Makarone blog

PLEASE, DO NOT TOUCH !

U nedostatku zdrave pameti i naravno novca, čega u mojoj zemlji ima na pretek , i ja sam odlučila da dođem do istih. Najbolji način je bio da otvorim agenciju za sve i svašta – interakcija, tako popularna svugde u svetu, deljenje saveta svake vrste itd. Pojma nemate šta ljudima pada na pamet da pitaju! Ja izrazito nestručna, ali ljubazna kao i uvek, odgovaram i na ono što znam i što ne znam, ali ćaskam sa ljudima, dopisujemo se, prekraćujemo vreme, približavamo se, delimo osećaje,besposleni krstimo jariće, gledamo tuđa posla, vrlo je interesantno…baš ql…a ostavi mi šta ko hoće- neko osmeh, neko sendvič, s nekim popijem pivo, nekome ja nešto dam, uglavnom je sve na nivou prvobitne razmene roba i usluga, i svi zadovoljni. Meni je ipak slava najbitnija. Da se čuje!

Na primer ovako izgledaju problemi na mom novom poslu. Evo šta me ljudi s poverenjem pitaju. Sve je metoda slučajnog uzorka, ne sumnjajte…. nisam tendenciozna!!!Kad vam kažem!

Draga Makarone,

Moj komšija mi stalno zauzme parking ispred moje kuće sa svojim ogromnim džipom, registracija PG####. Visok je, naočito izgleda, lep, ali uvek nadrndan. Pokušao sam lepim: “Komšija dozvolite da vam se obratim molbom da uvažite moje pravo na parking mesto, koje je oduvek moje, plaćeno debelo…”, ali…taj jezik diplomatije i blagosti on izgleda ne razume. Vaše sugestije za dalji postupak , molim!

Pozdrav vaš, Ugnjeten u svojoj kući

Dragi Ugnjeten u svojoj kući,

Moraćete da budete mnogo direktniji!!! Iz ovih stopa !!! Probajte da vašom fake puškom gađate prazne konzerve,( znate kao ono u Americi na Wild West, ili uostalom kao svugde u njihovoj prelepoj zemlji…) i tako trenirajte isključivo u trenucima kad on prolazi! Posle se napravite ludi i pozovite ga na partiju “Osvajači svemira i okoline”. Pošto ga par puta potučete do nogu, i dokažete da je taktika osvajača poražavajuća, kao utešnu nagradu , zamolite ga , dok je mek, da na vaš parking stavi tablu “Seljačino, parkiraj na svom parking placu”!

P.S.

Dopustite mi da o ovom slučaju budem stalno obaveštena, jer sam lično zainteresovana.

Draga Makarone,

srećno sam udata žena. Grudi su mi posle porođaja(3) otišle dođavola i opušteno vise. Da li mi preporučujete hirurški zahvat i umetanje silikonskih uložaka. Moj muž ne mari za to, voli me, ali ja smatram da više nisu onako čudesne kakve su bile kad sam imala 16 godina. Šta je vaš mudri savet?

Srećno udata gospođa, pozzzz

Draga Srećno udata gospođo,

Na žalost, moramo se suočiti sa tužnom činjenicom u životu, da sve što je jednom bilo podignuto i uspravno, sigurno će kad tad biti spušteno. Poštedite svoju srećnu familiju troška za operaciju, nabavite dobar i lep brus, i poljubite muža.

Draga Makarone,

Dolaze mi veoma važni i ugledni gosti na večeru. Napravila sam gulaš iz nekoliko “Carnex”-ovih konzervi i salatu. Koje piće da poslužim da ih impresioniram? Pre sam služila Porto iz 2011, ali sada bih nešto drugo…

Kuvanje “Nirvana”, pozzzz

Drago Kuvanje “Nirvana” ,

Uz vašu večeru odlično ide kilo belog Palićkog i sifon! Ili mlako jagodinsko pivo! Zatekli ste me, na ovom polju nisam ekspert … ali , pokušaću… pustite na vašem plejeru 47-mu Betovenovu fugu, a kad veče i raspoloženje dostignu vrh…pustite im M. Ilića “Polomiću čaše od kristala”, i uz opštu lumperajku, privedite veče kraju, uz onu- nek’ uvati ko šta stigne.

P.S.- Iznenadite vaše uvažene goste kolačićima “Zagrizi me”! Dostignite nirvanu!

Draga Makarone,

moj omiljeni konj se ugojio! Pih…malera! Niko neće da mi kaže, šta da raaaadim? Isto tako kad sam pošao na jug, došao sam na sever! Ima li to veze sa lošom koordinacijom pokreta koju stalno i uporno vežbam pred ogledalom? I treće… moja lepota nestaje, gaaasssi se! Nema me na vrhu top liste, obožavaoci, krave i dripci, rulja jedna, me ne opsedaju… Šta da radim?

Ocvali sportista, poštovanje!

Dragi Ocvali sportisto,

Vi ste stvarno pogubljeni u svemiru, zar ne dragi ?  Moj savet je uzmite mapu i kompas….zatim prva zvezda levo… pa pravo u galaksiju C5M610817….Ne pitajte me ništa više , u mojoj orbiti se ovo mnogo jednostavnije i prostije kaže….Kad stignete tamo, nemojte da mislite i brinete o meni, zbog uroka ! Karijera vam je total eclipse….puj,puj…

Eto vidite , dragi moji s čim se ja sve borim…Slobodno tražite savet!!!!

Krenula sam mojim starim Renoom4 od kuće. Nisam prošla ni par desetina metara, kad sam naišla na kraj kolone vozila i skontala da je veoma dugačka , čim sam već tu došla na njen sam kraj. Opet rampa!

Ispred mene…. automobila i raznih, do zaprežnih vozila …u tri reda. Kolona od skoro par stotina metara. Gužva. K’o da idemo u Evropu ili na more , a ne u centar Novog Sada. Svi stoje, nervozni k’o zapeta puška i čekaju start kao na trkama. Škrgućem zubima od besa. Čuje se neki neodređen pisak i …. evo nadolazećeg uzroka za ovaj saobraćajni kolaps -ide malo čudo od dresine sa dva radnika na njoj. Idu u famoznu ranžirnu stanicu.

Dok čekam pokušavam okvirno da izračunam – tri trake x dužina kolone x broj automobila x prosečan broj ljudi u autu(2) x vreme dangube(oko 20 min), sve to s jedne strane rampe, i isto ili približno sa druge, znači sve x 2…. Pa, tako mi svih vlasti u NS….koliko je to miliona izgubljenih minuta radnog vremena…zbog dresine i dva čoveka na njoj, koji rade svoj posao, protiv njih ništa !!! Pa tako godinama…. odnosno 25 mojih iza rampe! A dresine, lokomotive, vozovi, vlakovi…klaj , klaj… tu rum, tu rum,…

Dok čekam mislim o svim lažljivim vlastodršcima za mojih 25 god.života iza rampe ! Koliko sam se laži naslušala za sve ove godine! Izmestićemo rampu, čim se nova vlast konsoliduje i svede katastrofalan bilans poslovanja predhodne, yada, yada, yada…

Rampa se podigla, polako kreće beskrajna kolona . U njoj razni. Iz nekog kedija preko razglasa , monotoni glas, s neizdrživo jakim volume+++++++-om viče: ” Peeeerje, kupujem peeeeerje! ….Peeeeerje, prodajem peeeeeerje!

Čini mi se da ću eksplodirati! Od svega u meni raste osećaj mučnine.

Uključujem plejer i slušam Conchu Buica. Učim da izgovaram španski kao ona. Večeras se opraštam od prijateljice i njenih. Odlaze nazad….daleko. Oprostićemo se večeras , jer će biti mrak i ja ću spavati kad oni rano krenu na put. Bolje… da izbegnemo suze…. ne podnosim rastanke.

Konačno hvatam moju džadu. Pun gas ! Sunce se posle dva dana košave probija kroz oblake i greje mi ruku na prozoru. Sve sam vam rekla , kako mi je….

Lv4D5glbdx0

Prekinutoj i nesrećnoj mladosti – Exit 2008, Novi Sad

Da napišem ovaj post , povod je bilo nešto što sam čula juče na televiziji. Posle ručka, u hladovini sobe, M. i ja svako u svojoj fotelji, pokušavali smo da svako za sebe uživamo, odmarajući se. Oh, sweet laziness…na 36 stepeni ! Ja sam listala neke novine, a on je uključio TV. Bile su neke vesti, koje ja btw, odavno ne slušam. On je gunđao….mrf…, pa sam i ja obratila pažnju na reči nekog lika koji je razgovarao sa spikerom. Govorili su o ceni benzina, i o rezervama istog u našoj zemlji. Kaže spiker: “Amerika , ima rezervi za 6 meseci, Nemačka za 2, bla,bla,…Koliko meseci imamo mi fore?(moja interpretacija)”. Ono što sam čula nisam mogla da poverujem, da je moguće. Kaže, taj lik…”Za 16 dana!” Zaprepaštenje od strane spikera…. “16 daaaana?” Lik odgovara….”Pa, nemojte tako, to je ipak više od 7 dana, kad je prošla vl….. bla, bla, bla.” Prosto me bilo sramota, da slušam dalje!

To je isto kao da vam onaj što čita prognozu kaže “Kiša će padati sve dok ne stane!”

Sličnom retorikom uvek se bavi neko ko hoće da opere ruke od nečega , nečega nečasnog što je uradio ili nije uradio, neko ko želi da prebaci krivicu sa sebe na drugoga, političari svojim posebnim , profesionalnim jezikom koji samo oni razumeju….”Moramo uskladiti regulativu, i stalno reformisati našu državu, kako bismo bili pravna, moderna , evropska …bla, bla, truć.”

Dok sam bila mlađa, taj njihov jezik me je fascinirao, nisam ga ni razumela dobro svaki put. Danas ga više i ne slušam, sve su učinili da više niko ni ne haje za njihove reči, mi građani smo tu uglavnom da plaćamo njihove debele tranzicijske račune.

Ali uvek ima naivnih, koji će im poverovati, na to igraju.

Sećam se jedne moje strine, pokoj joj duši. Uvek je volela da izigrava , vrednicu, čistunicu, i da večito deluje “zaposleno”, premda u suštini….nit’ je znala umesiti, nit’ skuvati, nit’ uraditi bilo šta k’o svet…pritom je svima punila uši, a pogotovo mom stricu, rečima samohvale i pregora. I svi su joj verovali, pogotovo on… “Ne može to Seka , umorna je , ona toliko radi….nikad nema vremena za….”

Kad se osvrnete oko sebe, vidite koliko se paralela može povući između tih malih svakodnevnih stvari i onoga kako svet u suštini funkcioniše.

Prema tome , ako na televiziji čujete neku prognozu tipa “Pretežno sunčano sa mogućim pljuskovima….. Vlada je na svojoj sednici od četvrtka , usvojila nove smernice u daljem radu…..” , znajte da su se dobro obezbedili od toga da ih nazovete lažovima, jer se govori u granicama – mož’ da bude , ne mora da znači, i za tu veštinu govora su extra talenti.

Kad pogledate današnje novine, magazine, televiziju…stvarno imate osećaj kao da život iza i posle 25 godine ne vredi ništa i nema smisla. Kao da nad svima nama iza 25-te treba izvršiti lapot! Kvarimo šemu, valjda….

Ja sam odavno prošla te godine, ali mi je život veoma zanimljiv i bogat. Još uvek idem na koncerte, slušam glasno muziku, idem na žurke, igram na žurkama. Fizički se još osećam jakom i lepom i volim svaku svoju boru. Jedino moram kilograme da držim pod kontrolom, jer sam esteta u svojoj prirodi, a dobro je i zbog zdravlja. Moj život po ničemu nije stao, jer ja to ne dam, i neću da ” zarđam”. Na sve to iskustvo i samosvest, ono što godine nose sobom, dođe mi k’o Nobel…. ME LIKEEE! …Što bih se ja odricala stvari koje mi prijaju u životu? Što bih ja robovala nekim navikama, “očekivanjima”, koje izazivaju frustracije u mom životu? Mnogo mladih ljudi pokupi deo tog nasleđa podsvesno baš u svojim porodicama, gde imaju uzore ponašanja.

Kad se šunjam po blogovima raznih fela u dokolici, pročitam i razne nebuloze od strane pristalica “terora mladosti… a.k.a. lep izgled, kratka pamet”. Pitanje tipa: “Šta su se bre popalili ovi matorci…svi hoće na internet ?” Jebote, ne mogu da verujem!!!

Mi smo se , mislim matorci, ispopaljivali mnogim stvarima u životu, OK, pa sad ‘ajd da kažemo i internetom. A , jel’, ako, da se i vi malo popalite čitanjem knjiga, gledanjem dobrih filmova, učenjem jezika osim engleskog , koji ste btw svi naučili preko filmova bez znanja gramatike i pisanja(čast izuzecima). To vam doduše i ne treba za ono što radite. Uostalom i u školi vas uče da budete površni i nasavesni. Naučite ponešto novo svaki dan! Imate mnogo toga u ponudi, napravite prave izbore i nezadovoljstvo, cinizam i frustracije će nestati. Malo se treba i radovati životu. Znam mnogo staraca od 25-30 godina….. ME NOT LIKE !

Kod mene ovih dana ima puno lepih novosti ! Ćerka mog brata, čijoj udaji je bio posvećen jedan moj post, u nedelju rano ujutro, rodila je Uroša.

Svi smo ovih dana bili izbezumljeni od sreće, uzbuđenja, brige…ali sve je prošlo u najboljem redu. Majušno biće od 3,860 kg, promenilo je život u momentu čitavoj porodici! Prvo svojim dolaskom – uvećao nas je po broju, sve nas po milioniti put ujedinio i naterao da dišemo jednim plućima, s jednim srcem u grudima, s jednom suzom u kraju oka, koja se pojavi na kratko, i pobegne pred naletom radosti života.

Visili smo pred porodilištem ovih dana, i teško se rastajali od njih. Danas su došli kući, i odmaraju se. Sutra idem kod Uroša, da ga gledam dok me ne oteraju, kod momka , koji mi je u nedelju ukrao srce.

Neki dan sam bila na jednom novosadskom fensi mestu, tj. kafiću. Neću ga imenovati zbog reklame i mogućnosti da budem pogrešno shvaćena . U jednom mom skorijem postu pisala sam o tome kakve ja kafane volim i u kojima sedim sa svojim društvom. Dakle ovo je bilo slučajno svraćanje, zbog većine onih koji su se sreli.

Mesto je dakle , po klijenteli totalno zerskopo, elitnog tipa, ma šta to značilo. Devojke su prelepe i divno obučene. Mladići isto. Svi se poznaju kao i svugde na mestima tog tipa(mislim kafići), pa smo se u momentu obreli u društvu širih razmera.

Slušala sam razgovor između dve devojke. One nikako nisu mogle da se usaglase oko toga kad će se sutra naći. Kako je jedna predlagala termine ova druga je odgovarala: “Ne mogu, imam zakazano kod kozmetičara ,” …..pa kod, pedikira….pa manikir….pa masaža…i na kraju frizer. Pitala sam se  da li ova još nešto radi u životu sem ovih zakazanih obaveza, da… upravo tako je to zvučalo kao prava obaveza pod moranje, neodložno….

Okrenula sam se prema novom sagovorniku i nisam čula do kraja da li su uspele da se dogovore.

Razmišljala sam o sebi, kako na nekim od tih mesta ja nikada nisam bila u životu. Na pr. kod kozmetičara! Možda je to sreća da mogu sama da održavam čistoću svog lica, pomoću sapuna, losiona i krema, i hvala bogu da je tako, jer s obzirom na moj hronični nedostatak vremena, mora da bih ja išla ulicom totalno švandrava.

Setila sam se i s koliko nelagodnosti idem na neka od specifičnih mesta te vrste “prvi put”. Dakle , što se toga tiče , ja sam osoba, koja godinama ide kod istog frizera-na svaka dva do tri meseca, doktora, zubara itd. Osoba kod koje idem tim poslom mora da mi bude bliska i poznata. Jednom sam čekala mesec i po dana mog frizera da se vrati iz inostranstva, i nisam se odvajala od šnale za kosu ni u krevetu, sve zbog toga da ne idem kod nekog drugog. Na masažu nisam išla u životu , jer ne mogu da zamislim da me gnječe neke nepoznate ruke, bilo muške , bilo ženske . A sada sam u godinama kad bi mi baš prijale masaže! Znači , moram da menjam navike omatorele konzervativke i da se redovno “održavam”, ako hoću na nešto da ličim i budem in.

Samo…. ne znam kada ću i da li ću stizati onda da čitam toliko vremena koliko sam navikla? Jer ja , mog vremena za čitanje i pisanje, i još po nešto, baš kao i ova lepotica , njenog dnevnog rasporeda po salonima lepote, teško da ću se odreći.

Još nešto sam čula od zerkipo! Zamislite, sve vreme su pričale o filmu “Seks i grad”! Čitajući malo po štampi , kapirala sam po nešto iz njihovog razgovora o likovima iz te kultne serije, jer ja nisam pratila sadržaje tog tipa. Iznenadilo me je sa koliko obožavanja pričaju o tim likovima iz serije, njihovoj odeći, načinu života, pa ih skoro imitiraju, onako unesene u kritiku i doživljaje. Da nisam pogledala kroz prozor pomislila bih da sam negde na Menhetnu. Totalno su se poistovetile sa Samantom i drugima, onako tipično konzumerski u svakom smislu.

Došlo mi je da viknem: “Alo, ovo je Novi Sad, …Vojvodina, Srbija….ti likovi su izmišljeni, zar ne znate to? Smanjite dogiku. ”

Izašla sam, jer me je u Dunavskoj , u našoj kafani čekao M. Moj živahan korak, odzvanjao je po novosadskim pasažima, i vodio me na sigurno. I sigurno je da ću za koji momenat naučiti nešto novo i pametno. Zavisi od teme koju ćemo zapodenuti.

Bez namere da nekog uvredim, ili nedajbože popujem, mojim blogerima sam morala preneti ovaj mali gossip….pa ovo je moja kuća, moje merdevine!