Dani su duži…A noći mirišu na jasmin…
Uncategorized | 29/05/2008 | 12
Danas ću pisati o ljudima koje nisam odavno videla, i ljudima koje nisam nikad videla, a to ste vi moji fellow blogeri.
Neki dan sam od prijateljice dobila e-mail adrese nekih , meni dragih ljudi iz mladosti , iz gimnazije sa kojima nisam bila u kontaktu. Evo prilike! Odmah sam napisala svakom od njih par redaka , i sada čekam da vidim hoće li se neko od njih javiti. Nadam se da hoće. Imali smo lepih trenutaka u životu.
A sada o našem mogućem susretu u “Reci”! Nisam ja baš tako pričljiva kao što izgledam ovde na internetu. Prilično sam ja ćutljiva i mirna. I mislim da bolje “slušam” nego što pričam u kontaktu u četiri oka. Obično slušam šta ljudi pričaju i onda kažem na kraju nešto, kao odgovor , ako je uopšte potrebno…Ponekad ne mogu da se setim u tom trenutku nečeg dovitljivog i pametnog. Posebno važnog… To ne znači da mi u glavi nije sevnulo milion misli, koje nisu u direktnoj vezi sa onim što se trenutno događa , pa ću vam delovati rasejano ili da nisam “prisutna”. Možda ću pričati o vremenu… da, dani su duži…a noći u NS divno mirišu na jasmin…u maju…
Možda vam liči da pomalo “filozofiram”, ali mislim da bolje izražavam svoje osećaje online, ili u nekoj vrsti pisma, nego u prisnom kontaktu. Ja sam ipak onaj dobro poznati “dugoprugaš”, koji se otvara nakon mnogo, mnogo vremena provedenog zajedno. Anyway, nemojte doneti pogrešan sud o meni…ni vi što vas odavno nisam videla, ni vi što vas nikad nisam videla…
Ja sam ista ona “makarone” iz postova i komentara, samo malo ćutljiva, mirna i….možda čak…iznenadićete se…stidljiva. Slušam VH1, Shola Ama , peva “You might need somebody”… da fino je uvek imati nekog… i puštam još jednu sredu da ode u četvrtak…koji polako ulazi u moju sobu kroz širom otvorene prozore.
Komentari (12)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Pozdrav za ,,filozofa,, !
meni ne deluješ tiho, nimalo
ali ume miris jasmina i orlovih kandži da pomuti razum 
ispred moje firme mirišu lipe predivno, čak do mog visokog sprata
što se tiče Reke, ja sam već patentirala blog-poznanstava, utisci su neverovatno pozitivni. Nije mi bilo važno ko koliko priča, ja sam se osećala kao da sam sa starim prijateljima.Ne mogu da procenim da li sam u životu ista kao na blogu ali uglavnom – lost sam ja. Da svi mi nismo sličnih senzibiliteta, ne bismo se ni ovde zbližavali, tako da, ukratko – očekujem da se oduševim vama, jer ustvari već jesam!
Nekada mi je zao sto ce taj dan proci bez mene, i sto neke od vas necu upoznati… mada poznavajuci sebe, bolje je tako, ipak nesto konkretno kao sto bi bio susret ne mogu obrisati kao blog
a poznavajuci sebe, sigurno bih dosla u takvu situaciju! 
Sigurna sam da si i “uzivo” kao i na svom blogu, fina, odmerena i osecajna! pozz!
#Deda- pozdrav i tebi Deda, jel’ ide vespa ?
#Kameni cvet- nemoj mi reći da nećeš doći Kameni cvete!! ‘Ajde budi faca pa dođi! Ma, naravno da jesam! Nego se stvarno otvaram i opuštam kad nekog bolje upoznam, pa ljudi mogu imati pogrešno mišljenje, ili ja nepotrebno strahujem! 
#Drvo- Pa , Drvo, nisam ja ni rekla da sam mirna i ćutljiva na blogu, odakle me ti znaš…(jedan od razloga za pisanje= oslobađanje, iskazivanje osećaja , stavova itd.), nego sa neznancima ili ljudima koje malo poznajem.
Da, hoće taj bururet, kad se pustiš u mašinu!
#Lost03- Lost drago mi je da imaš pozitivna iskustva i hoću da te slušam i verujem da će stvarno biti dobro kad se malko “raskravimo”!
Ti si nasa Makarone i draga,bas takva kakva jesi.
sviđa mi se ovo lamentiranje uz miris jasmina…..na mome asfaltu toga nema, samo jasminov čaj u kineskoj restoraciji. Pašu mi nježna razmišljanja, nakon romantike sinoč na Oliveru u ljubljanskim Križankama. A poslije dalmatinska fešta i “da te mogu pismom zvati, ja bi piva, ne bi staja, da se stara ljubav vrati ne bi pismi bilo kraja…”
Eto..do viđenja, skorog nadam se.
Makice, znam te odavno, mislim da nisi ni cutljiva, ni stidljiva. Znas da slusas, ali, znas i da kazes. Bas kako treba. Ni, bolje ni gore. Nismo se videle, bar godinu dana, te smatram da se za to vreme nisi toliko promenila. Naravno, pokazaces se pred sagovornikom onako, kako se tog momenta budes osecala. A tek tvoji fazoni, ju, covece, slatko smo se zezali i smejali. Budi i dalje takva, a bice prilike, zezacemo se mi jos! A lipe i jasmin, mirisu, mirisu….
#Afroditta-Hvala ti Afroditta,druže moj!
#Violetta-Baš ti zavidim na Oliveru!
A o viđenju…pa neznam??
#Duda- da ti me znaš, a dok me ovi nepoznati ne upoznaju…treba vremena… na to prekratko vreme sam mislila…
meni je sve to sa blog-poznanstvima cudno. ipak, imam utisak da pojedine ljude poznajem godinama. i to mi je cudno. ali i zivot je. ovde mirise lipa…
mislim da vas sve poznajem već godinama…ne?!
ipak ste mi toliko poznati…
ne brini, poznajem te po koraku
#Magi- drago mi je da nisam usamljena u tom mišljenju…u najmanju ruku čudna poznanstva!Pod ovim ne mislim ništa loše, ali “kinda weird”što bi rekli na engleskom, u nekom smislu.
#Shaputalica- Da, Shap…u nekom smislu , definitivno…da!