliko ti prija
Tvoj blog odiše toplinom i to je mnogo dobro, ali gde ubaci Trainspoting u celu priču?
@ Zihernadla-to sto si rekla Zih je tacno, da li je to deo naseg konformizma koji donosi neminovno civilizacijski napredak, ostaje pitanje.Mnogo ljudi nas osudjuje, a mogu ti reci i ja zakljucujem da ipak nema nista do razgovora u cetiri oka.U svakom slucaju je zabavno, imas pravo i klik i nema vise!
@Punky-Hvala Punky,zasto Trainspotting? Zbog toga sto je pesma Lou Reed-a Perfect day iz tog filma…Citav soundtrack iz filma je fenomenalna muzika.To je bila moja asocijacija pri zavrsetku mog posta, sama recenica It’s a perfect day, mozda si primetio da ja cesto koristim stihove iz pesama kao znak ili asocijaciju da nesto objasnim ,to ti je kao tvoje pesnicke slobode , i to je eklektika.Uzela sam nesto tudje a dobro. Taj film je dobar zbog mnogo cega, pa i zbog Juana Mkgregora,kao gl. glumca, a i zbog teksta pesme Perfect day, gde Lou ironicno prica o perf. day,tra-la-la, a u stvari govori o surovosti zavisnosti od heroina,prvenstveno svojoj , koju nikad nije krio, i svojim stavom rusio iluzije o njegovoj upotrebi.Tako je i meni na pamet pao stih It’s a perfect day, bas zato sto znam da ne da nije perfektno, nego je uzasno.A kako bismo preziveli bez muzike.I will survive uz muziku, i tako uvek teziti tome da mi dan bude perfect, uz sva sranja oko mene.Bicu do kraja opsirna, i kolikogod mogu jasna-evo scene iz filma koliko je i alkohol opasna stvar: dvojica glavnih junaka se nadju u onom zdanju koje koriste kao javni wc, i sretnu starog pijanca. On ih pita , jeste li vi Trainspotteri?-pri susretu sa njima. Btw, pijanac je bio otac,jednoga od njih…
Sve je shit moj Punky, da ne idem dublje, viva la revolution!
Baš tako, Maki.
), koja decu samo prati tamo kuda su krenula, ali i ne guši (u tvom slučaju, dvostruko)… Eto, neću dalje, preterah sa dužinom komentara. 
Ja bih, sa moje strane, da dodam da sve što napišem jeste istina. S tim što o mnogim stvarima nikad ne bih pisala ni pričala. Prosto, za njih je potrebna i hrabrost i spremnost suočavanja sa sobom, a ja nemam ni jedno ni drugo.
Meni su tvoji tekstovi zanimljivi, jer nisu “teški”, ne guše, ne teraš me da te tešim, hrabrim, molim da ne odustaješ ili savetujem da odustaneš. Ne kažem – treba i to raditi, mnogima je upravo to najpotrebnije, ali ja nekako ne spadam u one koji to dobro rade. Volim da čitam o svakodnevnom, normalnom životu osobe koja na život gleda optimistički, koja ima harmoničnu vezu (u tvom slučaju brak), koja ima prijatelje (u tvom slučaju više prijatelja
@Atajlo-Znas ,Atajlo, mozda je bas to onaj nedostatak “iskrenosti” o kom sam ja pisala da nije onoliki koliki bih ja volela da je, ali mozda on ostaje za neke razgovore u 4 oka sa ljudima.Treba stvarno volje i snage za to suocavanje. Nema opterecivanja i prazne kuknjave dok je meni mene. Kad ne budem vise mogla, cuce me nadaleko. Pa i mi cigani imamo dusu ! A , opisala si me k’o da pijemo 1237 kafu u pajamici i papucama!
Volela bih da se malo vise znamo, da mozemo zesce da se zezamo, ovde na blogu , jer te nekad ne kapiram. Mozda sam matora lujka, ali nisam trepcuca glupaca….mozda sam ipak staromodna, pa mi jos uvek treba “kontakt ocima”…Ne znam, ‘ajd da ne tupim dalje…
Sta si se setila sad da pises kako si pocela sa ovim blogom.? Lepo ti ide blogovanje, super ti je blog…
Aha, razumem. Znam da ponekad (prečesto) izgledam i zvučim nadrkano /Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Unapred hvala sto se držite teme./
i u 80% to i jesam. Ali to najčešće nema veze sa ma kim na blogu, a ni sa blogom. Glupo objašnjenje i kilavo pravdanje – ali tako jeste. Iskrenost meni ne predstavlja problem u smislu da se služim poluistinama. Ne. Ili ti kažem kako jeste ili ti kažem da ne mogu da ti kažem kako je/šta je. E, sad… ima i onoga o čemu se nikad ne priča, a veoma retko i razmišlja. Kad o tome sam sa sobom ne možeš, kako ćeš sa drugim?
Ako primeniš sankcije iz “Zadržavam pravo…” neću se ljutiti. Zaslužila sam. Al’ šta sam drugo mogla reći, kad jesam često BAŠ nadrkana
@Bufke- pa Bufke bio mi neki dan rodjendan bloga
@Atajlo-Nema sankcija, to shvatam kao casnu iskrenost, a, “zadrzavam pravo”…je za bezobrazluke
Ma znam film i sve mi jasno…
Rođendan?
Nisam znala.
Čestitam sa zakašnjenjem.
hepi brzdej tu jor blog
A pa to mora da se casti! Ajmo kod Punkyja u kafanu ako radi jos…?!
@Bufke-Moze , moze, bas odavno nisam bila