Nemam nameru da zvučim veštičavo i čangrizavo, kad kažem da su neka deca danas isuviše razmažena. Vaspitanje se umnogome promenilo, u odnosu na ono kako sam ja odrastala 60-tih prošlog veka. Ono je jedan od najtežih zadataka roditelja, bilo kad, i bilo gde. Kad se setim moje generacije u tim godinama…Hmmmm…Life can be a bitch!
U mojoj porodici živelo se po pravilima mojih roditelja. Bilo nas je troje, dva brata i ja najstarija, odgovorna kao takva za sve i svašta, i kad treba i kad ne treba. Jer, starija deca su morala da paze na mlađu, pogotovo kad roditelji žele malo da o’lade od nas, onako izstresirani od posla, ili od predhodne šifte u kojoj su pazili oni na nas. Ja to nisam volela i uglavnom sam tu malu bandu (u koju su mi obavezno uvaljivali i komšijsku decu), čim izađemo napolje, razjurivala od sebe, i veselo čavrljala sa drugaricama o “tajnama” i prvim ljubavima. Okupljala sam ih samo pred ulazak u kuću, da vidim jesu li na broju i u redu, pred inspekciju koja nas je čekala unutra, a i zbog priče za roditelje , koja je uvek morala da “štima”. Tu smo uvek bili složni i nepobedivi.
Muštrali su nas pravilima o pristojnosti, o prihvatanju svih ljudi onakvih kakvi jesu, što je dobro. Učeni smo da ne komentarišemo oblačenje, govor, ponašanje ili nečiju osobenost, koja ga izdvaja od ostale dece, a kamoli da se rugamo.Što bi se danas reklo, morali smo biti “open minded”! Ali to je pravilo važilo samo za mlađu ekipu porodice P. ! Probaj na primer da kažeš mami, koja je pevala po kući dok je radila, da ti se ne sviđa kako peva, i da probaš da je imitiraš. Moj srednji brat je jednom tako iskusio šta sve može jedna obična kuhinjska krpa, koja je mami bila u ruci.
Ili, ja, da probam da obučem nešto što se mami i tati ne sviđa. Odmah dobijem odgovor u vidu :”Izgledaš smešno! Nećeš valjda tako ići .” Ako brat hoće da pusti malo dužu kosu…! “Hoćeš li da neko pomisli da imaš vaške?…Šišanje…”
Mene je nerviralo što mi nisu dali da slušam šta pričaju, pogotovo kad dođu gosti. A nama je baš sve to bilo interesantno! “Mama, zašto je čika-Pera u zatvoru?… Otkud sad beba u Lelinom stomaku?” “Ćuti i ne talasaj…šta te briga, mali/a si! (O suprotnom polu obaveveštavali smo se kako se ko snašao, ili od starije dece.) “Kad ćemo stiiiići”? pitanje je uglavnom bilo okarakterisano kao kreveljenje i dosađivanje, i završavalo se – ćuti, ne talasaj , ne ispituj makar šta…uvek onim tonom božesvugdeimadecealiovakve!!
Zagarantovanost privatnosti informacija što se tiče naše kuće je uglavnom opet važila samo za nas decu. Nemoj slučajno da pričaš šta je bilo sa babinim štikovanim stoljnjakom i šustiklama , šta su mama i tata pričali o strini, ili kako tata vidi političku scenu. A, oni o naaaamaa….!!! Kao da su jedva čekali da se iskupi savet baba, tetaka, ujni, pa da krenu…”On je nafrljao dvojke i jedinice, beznadežan slučaj, mama, samo da nema popravni, pa da možemo na odmor bezbrižni da odemo”, jadala se moja mama svojoj. “Devojka se zadevojčila, i čim su počeli momci, manje se knjiga drži u ruci. Neće ove godine biti odlična. A ne znamo i sa ovim malim šta ćemo, ide u zabavište , a još se upiški.”Mi , menjamo boje u licu…crveno, belo, plavo…jedno, drugom do uveta k’o mišići, nikom ponikosmo od stida.
Psovati se nije smelo, iako nekad nismo ni znali da li je nešto psovka. Kad se moj brat jednom usudio da imitira starije i odvalio nešto tipa…do mojega…ili tako nešto, možete misliti šta je bilo.
Običaj u našoj porodici – ako imaš neki problem, reci ga nama! “Neeeema te drugarice ili druga, koja ti želi bolje od nas”, odzvanja mi u ušima još iz pubertetskih dana. Čista teorija! U praksi , ako si bio blesav da nešto kažeš na tu temu, sledile su kazne, zabrane, nema ovog, nema onog…pa smo mi saznali za jadac i petljali sami kako smo znali i umeli. Ja sam jednom imala priliku da kažem mami da imam problem sa njenom krompir čorbom i peršunovim listom, koji mi se lepio na zube i bio mi odvratan. Odmah sam dobila jednu roditeljsku i “Ćuti i jedi, sve što je na stolu je dobro i zdravo za decu”, i ko te pita za dalje.
Zbog mnogih ovih pravila, posledica njihovog nepoštovanja, danas bi mnogi roditelji mogli imati neprilika i problema, jer danas decu uče da okrenu neki od mnogobrojnih SOS telefona, za svaku sitnicu, kao da sumnjaju da roditelji u principu i većini vole svoju decu i žele im najbolje.
Razmišljam da li je pre bilo sve tako crno i loše, a danas sve belo, moderno i cool u vaspitanju dece. Danas se mnogo ne žalim na tu prošlost. Nije ispalo ništa loše u vezi s nama. Moj muž i ja slično smo vaspitali, ili na način “nešto između”, sa malo više slobode, našeg sina , i sve je ispalo dobro. Jer, jedno je istina…ni pre, ni posle nije nedostajalo ljubavi, a to je najvažnije.
Komentari (38)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Danas je najveci problem sto mi serviramo deci sve na izvolte, pa oni nemaju potrebe da koriste mozak.
Ostalo je sve isto.
Tako dolazim do zakljucka da je najteze prvih 38 godina dok se dete ne osamostali, posle je lakse…
Iste smo generacije, pa smo, s toga i slicno vaspitane. Kada sam dobila decu, trudila sam se da im ne radim ono sto mi se nije nikako svidjalo kod mojih roditelja. Oni su bili jako stogi, narocito keva. Njoj nisi mogao da vices “evo, dolazim”, nego si morao tog momenta da se nacrtas, ili bi ona sledece sekunde dojurila kao furija i zavarila samarcinu, obema (sestri i meni, u paketu). Isto je bilo, kasnije, sa izlascima. Leti, na korzu do 8!!! A mi od korza udaljeni 8 minuta. Tu je cale bio flit za odradjivanje minutaze. Koliko minuta zakasnimo, toliko dana nema napolje, pa sad ti vidi. Uvek smo stizale par minuta ranije, ali samo da ga pitamo jer moze jos 15 minuta. Trebalo mu je bar 3 da dobro razmisli, a ako bi se slozio, onda bismo, nas dve, turbo u dupe i trk na korzo, da ostojimo jos desetak minuta, pa opet trk kuci da ne zakasnimo. Zbog toga, nikada nisam ja odradjivala deci vreme povratka iz grada. Jedino sam im molila da se pridrzavaju tacnog vremena, zbog mog zdravstvenog stanja, tj. mogucnosti smestaja u ludaru, ako kasne koji minut. Ja sam moje uzasno lagala, dok to mojoj deci nisam dozvoljavala jer sam bila vrlo fleksibilna, pa nije bilo ni potrebe.
razmažena i vaspitno zapuštena!!!
roditelje je uhvatio kapitalizam te po ceo dan vijaju lovu da bi otišli u Dubai na letovanje, a deca džvrlje na ulici i da vam ne pričam kako se ponašaju i kakav rečnik imaju! (prozor mi je okrenut ka igralištu).
a i kad imaju vremena neće da se pozabave svojim detetom nego ga pošalju da gleda tv ili za računar, “da mama i tata malo odmore”.
nema više duhovnih vrednosti, materijalno je preovladalo, nažalost.
#Deda- pa , da, kod nas stalno možeš da čuješ, na pr. mladi glumac, a on blizu četrdesete
#Duda- sasvim se slažem sa onim- trudila sam se da im ne radim ono što mi se nije sviđalo kod mojih roditelja… i ja tako kažem, neću da ponavljam greške mojih, jer ću dobiti rezultat koji mi se neće možda sviđati, pa uz mnogo nerava i fleksibilnosti može se mnogo više postići. Ali seti se vremena u kom su naši brinuli da zarade hleb za porodicu. Posle je bilo lakše, ali smo i mi bili veći i razumniji
#Drveni advokat- pre svega(možda nisam dobro shvatila) drveni advokat nemoj mi persirati ! Mislim da su blogeri prećutno dogovorili da smo svi na ti, što mi je posebno drago. Žalosno je što roditelji nemaju vremena zbog borbe za opstanak da se bave decom. Ali, mislim da ima roditelja koji vreme koje provode sa decom ne provode kvalitetno iz lenjosti i komoditeta, pa makar ono bilo i sat vremena na dan. Ja sam već u svojim komentarima kod tebe naslutila i rekla da si ti osoba na koju tvoja mama može biti ponosna.
Maki, danas su deca katastrofa!!! Znam sta pricam jer imam kontakt sa TUDJOM decom vec nekih osam godina i to je neverovatno kakvi su to monsteri…nista i nikog ne postuju, nemaju hobby, osim igrica na racunaru, i generalno boli ih….uvo za sve i svasta. Ja sam bila crna ovca u mojoj porodici, ispalo da braca su bili andjeli a ja djavo al na kraj svi smo manje-vise dobro vaspitanji, pametni, obrazovani…Sa druge strane borim se da moj sin bude dobro vaspitan al da bude istovremeno kako da kazem…danasnji, a ne iz moje dobe da se uklapa u narod kakav je on danas…ili u taj deo naroda koji je priblizan mojim idejama…uffff na kraj da se odmorimo dobrodosli na moj blog da slusamo Deneza Prigenta- majstor na bretonskom!!! Navukla sam se:)))
I ja sam slicno vaspitavana, poput tebe, dude…
Ovo sto vidim oko sebe me ostavlja bez daha, teksta, desavalo mi se da me dete napusi k…… bez pardona, zinem i ne znam sta da kazem jbt.
A, gde su im roditelji? Rade od 9-17, i ko ih vaspitava i kako?
Sve se poremetilo, nista vise nema smisla. Gledam decu od 14-15 godina ubise se od piva, trave, gde su im roditelji, kako su ih pustili u grad tako kasno? Juce sam bila u domu zadravlja, dodje neka nova doktorka, ko Barbika jebote, i ima pirsing u nosu, ejjjjj??? Slognula sam se, kakav primer svojom vanjistinom daje?
Kuda idu divlje svinje bre?
#Ola tain bo- znači Olenka i ti si bila đavolak i crna ovca u porodici. Znam kako ti je! Sećam se moje pok. mame koja je kad god se pojave neki prohtevi i neslaganja od nas dece sedala ispred nas i govorila: Eh…da čujemo sad kolovođu!
i naravno gledala u mene! 
Idem da poslušam, čim stignem, uvek me obaveštavaj o dobrim stvarima. Hvala!
#Zelena vrata- Zelena vrata, ja sam sada u porodici pošteđena šokova, jer su naša deca prerasla tu kritičnu dob, ali vidim svašta jer se krećem po gradu često. Neki dan sam se šokirala, kad sam išla u prodavnicu i videla slatku devojčicu od desetak godina kako ide sa drugaricom, koja je manja od nje, i puši cigaretu, kao da je to najnormalnija stvar. Možda je to bio podsvesni razlog, taj šok, i povod za ovaj post, po cenu da se proglasim baba vešticom.
A doktorka sa pirsingom… Funny!
Uh… čini mi se da ću večno biti zahvalna mojim roditeljima što su me vaspitali na “starinski” način.
Sigurno da ima istine u tome da roditelji nemaju toliko vremena kao nekad da se aktivno uključe u obrazovanje i odrastanje svoje dece. Takođe, škola je prestala da bude “stabilna” sredina, kakva je bila nekada…
Jednostavno, danas deca “sazrevaju” brže nego ranije, a to nije njihova krivica. Teško onome koga vaspitava televizija ili internet. A, roditelji i država su ti koji moraju da preuzmu odgovornost.
A, dok se to ne dogodi, imaćemo situaciju da se pola klinčurije po Srbiji solidariše sa momkom koji je bakljom pržio policajca po telu. Eh…
Gledam klince u mom dvoristu. Od 3. do 5. – 6. razreda. Oni ne znaju da se igraju. Oni stoje, bulje u mobilne telefone, nesto mumlaju, pustaju neke skaredne pesme, psuju ogavno. Jedan mali Sasa, presladak, ali vaspitno zapusten, cija je keva neka faca, otac ko zna ko i gde, neki dan, ulazi u dvoriste i vice: Svetozar Kurčina Markovic! I smeje se kao lud. Isti taj, urnise po dvoristu sto god mu padne saka. Vadi cigle, rastura ljuljaske, lomi drvece, tuce se, ali to NIKO NE VIDI (satro). E to mene izludjuje. Par puta sam vikala na njega da ostavi to sto radi, da se smiri, da se lepo igra. I ostala ja posrana, jer nema podrske ni od koga. I dalje je on u dvoristu a ja strepim da li je sledece da nekoga ucmeka, mali slatki Sasa. A zamislite tek sta radi ona smena od 20 h ispred zgrade a treca smena je na atomskom sklonistu od 23h pa na dalje. To su momci od 17-18 godina, koji stanu na bedemcic koji opasuje skloniste, izvade pise, pa naglas komentarisu koliki je kome i koji je bas taman, a uz put jos i pisaju u nase dvoriste. A usmrkavanje koke ili cega vec, u pola dva meni inad glave na istom tom sklonistu? Ostala sam otvorenih usta, jer nisam mogla da verujem. Takav bezobrazluk. A kome to sve reci? Samo vama, mojim prijateljima. I tu je prici kraj.
#Džejn- nisam ni sumnjala Džejni da si vaspitana na “starinski” način. Interesantno je kako se to oseti iako se ne znamo. Izvini, sad sam se nešto pogubila, jesi li ti iz NS? Nešto mi Užice zvone? Ako jesi, mogli bi svi mi Novosađani da se i upoznamo nekad, na nekom pićencu! Ne znam ni koliko nas ima
#Duda- Dudo sve si nam opisala na svoj naturalistički način, i treba…. da se više niko ne zanosi
teško je vaspitati dete u duhu u kome smo mi odrastali 70-tih i 80-tih, kada svet šalje poruku da najjači opstaju i da, ako ne gaziš ti, gaziće tebe. pokušavam da nađem kompromis. dete od malih nogu mora da uči i mnogo teže lekcije od lepog ponašanja.
u svakom slučaju, što bi rekao Duško Radović, bolje je da dete bude nevaspitano nego loše vaspitano
zube otupeh pričajući šta je važno, šta je odgovornost, šta je reč, šta je dobro, šta je zlo….šta sam uradila time, videću za koju godinu. bitno je kako, a ne koliko vremena provodimo sa decom. svaki roditelj valjda misli da radi najbolje za svoje dete, ne znam.
vidi ga ovaj gore… pripali der detetu!
ispada da sam jedna od najmladjih ovde rodjena magicne 1978 al ipak kako se moj muz smeje totalno srednjovekovna zena;) ja sam od onih koji zele da se svet vrati unazad do nekih 70.80.(posebno 80. jer vec sam bila medju zivima hehe)…nekako deciji zivot imao je neki smek- bolji filmovi za decu (avanture, trazenje blaga itd), vise vremena sa porodicom, skauti, avanture u prirodi…ja sad ne smem mog sincica da pustim nigde samog- pedofili, mentalci, a kad sam imala nekih 8 godina moj 5godisnji brat Borys isao je svuda sa mnom cak smo isli sami u sumu da biramo borovnice…imali smo mastu, jesmo imali divno detinjstvo, i zao mi zbog Konstantina da zivi drugacije….i nisam ja kriva, moje zelje ne mogu da se ispune…ne sve. voli klinac da uci, da cita, ima dodatne zanimacje i tako to ali recimo vidim da nema maste da se igra sam….htela bih draga moja da jednom ga upoznas:) mislim sledeceg leta cemo u SR, nadam se, pa eto, bice prilika osim ako ranije ne dodjes u Skotsku!!:***
Slažem se da je sredina između tog nekad i ovog danas najbolja varijanta, ali ako moram da biram šta je bolje, to nekadašnje ili ovo danas, pre bi rekao ono pre, no ko će ga pa znati i jesam li ja uopšte kao neko ko nije oženjen i nema dece, kompetentan da priča o tome? Možda i ne, ali svakako želim da kad budem bio roditelj da decu vaspitam na najbolji način, ovako ili onako, ljubavi neće nedostajati…
Sori svima, ali sam docarala samo jedan mali deo “decijih igara” kod mene u komsiluku. Najteza uloga u zivotu svakog roditelja je, svakako, vaspitanje deteta. Na kraju krajeva i mi to radimo onako kako znamo a imali smo model svojih roditelja. I najnezgodnije je to, sto, u stvari, ne znamo, da li bas to i takvo vaspitanje proizvodi coveka kakav bi trebalo da bude. Mislim na dobar, kvalitetan, posten (sta je to?), radan, osecajan. Slazem se sa tobom Maki, da bi trebalo da se sretnemo mi Novosadjani, bar. Znam da su Dzejndou i Advokatica
iz naseg malog mista.
Uh… sad mi glupo.
Ja sam iz Užica. Eto… Ali, s obzirom na to da o Novosađanima imam izuzetno lepo mišljenje (retko fini ljudi), ovo ću shvatiti kao kompliment. 
i ja sam vaspitana po tom “starinskom”, zvocala sam ocu zbog strogoce, ali sam mu kasnije bila jako zahvalna, naime onda kada sam mogla da svet vidim i spoznam sopstvenim ocima i mozgom…
trudim se da jedan deo tog vaspitanja dam dalje….da ga nekako i prilagodim danasnjem zivotu..
uzasavam se nepostovanja,nekulture, poganog jezika, praznine danasnje omladine….
U moje vreme retko su se koristile psovke, najveci porok bese marlboro….
no, nazalost nema povratka..
moramo sada da se izborimo…pozz
Lost03-Često sam bila u dilemi šta da učim mog sina, gledajući oko sebe, na šta ljudi liče. Sve se na kraju posle dugog razmišljanja svelo na to… da svakog uvažava, da bude pristojan, beskrajno pošten, da se bori za sebe i svoje stavove, ali da ne gazi nikad preko “leševa”, rastanci (s nekim ili nečim) su na kraju krajeva normalna pojava u životu, da bude vredan i nadasve… uvek slobodan, da pravi svoje izbore. Bilo je teško govoriti mu da su neke stvari ispravne na duge staze, kad se sve oko tebe raspada, ali nije ispalo uopšte loše.
Stvarno bi mogli da se vidimo, ako niko drugi,ti i ja.
#Sarahstory-Ne znam da li imaš svoje dete Sarah, ali ako DA… seti se D.Radovića i njegovih korisnih saveta o roditeljstvu. Ma…ne bojim se za nikoga od vas, pametnice, srećno! 
#Zihernadla- Imamo sličan stav o kvalitetu vremena sa decom. Najviše sam se plašila i najviše radila baš u tom njegovom, predpubertetskom periodu, ali je kad dođem kući, svo vreme ovog sveta bilo podređeno njemu, sva sreća, ne traje dugo da ih urazumiš i uputiš, ali stvarno si već sam sebi dosadan, kao pokvarena ploča…pričaš, pričaš i misliš nešto će od svega toga ostati u glavi, Uffff, teško je
#Ola tain bo- Ola i ja se najviše plašim tog velikog otuđenja, da sad ne razvijam teze…drugi put ćemo o svemu pričati. Zastrašuje me hladnoća 21. veka i bojim se naučnih dostignuća u pogrešnim rukama.
#Punky- na dobrom si putu Punky da budeš dobar ćale, ne sumnjam, šta čekaš, eto kad izađeš iz vojske, zovi me da pijemo slatke rakije
#Duda- nismo ni svesni koliko deca uče gledajući nas. Ti imaš dve predivne ćerke i nažalost sama si morala da brineš o njima većinu njihovog odrastanja, ali rezultat se vidi.
#Džejn- Džejni , čitaćemo se i dalje, više mi kažemo jedna drugoj ovako, nego neko ko stalno “bleji” zajedno, pa možda jednog dana , ko zna…
i ja bih da se viđam
Maki, Dudo jeste slusale Prigenta???:))) Kod mene znaci:) mislim da sam zavisna…
#Drveni advokat- i ja , ali nisam baš najbolji organizator. Tu sam da pomognem i učestvujem u dogovoru.
#Ola tain bo- sada sam ga prvi put čula, ti znaš da ja volim stare zvuke.
Je li to staro bretonski jezik?
Tain bo, ko je Prigenta ili sta :IoI:? Nisam u toku, bolesna sam i kod kuce sam.
ma ja se slažem sa svime
šta god da se dogovorite ja se slažem
Duda- udji na moj blog taman da ozdravis:*
danas sam se slognula…vracam se iz posla i sta cujem? jedan decak uzeo glavu mog sina i udario o zid!!!!!! mali bio kod skolskog lekara dobio neki lek u uvo protiv nekih tamo “atrakcije” u ponedeljak idem kod direktorke da vidim kakve konsekvencje budu za onog debila bolesnog(ne mog sina nego onog kretena koji je to uradio)
Od kako smo počele rečima da se sporazumevamo, Jovana i ja imamo dogovor. “Koliko ja tebe slušam, toliko i ti mene slušaš i obrnuto”, e sada koliko sam ja pametna da bi ona nešto naučila od mene, a da joj bude od koristi u životu, videćemo. Ja sam od nje mnogo naučila, valjda je i ona od mene. Znači ima svu slobodu ovog sveta, ali se zna šta je dobro, šta nije. Umela sam da joj čak ne donesem vodu da pije, zato što nije htela da pokupi igračke. Onda ona pokupi igračke, a ja joj donesem i vodu i čokoladu i palačinke joj napravim. Vraćam troduplo još od njene druge godine je tako. Mislim da je do sada već shvatila o čemu se tu radi.
Sledeće što sam je naučila je “Ko je uporan, taj je i uspešan.” Samim tim što se lično plašim odustajanja i znam koliko to može da boli, učim je da ne odustaje. Znaš ono, teško mi je ovo da uradim, da naučim, da postignem i sl.
Naučila sam je da su dobri ljudi dobri, pa i ako su druge nacije, boje kože, da li su bolesni, nepokretni, ako su dobri onda su dobri. Postoje samo dobri i loši ljudi.
Što se tiče moje mlađe dece, i ako ne znaju da govore, vaspitavamo se. Ne je ne! Ponekad umem tako oštro da viknem da se i sama prepadnem, ali ne je ne. Mislim da se tako počinje. Odlučno, nežno i oštro kad treba.
Gledam decu od naših prijatelja, jedan mali raste bukvalno sam, pored njih dvoje. Većinu vremena su sa njim, a kao da nisu. Užas je posmatrati kako ga uništavaju. Dete mene sluša sve, a njih ništa. Samo vrišti i gubi se, ali stvarno. Znate ono totalno divlje.
Drugi par, toliko pažnje posvećuje svom detetu, da mali ne ume sam ništa da uradi. Ima 5 godina, mama mu u park nosi tri majce, da ga presvuče svaki put kad malo potrči, nosi mu vodu, sok, pitu, proju, smoki ovaj i onaj, vlažne maramice dva pakovanja, banane, jabuke, ma sve čega možeš da se setiš. Izađu u park na sat, sat i po, i onda se tu samo presvlače, jedu, jure… Napraviše “debila” od deteta, Bože me oprosti.
Užasno se plašim da ne pogrešim…mnogo. Svi mi roditelji grešimo, ali samo da ne pogrešim mnogo. Tema mi je jako inspirativna, raspisah se mnogo, a ni pola nisam rekla.
charolija- ja znam takav drugi par…najbolji drugari mog sina jos iz SR imali su 6 god a majka isla u predskolsko da im brise guze!!!! isto radila i kuci, do parka sa majkom nisu isli da slucajno se nima nesto ne desi, u Beo na izlet kao jedini nisu isli, da se nesto ne desi…..
Hocu da se vidimo, svi mi iz NS. Evo da prodje sledeca nedelja, pa onda. Valda ce me napustiti i virus, jebem li mu… Tain bo, ne znam kako da ti nadjem blog. Ja sam duduk. Zao mi tvog deteta. I moja cerka je fasovala ujedanje u prvom razredu. Srusio je mamlaz od pozadi. Znaci pala je na stomak sa sve ruksakom na ledjima. Onda je ovaj skocio na nju i izujedao je. Ona mi nista nije rekla, dok nije dosla jedna mama koja je to sve gledala, da pita kako mi je dete. Ja se prenerazila i pregledala je, ali nista na srecu nije ostalo po njoj. To sve dolazi iz kuce, to osnovno vaspitanje. Deca su nezadovoljna, odbacena, jer roditelji nemaju vremena za njih.
Ola – Ukapirala sam,konacno, ko si i odslusala Prigenta. Divna je pesma, kao da peva sa Highlands!
hvala dudo:) i cestitam:))) sutra idem u skolu da pricam sa direktorkom…
Makarone,nema mog komentara?????
Ola, javi obavezno sta je bilo u skoli. Baj d vej, pisala sam ti na tvoj blog. Vidimo se od one tamo nedelje, ja cu organizovati, nič se ne brigajte.
#Duda- Dudo drago mi je da si našla Olin Blog, mogla si mi reći da ga tražiš, eno urolovana ti je njena adresa u mom blogrolu. ‘Ajde ozdravi pa da se vidimo.
Ola tain bo- Ne mogu da verujem odkud toliko agresivnosti kod- ipak male dece! Biće da roditelji malo vremena provode sa decom, a možda i povređuju njihova osećanja onako nervozni trčeći s posla na posao, nemaju vremena da decu saslušaju i posavetuju u svemu, pa deca skreću pažnju na sebe. Javi mi šta je bilo sa Kostekom, da li je sada dobro?
#Charolija- divno je đto si uspostavila tako uspešan kontakt sa tvojom Jovanom, ne sumnjam da ćeš i sa mališanima.
#Duda-Terapija magna-Dudo slušaj Deneša Prigenta triput na dan po pet minuta i ozdravi nam što pre! Mislim da je Olenka to dobro propisala .
Ola tain bo- Javi nam kako si joj održala vakelu!!
#Afrodita- draga moja Afrodita mislim , ako se ne varam, da si komentar u vezi sa ovim postom ostavila na postu “Science grrrl”! Veliki pozdrav i kiss
Znas Maki, omatorila pa slabo kapiram. Nisam skontala da je Ola Aleksanda i Tain bo, ista osoba. Odslusala sam Prigenta vise puta. Stvarno je melem na ranu. Vec mi je mnogo bolje, jer sam poslusala tvoj i Tain bo savet. Divan je.
#Duda- Eh, Dudo važno da smo se skapirali !
Drage moje sad kad sve jasno mozemo da uzivamo u svom drustvu:)) sa malim sve OK bila sam u skoli pa nadam se da ce biti sve dobro….Dudo drago mi je sto volis tu muziku stvarno je divna! Makarone gde si? Prica mi se sa Tobom al nikad nisi na Facebooku kad ja sam tamo:(( Kisss
#Ola tain bo- baš mi je drago Ola da će sve biti u redu sa Kostekom. Pa, ja sam malopre visila na FB, i nikog nema
(obično sam uveče na FB)