Makarone blog

Bila sam prilično snuždena i loše raspoložena ovih dana. Malo sam i pričala, reči gotovo da su mogle da se izbroje. Neko me je razočarao.

Za mene je mnogo gore kad me ljudi razočaraju, nego kad me naljute. Na nekoj mojoj lestvici, razočarenje je iza ljutnje i srditosti. Kad se to razočerenje desi, kod mene je gotovo. Nemam gde više! Ljutnja je drugo…odljutiš se , pa nastaviš. Nema teških reči i dela. Ne, sa razočarenjem u nekoga, nema uzimala-davala. To baš i ne volim kod sebe, ali jednostavno je jače. Ne mogu to promeniti kod sebe. Možda zato što sam ja vaspitana tako, da ne razočaram nikada one koji me vole i koje ja volim. Ne znam , nadam se da ću uskoro da se vratim u normalu.

Ponukana kampanjom u Americi i svakakvim predizbornim idiotarijama, koje se dešavaju kod njih, kao i svugde u svetu u to doba, hajde da pričamo… da ne pričamo o politici. Da se mi malo odmorimo! E, za to sam majstor, umem da osetim političke neistomišljenike, pre svega zato što ih imam u svojoj porodici i među mnogobrojnim prijateljima, koji su svi na nekim različitim delovima političkog spektra. A nije ni teško, pošto neki ljudi ne mogu ništa drugo da govore, a da u trećoj rečenici to ne bude politika.Ali to vam je isto kao i na polju religije. Vi intimno, politički mislite, odnosno verujete to što verujete. Loše vođen razgovor ili prepirka o politici i debate na tu temu, s nekim ko misli drugačije, neće ništa promeniti. Kad je neko predizborno vreme i navijačke mašinerije se zahuktaju, vodim se onim “ne pitaj za koga”, “ne govori o politici”.

To ne znači da mene ne zanima šta moji članovi porodice ili moji prijatelji koji drugačije politički misle, imaju da kažu. Znam samo da svađa i debata na političke teme neće dovesti do nekog rešenja, osim do povređenih ego-a i osećanja, sa mnogo modrica i rana koje teško zarastaju.

Ne volim da gubim prijatelje ili rodbinu, da rušim mostove, zbog nečega tako ukorenjenog, kao političko gledište ili verovanje.Mislim da politička prijateljstva, ako ih neko ima, treba razdvajati od onih ličnih, a isto tako mislim da nisam jedina koja tako misli.

Nikad ne mogu prestati da se čudim ljudima, koji ” ušetaju” u sasvim nepoznato društvo, i počnu ostrašćene diskusije, koje završavaju pokazivanjem srednjeg prsta, kvarenjem raspoloženja u društvu. Naravno, politika bude na tapetu. Mora da je to stvar vaspitanja, odgoja, šta li?

Zbunjena sam neznanjem ljudi da je svađanje i zadirkivanje drugih, naravno političke opozicije, bacanje i gaženje svih kulturnih dostignuća i dobrih manira u blato.

A, sada poslednje, ne manje važno…čime se hvalim. Dobila sam jedan od najdražih komplimenata, ikad dobijen, a od moje stare, jedne od najboljih prijateljica. Nas dve glasamo za različite političke opcije. Ona kaže, a do njenog mišljenja mi je itekako stalo, da nikad nije videla nekog ko je tako uporan , motivisan za debatu o politici i vrlo određen u svojim stavovima kao ja, a istovremeno pun poštovanja za tuđe političko mišljenje. Da, ja nikad ne mešam politička i religiozna stajališta, sa nečim ličnim. Trebalo bi da svi naučimo, da ne pokušavamo stalno da promenimo, nego da razumemo one druge.

Neki dan sam, u minutima dokolice, prelistavala moj omiljeni sajt gledajući kako živi , uživa i kupuje bogat svet. Tu uvek malo „naparim oči“ i bude mi lakše, for a moment, pa onda opet daj bogu dušu, skupljaj snagu da se vratiš u surovu i sivu realnost.

Ovoga puta izdvojila sam između mnogih ponuda nekoliko interesantnih za mene, a nadam se da će se i vama svideti, zbog njih samih, načina na koji se nude kupcima, i uopšte kako se reklamiraju.

Prva od njih je Molteni štednjak , šporet o kom ja maštam. Da se razumemo, Molteni je stvar za profesionalce, hotele sa pet zvezdica, najbolje restorane (u našem komšiluku čula sam da ga ima jedino hotel „More“ u Dubrovniku), košta čitavo bogatstvo, pravi Rolls R. u kuhinji(do sto hiljada dolara, a opet zavisi od veličine i dodataka). Ali, ja maštam o jednom takvom! Sada ga možete poručiti po meri i takav manji košta sigurno mnogo manje i dostupniji je ljudima sa dubljim džepom, pa čujem da više i nije nepoznanica našem bogatom svetu.

Pravi se u Francuskoj od 1923. g. Od livenog gvožđa, nerđajućeg čelika, hroma i emajla, večit je, a prvi servis možete mu napraviti tek posle dvadeset godina. Lako se čisti i održava, i ima granny’s look.

Sem ringli i rerne, ima fritezu, grill, tople „fijoke“ za garnirunge i sosove, mesto za seckanje povrća i još mnogo špecija tako da meni food lover-u, koja volim da kuvam, pečem, mesim, sotiram, dinstam, gratiniram, flambiram, blanširam, poširam…ostaje samo da kuvam i moju izuzetnu nadarenost i ljubav prema cooking extravaganza, ne trošim na makar šta…baš bi mi pasovao….bila bih bolja od Babette…..samo ne znam koga da „opljačkam“ i dođem do njega.

Ako hoćete da kupite eko-apartman u NYC na Manhattan Nolita area od u proseku 185m kvadratnih, u zavisnosti sa 1 ili 2 spavaće sobe, koštaće vas od 1,6- 3,9 mil. dolara, ali ćete uz apartman dobiti i bicikl. I zgrada i bicikl imaju sve odlike predratnog layouta. Bicikl ,starog holandskog proizvođača, liči na naš stari Rog, ženska varijanta, a u zgradi će postaviti velike prozore sa drvenim ramovima, parket drveni „riblja kost“ i prave kamine na drva u svakom apartmanu. S obzirom da se svi žale da je u NYC, parking plac suvo zlato, bolje da su budućim kupcima ponudili za ovih 1000$ koliko košta ovaj bajk, po neko parking mesto.

Sećate se bajki o kraljevima i kraljicama koji su bili toliko bogati, da između ostalog nigde nisu hodili, a da svita oko njih nije posipala latice od ruža po zemlji po kojoj hode. Pa, svi znamo da to više nije uopšte realna opcija i da danas više ne biva, ali Pietra Firma kaže da nije tako. Oni prave podne pločice sa ugrađenim dijamantima, crnim oniksom, pravim biserima….Prodaju ih po 1.000.000.$ za metar kvadratni. Pa, odlično…baš me zanima koliko su kvadrata prodali i kome?

Da mi je da vidim neku listu od luxist.com ili nekih drugih publikacija, garantovano ima naših imena na njoj…!!!

Sve najlepše čestitke za Lost i njenu koleginicu , za doprinos što možemo da idemo širom otvorenih očiju u potrazi za istinom i pravdom. Jedva čekam da pročitam.

Fiat iustitia, ruat coelum ! (Neka bude pravda, makar se i nebo srušilo !)

Veritas in profundo ! ( Istina je u dubini, istina je na kraju !)

BITS…

Već nekoliko dana ćutim i buljim u nedefinisanom pravcu. K’o da imam bird brain, božemioprosti! Noćas dok sam se mučila da zaspim, pala mi je na pamet odlična ideja za moj sledeći post, ali sam pogrešila opet po hiljaditi put. Nisam ustala da zapišem ili iskuckam par stvari u nekim tezama, potpuno ubeđena, da nema šanse da to do jutra zaboravim. Bojala sam se da ću se rasaniti. Sledeće je bio M.-ov glas -” Ovo malopre bio je sat, zar ne moraš da ustaneš i ti ?” Bilo je jutro, a od moje ideje ništa! Ni život da mi zavisi od toga da se setim ! Neka tako mi i treba….ali, doći će, vratiće se.

Slažem neke stvari u glavi, i dok se spremam, čestitam sebi…Sve u svoju fijoku, alal vera , that’s my grrrrrl ! A , onda opet moje analize, uzduž i popreko, i sva teorija mi se sruši, haos, ne valja. O, bože hoću li se naučiti već jednom da budem praktična ?

Nije važno, donela sam ipak neke odluke! Kad sam se vratila, napravila sam par lepih stvari za ručak. Na kraju stigla da napravim i mafiše! Na zadovoljstvo muških u kući! ( s rumom, umesto rakije, lepši su…)

…AND PIECES

Moram da se dotaknem . U glavi mi stalno odzvanja ovaj finansijski krah po svetu, slabljenje dinara. Nema šanse da se ne odrazi i na nas. Kod nas, sindrom noja ! Bankarski i finansijski slom banaka u Americi i Evropi je tu, svi znamo , ali čekamo da nam to zvanično saopšte. Ove velike mambe od investitora ćute, a akcionari će izvući deblji kraj. Kao i uvek! Tokovi love su se zaustavili, a ona naravno ostaje kod onog kod koga se zatekla. Sonsofabitch ! Mi ćemo se već nekako snaći… ne možemo izgubiti nešto što nismo ni imali. Sve je kristalno jasno, kao more…Previše licemerja okolo ovih dana. Pokvarenost…mega, giga maksimalna, retko viđena.

A sada nešto u poverenju…Ovo je tek početak velikog bola, na koji smo se mi nažalost već navikli, pa nam valjda neće biti tako teško. I da završim veselo, samo za vas jedan Motown sound, čisto zbog teksta iz pesme nezaboravnih The Funk Brothers -” Owh…we’re goin’ down, put on your red dress…”
WtvBdgyDH8U

Leto je prošlo, ona moja agencija, gde srećem ljude sa različitim problemima, počela je da radi. Dakle, ništa se nije promenilo, ljudi imaju sve više i više problema, a ja sam prosto zatrpana pismima. Mogu vam kazati, da u svemu prednjačimo, mi žene. Svakakve mi se javljaju, ali iako su one mahom my feminine inspiration, božemioprosti, s nekima od njih ne mogu da izađem na kraj. Evo ova na primer! Piše…

Draga Makarone,

spašavajte me! U moje ogledalo, smestila se sredovečna žena, protiv koje nemam ništa lično…ali, mislim da je ukrala moj lik i izgled. Kako da se ja vratim u moje ogledalo? Pozdrav, šifra-to nije moja persona.

Draga To nije moja persona,

O, draga moja niste jedini! Ima već mnogo žena i ljudi u gradu, koji su se žalili na stariji deo populacije, na one koji uzurpiraju tuđa ogledala. Vi možete, ili sakriti ogledalo, da vam se ne ubace u njega, ili kao slučajno sedite na svoje naočare, tako da bar jedno vreme ne možete da vidite lopove i uzurpatore ogledala. Gledajte jedno vreme hrabro tu misty sliku bez naočara, dok se ne naviknete i obavezno odagnajte strah. Znate ono, svaki siledžija baš uživa kad se žrtva boji. Mene još nisu našli, kao što vidite na mojoj fotografiji…izgledam isto već tridesetak godina.

Dragi moji, moram da žurim ….It’s just another manic day ! Čeka me drugi monkey business !