Opet mi se u glavi, ali sa debelim povodom, vrzmaju misli od kojih se podsvesno najverovatnije debelo stidim. Odmah cu vam reci, radi se o mojoj ideji da ostavim pusenje, s kojom se borim vec jedno izvesno vreme. Ali nazalost neuspesno, jer i dalje pusim cigarete, i hvatam sebe kako ih onako tipicno zavisnicki stavljam u rang nabavki najnuznijih zivotnih potrebstina. Proveravam sebe uvece; jao, zatvorice se moj market u blizini kuce, imam li cigareta dovoljno , ko zna mozda cu citati do kasno, ili visiti na kompu…Stvarno mi je mucno od te situacije i sebe same, pogotovo sto pored sebe imam primer- mog M. koji je nakon mnogo godina pusenja pre cetiri godine jednostavno rekao vise necu da pusim, ostavio kutiju Danhila international sa 13 cigareta i do danasnjeg dana cetiri duge godine nije ponovo pao u to grozno iskusenje. Na taj gest…samo cestitke i divljenje…End of story!
Izdrzljivost, upornost, istrajnost, principijelnost, pa cak ponekad i tvrdoglavost, da li su to reci koje vas mozda opisuju ? Mene u vecini slucajeva ljudi koji me poznaju otprilike tako dozivljavaju, mislim sa tim osobinama. Bez lazne skromnosti, te osobine smatram vrlinama. Zapoceti posao nikad nisam ostavila nedovrsen, ma kako bio tezak. Za to je najvise mozda zasluzna moja pok. mama. Secam se u fazi vaspitavanja, kad sam od nje ocekivala pohvalu za neko delo, njenog strogog glasa: “Ne valja, nisi dovrsila! Dovrsi pa dodji!” Kako je to za mene bilo strasno! Ali ispostavilo se kasnije u zivotu veoma korisno. I ja sam bila surova prema mom sinu, kad je ta vaspitna faza bila aktuelna.
To je samo jedna sitnica od mnogih… ilustracija kako smo kalili nase karaktere, i ja i moja braca, pod strogim nadzorom nase mame . Ucila nas je prvo to , da se zapoceto mora dovrsiti. Da ne idem u ostale vaspitne mere koje ovde nisu toliko bitne, nauceni smo da uvek pozdravimo zelju za promenom na bolje i da nikad ne ostavljamo situaciju status quo, bez razgovora i pokusaja da se ona promeni. Nekad smo svo troje u tome imali vise ili manje uspeha , ali smo znali da tome treba teziti. Cesto sam u zivotu imala prilike da iskusavam moje snage, upornost, istrajnost, sto je bilo prilicno bolno i tesko ponekad. Ali sam znala da donesem odluku i posle tog prvog koraka bilo je sve mnogo lakse. Uspeh uradjenog je bio sladak, zadovoljstvo veliko… Cesto sam gledala oko sebe ljude koji nisu smagali snagu za pocetak novih faza u svojim zivotima, pa i ako su ga napravili, brzo su odustajali od tih faza, odnosno nisu zavrsavali zapoceto. Zasto? Pa zato sto je to tesko! Svaka promena zahteva disciplinu, odricanje, istrajnost, cvrstinu…I sama sam nekad bila ta koja okleva da napravi taj tezak prvi korak ka promeni. Mnogi ljudi ostanu bez mature, ili nekog ispita, neko im mazne devojku ili momka posle sto godina veze ispred nosa, jer su oklevali …nisu imali snage da nacine taj rez bez anestezije, da privedu stvari dobrom kraju i rezultatu. Ispada da se vise tezilo statusu quo, i da se promene i ne zele.
Kad gledam sebe pitam se gde je ta moja snaga, i druge “vrline” netom pomenute, kad ja ne mogu da prekinem sa tim pusenjem, da ucinim taj prvi odlucujuci korak koji je najvazniji i posle kojeg sve postaje lakse???Verovatno od toga pitanja potice i onaj stid pred samom sobom… Strah od neuspeha je toliko veliki kod mene, jer pored svesti o najlosijoj navici svih vremena i njenoj stetnosti po zdravlje , odvratnija mi je jos samo pomisao da prestanem da pusim, pa se tom poroku ponovo vratim. Da , strah od recidiva! Na tom strahu moram intenzivno da radim ovih dana!
Da li ima nesto u vasem zivotu o cemu mislite , a nikako da pocnete nesto u tom smeru?
Ako mi je dozvoljeno da kazem…Nemojte da prestanete da mislite o tome…Idemo korak, po korak…Samospoznaja, priznavanje da sa necim imamo problem, i da to zahteva promenu u zivotu, mislim da je samo korak do ostvarenja…
Komentari (23)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Bez lažne skromnosti, ja sam meka
Lepo si opisala neke od dilema nas pušača s jasnom grižom savesti, ali i sa odredjenom dozom gordosti, koju očito ne želimo da nadjačamo 
I ja imam slicne dileme, i nikako da se odlucim.Jesam jednom onako ozbiljno probala i nisam pusila desetak dana,posle sam ubedila sebe, da sam bar probala. Strah od neuspeha je zaista najveci neprijatelj!
@Drvo- da , da , a gordost nije nikako vrlina, naprotiv mislim da je jedan od onih sedam grehova…kako da skupim snagu? Moracu…
@Sanjalica- da ti si bar probala, i ta proba je mozda nesto pred onaj odlucujuci korak, da covek iskusa sebe… ja nisam probala, za sada samo mnogo mislim o tome, a buduci da svi kazemo da se mnoge stvari resavaju iz “glave”, mislim da cu uspeti.
Zelim ti uspeh ako zaista zelis da se odreknes toga, ja nisam nikada ni pokusala jer istinski uzivam u cigaretama, iako me svakodnevno grize savest sto trujem sopstvenu decu, a pri tom sva vazna smatram da nema te stvari na svetu koju za njih ne bih ucinila!? Karakterno, nema sta. Zato, ako si resila – srecno!
@Baba- Ta griza savesti je porasla kod mene do enormnih visina, zato sto je moj sin veliki , a nikad u zivotu nije zapalio cigaretu i strahoviti je pobornik zdravog lajfstajla .
Niko i nista nije idealno.
Neko rijesava stvari preko noci,nekome je potrebo da prode kroz proces.Kad ideja i zelja sazriju,tvoj korak ce biti neminovan i cvrst.To je tako,nema forsiranja,jer onda nece ko’ uz inat.To je valjda to,nepisano pravilo da se prepustimo energiji,umjesto da se borimo protiv nje.
Sigurna sam da ces jedan dan biti spremna. Sada si u procesu,i to je sasvim u redu.
@Afroditta- da , nadam se da ce proces imati normalan tok
Hoce,svaki tok je normalan i jedinstven samo tebi.Ko je rekao da moramo ici nacinom kojim su drugi isli? Mi gazamo nase staze,i dozvoljeni su padovi.Samo je podizanje nediskutabilno.Ono je neminovno.
Sretno putovanje.
nikad nisam imala želju da ostavim cigarete, sad sam pre neki dan o tome pričala da pušim bez prestanka već 27 godina…grozota….ali tako je….Ako nešto odlučim da uradim, ja uradim…ako nisam sigurna, ni ne počinjem, nikad sredina
Kako ono kažu: ili jesi ili nisi? 
Ja sam pušila više od 15 godina i prestala sam pre dve godine. Sada sam najgori nepušač koga je svet video. Dugo sam planirala da ostavim, ali nisam mogla i znam o čemu govoriš. I ja sam mislila da nikad neću uspeti.
Onda mi se desila jedna epizoda u životu i uletela sam u psihičku krizu. Imala sam osećaj da treba da uradim nešto drastično da me trgne iz tog stanja. Ostavila sam cigarete iz inata da dokažem sebi da sam jača nego što mislim. Taj inat mi je dao više snage nego sva dobra volja prethodno.
Sećam se da mi je teža bila pomisao da se lišim cigareta, nego što je to posle bilo u praksi. Maki, veruj mi, mnogo je lakše nego što izgleda. samo izguraj prvih nekoliko dana, kupuj sebi poklone za svaki dan koji izdržiš, jedi voće, pij mnogo vode i čajeve. Idealno je da odeš na more i da plivaš kad god ti se puši. Dobićeš mnogo kvalitetniji život i fenomenalan osećaj da si pobedila sebe. Srećno!
Ja sam, valjda jedini bolid, koji je propusio u 32 godini. Da me pitate zasto, tesko da cu se setiti odgovora, osim klisea, svi pusili pa ajd i ja, da oladim zivce od stresnog mi zanimanja. Svodim svoj porok na 10-15 cigareta dnevno, znam nije to ni premalo al da je stetno, jes vala. O prestanku nisam razmisljala, jer me jos uvek drzi varijanta da mogu da prestanem kad hocu, a ja i dalje necu, volim brate da zapalim. Kad odluicis, drzim ti fige da izguras do kraja.
sviđa mi se ova priča s putovanjem, kao krećemo na put i.. posle mi se sviđa i ono sa čašćavanjem, ali.. ja i sada dimim uz jutarnju kafu
čula sam za osećaj pobede nad sobom, al ja se sebi sviđam i ne bih da se pobeđujem.. uh.. ovo je tema od koje se momentalno uozbiljim, zar smo kriminalci?
Odavno ne pokušavam… da ramišljam da prestanem. Porazgovarala sam sa sobom krajnje ozbiljno, i objasnila mi da sam bolesna, da sam zavisnik, da bez stručne pomoći ne mogu da prestanem. Ne volim da se obraćam stručnim licima, i izbegavam svaki kontakt sa njima, jedino ako baš nisu vodoinstalateri, a meni voda do kolena. Maki, na način koji si opisala i ja rešavam stvari, ne volim početo pa ostavljeno, ne počinjem pa odustajem, ako samo od mene zavisi. Ali kad su cigare u pitanju – ja ne mogu, a tebi želim da nam dokažeš da možeš.
@Afroditta- hvala na recima podrske!
@Zihernadla-vidis Zih imamo slican problem,osvrcuci se na sve okolnosti koje si navela.
@Lost03- jedino da priznam da ti se divim Lost, a i da konstatujemo da taj inat ne mora uvek da bude omrazena kategorija.
@Bubazlatica-Bubo, nije to nesto neobicno, moj cale u zivotu nije pio alkohol, jednostavno nije taj tip coveka, ali kad je otisao u penziju, poceo je mic po mic da pije vino,odnosno spricer. Kaze jednostavno mu prija vino, naravno da je sve pod kontrolom, ali eto u zrelijim godinama ponesto otkrijes , neki novi ukus. daj boze da drzis pod kontrolom svoje cigarete. Ja “przim” po kutiju dnevno, a ponekad nacnem i drugu ,ako se negde sedi u drustvu.
@Drvo- ako je samo uz jutarnju kafu Drvo, onako meraklijski,nemoj se brinuti
@Atajlo- Sramota me da ne uspem Atajlo, jer osecam da nemam jos snage za tu odluku, pa da prestanem nedelju dana, pa opet…Kad pusim- sve u meni pusi, toliko volim…ali u ovim godinama,zdravlje treba malo vise cuvati.Disem ko kljukana guska, bolje reci skripim…:skrip: :ghhhr: :kasljem k’o konj:
ne mogu ti dati nikakav savet, jer sam nepusac, ali mislim da se mora doneti cvrsta odluka i to sto citam ovde je odlicno, pobediti sebe….
ako se odlucis na to, zelim ti puno uspeha….i sto kaze Zihi, nema sredine….ti moras pobediti….
pozz
@Sarahstory- da Saro ona kaze ili jesi ili nisi…lav !
da planemo po jednu?
….fora b’a 
….ne diraj…ili što bi mi ovdašnji rekli: u can’t touch this 
da dodam i ja nešto o toj temi iako ne pušim više od 20 godina. Jednostavno mi došlo, nisam mogla više i stala. Imala sam sreču jer se nisam morala odlučivati i iskušavati samu sebe. A da ne bi ispalo kako sam od strašne volje, ima stvari kojih se ne mogu odreči: kave, interneta, nekih revija, dosadnih ljudi, a našlo bi se još…
))
Za neke stvari je dobro da se drugi odluče umjesto nas, za naše dobro
PS moram pisati svoj službeni mail, jer mi privatni ne stane..malo prostora. Može povečanje?! Hvala
@Sfinga- Sfingo pisi slobodno svoj mail i URL, koliki god da je , ima mesta za 500 karaktera, sto ce reci da broj slova, brojeva , @-ova nije uslovljen velicinom ovog prostora za komentare.Pisi slobodno, videces da sljaka iako ti se cini da ne staje… Stvar dizajna… poz
moram da dodam i ovo – kad sam prestala da pušim, dugo sam sanjala cigarete, budila se i mislila kako nisam nikakav karakter. I kad ukapiram da je sve bilo san, niko srećniji od mene.
sada, ponekad, kad neko zapali cigarete koje sam ja pušila, tek ponekad mi zamiriše, pa se setim tog fenomenalnog osećaja i uživanja u dimu, posle neke fine klope i uz vino ili kafu. ali nisam pala u iskušenje nijednom.
Divim se ljudima koji mogu da ponekad zapale cigaretu, na nekoj žurci isl. da uživaju u tome ali da se ne navuku i da ne puše stalno. Sada se plašim i da to pokušam da se ne bih opet navukla.
@Lost03- po svemu recenom se vidi koliki je to problem ljudima, pa bio i tebi , a tek meni kojoj predstoji “borba”…kakav ce biti!? Vecinom su reci podrske i to mi daje snagu da otpocnem tu “borbu” i da kazem sebi I’ll be the quiter!!!
jeste malo teško u početku, ali nije strašno, veruj mi, lakše je nego što izgleda. Bićeš quieter, sigurno, samo je stvar želje da se prestane. Probaj prvo malo da smanjiš, da navikneš organizam na manju dozu. Računaj na podršku
Mrzim sve koji su uspeli a sebe iznad svega, jer ne uspevam. Probala sam svasta i opet bez uspeha. A znam da mogu.