Da, danas je dan bez reci. Sve mi izgleda kao nemi slow motion. Posle subotnje slave kod prijatelja, i danas se vucem po kuci kao ovaj ponedeljak na izmaku. U subotu je bilo iznenadjenja. Priredila nam ga je nasa prijateljica, koja zivi u Bgd-u. Culi smo se cesto ovih poslednjih godinu dana , ali se nismo videli. Znali smo kako dogadjaji teku, i plasili se ishoda. Dosla je u 21 i 30 iz Bgd-a , u punom sjaju kao i uvek. I dovela nam svog novog coveka da ga upoznamo. Zagrljaji, suze, smeh, viski, muzika…Oduvek je bila neobicna, lepa i hrabra. On je cutao i posmatrao sve, uz njeno- jesam li ti rekla… jesam li ti pricala?.., pokusavao da nas identifikuje po njenoj prici…Uskoro je bilo kao da se znamo sto godina…Muski deo drustva ga je u pocetku sa malom dozom ljubomore , cini mi se, gledao kao da je “redak zver”, uporedjujuci ga sa njenim ex-om. Ljilja i ja , odusevljene i zbog nje, i zbog njega. Glasamo za ljubav.
Rastali smo se u osvit novog dana, kao i uvek kad smo zajedno. Vec umorni, slusali smo Billy Paul-a i “Me and Mrs. Jones” , i kao da je neko hteo , to je bio slucajni lajtmotiv te predivne zore.
Interesantno kako se nekad sasvim SLUCAJNO, poklope dogadjaji iz zivota sa textom pesme koju svi volimo. Odjurili smo opet svako na svoju stranu, oni u Bgd, a mi kuci. Sada je sve proslo, vidjacemo se cesce.
I danas ceo dan mislim o njoj. Cini se da je srecna i deluje kao da je for ever. Daj boze, zasluzila je.
Komentari (8)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Ma samo nek ide život i nek se ljudi vole!
Život je čudo. Ponekad mu zaista treba dozvoliti da bude svoj
Uvek glasam za ljubav…ona prva stigne nekad malo kasnije, al stigne
@svima-i zivot i ljubav su cudo
Drago mi je da ste se lijepo provele i svaku srecu joj zelim.
I stvar Me and Mrs.Jones je legla ko’kec na desetku.Neki cudan osjecaj kao neki vremenski dzep u koji covijek svaki put upadne, kada se sretne sa prijateljima i poznanicima koje poznaje dugi niz godina.Sve funkcionise po vec davno utvrdenim frekvencijama.
ps.Jos jednom cu da je preslusam…
@afroditta-zivot nam napravi ponekad takvu reziju pod kojom igramo svoje uloge , ma kakav Kurosava, i ostali velikani
Ma gdje se sjeti Kurosave?
On je strava.Sjecam se za vrijeme bivse nam zemlje(zvucim kao moja baka),Kurosava je bio cesto na repertoaru.Ovdje zivim sesnaestu godinu,ali nisam vidjela niti jedan njegov film.
@Afroditta-
Kod nas drugi program RTS ima jedan termin u kom prikazuje antologijske filmove, kao neka vrsta kinoteke pa ti ja to gutam i sve ostavljam da pogledam dobar film. Da, zelela bih i ja da pogledam recimo neki film Kurosave, iako sam sve skoro vec gledala,ali treba covek da se podseti na velika dela, pozdrav