A, šta da radiiim…da se otkačim….i to je sve..
zivot i sav taj džez | 29/06/2008 | 12
Sedim u mojoj zamračenoj sobi . Napolju 36 stepeni. Slušam muziku i mislim da treba nešto da napišem na blogu. Ali izgleda da imam akutnu blokadu pisanja. Šta da radim? Šta da kažem? Stvarno danas nemam šta vredno da kažem. Dobro i to je nešto. Priznati to.
Pala mi je na pamet genijalna ideja! Ali mislim da bi vama bilo isuviše dosadno i glupo. To su neke porodične stvari, i smešne su samo nama bliskim učesnicima u tim događajima.
Moja muzika je dobra, uvek slušam dobru muziku…Ali , mislim da ne bi svima bilo zanimljivo da čitaju o tome, bar ne ono što trenutno slušam, i sam background oko toga.
Čitam moje omiljene blogove, i to je zanimljivo. Ali ja moram napisati nešto o sebi….Stvarno ponekad pomislim da su mi svačije ideje zanimljivije od mojih.
Izgleda da sam danas u ljutoj minus fazi. M.nešto radi u garaži i bašti. Čujem da stalno nešto buši sa njegovom novom spravom , koju je neki dan kupio u Metrou. Složio je sav svoj alat u jednom uglu garaže i kao napravio malu radionicu. Stalno me zove da se hvali, kadgod ubuši novu policu na zid. Meni ide na živce, jer mislim da će me provaliti, kako foliram ….jer me to trenutno uopšte ne zanima.
Moj otac se javio telefonom, uobičajeno , i kaže da neće doći danas kako smo se dogovorili. ” Jako je toplo… da znaš samo, daću ja mom unuku ono što mu sleduje”. ”Naravno”, kažem ja, ‘’sedi ispod klime i uživaj”! On od svake svoje penzije unucima čini poklone, i retko ga nešto može odvratiti od toga.
Moj sin se javio telefonom, isto uobičajeno. On radi , i to puno. Nekad mi je žao što je tako, jer mislim da nema potrebe za takvim tempom. Ali, on je sada u najboljim godinama za to. I mi smo jako puno radili u njegovim godinama. Ponekad pomislim i pitam se , šta sam to uradila tako dobro , da me je bog nagradio sa tako dobrim i vrednim detetom.
Stalno mislim kako da ga poštedim toga da se i u mojim godinama pita , šta još da uradi sa svojim životom. Ne znam, zbilja ne znam!! Odgovor je da on čini , šta čini, a da sam ja uradila šta sam mogla. Kod mene je nevolja što ja uvek mislim da sam mogla i mogu više!!! To nezadovoljstvo…gde mi je samopouzdanje, poverenje u sebe, onda? Ko mi je to uzeo? Jesam li to ja uradila, slowly? Ako da, zašto ? Milion pitanja…
Moj sin treba da ima svoje snove , i da radi tako kako radi. Ja samo treba da se trudim kao i uvek, da mu više pomognem oko tih njegovih snova.
Bože, zašto se danas osećam tako nezadovoljnom? Zato što uživam u svim izazovima, volim da pobeđujem i dobijam. Zato što mislim da uvek može sve bolje. Zar ne želimo to svi mi? Ili , većina… Znam da nisam usamljena u tome, zato i delim ove misli sa vama.
I dalje sedim u polumraku sobe. Slušam muziku. Mislim. Uvek mislim. O svemu. I kucam reči u ovom postu.
Komentari (12)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Ko ti je kriv sto si se zavukla u sobu i kuntiras. Bolje da si se danas pridruzila nama na Strandu. Kupale smo se moja setra, moje cerke i sestricina sa sinom. Bilo je divno. Muzikica, nas Dunav, voda taman,onako kako treba, hladno picence i sad sam onako, divno opustena, kao umorna, ah, kako cu divno spavati. A bojicu sam malo dobila! Javi se za sledeci vikend.
Isto razmisljam kao i ti. I uvek pozitivno, ma koliko tesko bilo ili mozda smorno !!!
I radujem se kad procitam nesto ovako …
Tvoj sin je razuman,sposoban i vrijedan.Nemoj da se dvoumis.On to nije mogao nigdje drugo nauciti nego u kuci ,od svojih roditelja.To je vec sasvim dovoljno da se radujes,da vi ,kao roditelji imate kvalitete,od kojih on danas ima samo koristi.Molim te, nemoj da se pitas,zasto si zasluzila,vec se osvrni na sav svoj trud i odricanje,tokom niza godina i reci si,A zasto ne,svaki trud daje dobre rezultate.Gdje je razumijevanja i postovanja,tu ima i srece.Uzivaj u toj cinjenici,jer kao sto i sama znas,nista ne pada sa neba.
Pisi i dalje,tvoji tekstovi su sjajni i nista ne brini.Ne postoji nikakav sablon,koga se moramo pridrzavati.Biti iskren i autentican je dovoljno.A tebi toga ne fali.Samo naprijed.
ima već neko vreme kako ne mislim da sam išta mogla bolje. da sam mogla bolje, uradila bih bolje. pošto nisam mogla bolje, tako je kako je. nisam sama došla do toga, trebalo je neko da mi kaže. nekad mi treba vreme da se setim i da prestanem da se kinjim neprestanim nezadovoljstvom. sreću čine male stvari, to je jedino sigurno, sve ostalo je kao čaša – polupuna ili poluprazna, sve zavisi kako gledamo na to
#Duda- baš mi je drago da ste se izbrčkale, prihvatam poziv
#Lost03- Lost , draga moja jesi li se vratila sa ostrva punog maslina?
#Deda-ma , uvek pozitivno Deda, to su samo prolazne minus faze
#Afroditta-Drago mi je što tako misliš, Afroditta.
Svaka čast što si to postigla kod sebe.
Ovo je više za “život i sav taj blues”…nema potrebe da se puno pitamo u životu…prođe život dok odgovorimo na sva pitanja!
kad god sedim i razmišljam o sličnim stvarima padnem u bedak…koliko sam mogla, šta sam uradila i gde sam bila. Budi samo tu negde pored sina kao podrška, uradiće on sve što misli da je dobro za njega, a samim tim će i tebi biti bolje. Sad slušaj muziku i opuštaj se
Spremao sam se da uradim nesto..iskreno sam se trudio…ali mi se cini da bas i nisam napravio neko cudo. Ne ide to samo odlukom, treba jos ponesto ali jos nisam dokucio sta…Vecinu vremena pokusavam da ne ubrljam ono sto su drugi uradili…i da tako neubrljano predam nekome ko ce sa time umeti da napravi nesto pametno. U medjuvremenu i ja pomalo slusam muziku…
#Punky- Može Punky i sav taj bluz, ali sreća kratkotrajno je, evo već danas mi je bolje. Ipak sam ja dete rok & rola!
#Zihernadla-Opustila se Zih, već mi je bolje!Za gore navedeno imaš pravo, ja sam ta koja sebe “maltretira” i tera u bedak takođe!
Ako tako razmišljaš već si uradio pregršt pametnih stvari! Drago mi je što si svratio.
Rešiću se ja i toga uskoro, ali još uvek izigravam dežurnog dušebrižnika o svemu, gluposti, kao ja sam najbolji đak.
#Drnch- Pre svega dobrodošao drnch!
Zivim i radim punom nogom, onako skroz. Cemu posle razmisljanje? Uvek sam zadovoljna, jer znam da sam dala sve od sebe. Zar to nije dovoljno?
Problem je što mi sve nešto gutamo i trpimo a posle puknemo ko lajsne…sreća,kratko traje nervoza…
#Electrasdreams-Sve ovo što si napisala , po prirodi stvari treba da je tako…ti si znači jedna zadovoljna žena!To je uspeh.
#Punky-Uvek treba odmah reagovati, da ne bi postali “lajsne”, slažem se Punky