Comments on: Bez naslova

By: makarone

makarone — Mon, 03 Nov 2008 23:03:22 +0000

#Zihernadla- Da Zih , prava stvar i najgora kazna

By: zihernadla

zihernadla — Mon, 03 Nov 2008 22:49:34 +0000

ravnodušnost…e to je to…kad neko postane nebitna stvar za tebe, tu je kraj razmišljanjima.

By: makarone

makarone — Mon, 03 Nov 2008 18:55:42 +0000

@Zihernadla-da to je interesantno, i ja ne mogu da ne mislim o svemu tome, prosto me proganja po nekoliko dana, uhvatim sebe da malo malo na to mislim, ma šta radila.To stvarno mora da se odboluje, ali znam da će doći potpuna ravnodušnost posle toga i to me teši.
#Sarahstory-Slično mislim Sarah, to je usud, što se kaže, ja isto nisam naučila da sebe poštedim svega toga, neću da te obeshrabrim, ti si mlada, naučićeš ti to, moraš, a ja sam već mnooogo bolje
#Džejn- da Džejni, od tebe uvek lepo i pametno geslo, hvala ti, sva razočarenja su deo života, kao i oduševljenja razno raznim pojavama, opravdana ili ne
#Zelenavrata- Ništa zelena, idemo dalje, ništa

By: zelenavrata

zelenavrata — Sun, 02 Nov 2008 12:46:48 +0000

Mnogo boli razocaranje, najvise. Ne znam sta bih ti rekla…..sranje.

By: Džejn

Džejn — Sun, 02 Nov 2008 11:50:14 +0000

Čini mi se da je Eliza Tabor jednom davno napisala: “Disappointment to a noble soul is what cold water is to burning metal; it strengthens, tempers, intensifies, but never destroys it.”

Sve je to život…

By: Sarah

Sarah — Sun, 02 Nov 2008 10:50:43 +0000

…volim ljude, verujem im jer uvek i uvek polazim od sebe i to je velika greska….ali nikako da se naucim pameti….i razocarala sam se mnogo, mnogo i bolelo je i nije proslo….samo je bol postala manja…
a ti Maki, kako si ti danas???

By: zihernadla

zihernadla — Sun, 02 Nov 2008 10:15:18 +0000

i mene više pogađa razočaranje…i proganja me. Kad se naljutim, istresem bes i idem dalje, kad se razočaram, stalno se pitam zašto se to desilo, pretresam kompletan odnos opet i opet i retko nađem pravi odgovor.

By: Duda

Duda — Sat, 01 Nov 2008 18:09:43 +0000

Da, da Maki, to je ona. U pravu si. Ja sam joj bila strasno posvecena zato sto mi je bilo jako strasno to je snaslo. Da, u ZIG-u je i cula sam da se strasno promenila, “izdigla” se na visi nivo. Skratila suknju pa nikog ne poznaje, cini mi se. Na zalost i ona je ostala sama sa sinom, covekom, bez muza. Nadam se da ne gresim da ju je izmenila ta tragedija. Ali, coveku postoje prijatelji da mu pomognu u teskim trenucima. Drago mi je da sam bila jedan od tih, ali i zaboravljena.

By: makarone

makarone — Sat, 01 Nov 2008 17:06:49 +0000

@Bubazlatica-Draga moja Bubi hvala ti na rečima ohrabrenja i razumevanja. naravno da će biti lakše, samo još malo da prođe ova teskoba u grudima, za koju znam da je neminovna, a znam i sebe i znam da ću biti ravnodušna posle toga u odnosu na tu osobu, a ona ne zna da je to najgore osećanje koje posle svega mogu da registrujem kod sebe u vezi sa njom.
#Electrasdreams- Moja electra boli u P.M., druže moj, kad si nekog voleo kao rod rođeni. Primećuješ li kako s tobom lajem i mnogo mi lakše? Odličan ti je poslednji post “Sirotinjo…” i plakalo mi se i smejala bih se istovremeno dok sam čitala. Kako si ih na kraju sve oplela! Pozdrav!
#Lost03- okvirno sam ti pisala o svemu Lost, a tvoje mišljenje cenim, lepo si sve rekla, sigurno si imala takva iskustva, pa razumeš. Bez obzira na sve, ako zbog M.to nekad bude izglađeno, tačno je samo jedno- nikada neće biti isto, biće s moje strane neka vrsta kurtoazije, šteta, ali ne mogu protiv toga ništa…kad spadam u one koji mogu da trpe dugo, a kad kažu kao da se opraštaju zauvek
#Duda- draga Dudo, sećam se tvog velikog prijateljstva sa dotičnom osobom, da si je mnogo puta stavljala u isti, ako ne i u viši rang u odnosu na tvoju rođenu sestru. Šta je sa tom ženom? Ne znam jesam li ti pričala da sam je jednom srela u ZIG-u, a ona se pravi da me ne poznaje ? Biće da je podsećam na prošle dane.

By: Duda

Duda — Sat, 01 Nov 2008 15:52:00 +0000

Od mog razocaranja je proslo 10 godina i jos uvek me nije napustilo pitanje Zasto? Kako? Sta li je to sve prouzrokovalo? Znas ti na koga ka mislim! I smrt njenog deteta sam prosla sa njom, kao i radjanje tog istog deteta, bolest, radost, tugu. A onda, pocela je da me zaboravlja. Prvo moj rodjendan, pa onda zaboravila SAMO meni da javi da su slavlje (u isti dan godisnjica braka, sinov rodjendan i njeno Badnje vece) pomerili za neki drugi dan. Pa stvarno, nemam reci. A znam, nisam je nicim povredila, dapace, jako sam brinula o njoj, jer bolest i gubitak deteta, ne moze da se poredi ni sa jednom tugom. I tako sam ja zavrsila sa mojom najboljom drugaricom za koju bih, tada, bubreg ili bilo sta, dala. Znam da nisam zasluzila zaborav. A ona je meni tada trebala, jer sam se razvodila od muza! Maki, vidis, svako ima neku muku.