1.
Slušam ministre, predsednika,gradonačelnike i televiziju, svima puna usta štednje. Nema povećanja plata, nema koktela i uopšte reprezentacije, automobila starih, jer mnogo troše gorivo, (zato će verovatno kupiti nove), nema novih zapošljavanja i bla,bla,bla…Što bih ja tako volela da mi zamrznu platu na nekih par hiljada evra, pa nek’ ide život, nekako ću se snaći dok ne prođe ova finansijska kriza….Sons of a bitch…!
2.
Razgovaram sa M. Malo sluša šta govorim, ja onako blagoglagoljiva, malo ne sluša… osetim ja to! Čuje tačno ono što hoće, a ne čuje ono što neće. Dakle, tu osobinu sam od njega pokušavala da prekopiram za sve ove godine zajedničkog života, ali bezuspešno ! Kako to ide kad negde u glavi, ako te nešto ne zanima, a treba da izgledaš kao da te zanima iz čiste pristojnosti, pritisneš dugme, kao “skip”, ovo mi se ne sviđa, ovim neću da se opterećujem, čuvam ja sebe od takvih gluposti itd. I pri tom ostaneš miran kao stena, ne podvriskuješ k’o Damjanov zelenko…. A ja, za nekog očiglednog daveža nađem vreme da ga slušam, potpuno se unesem i učestvujem u diskusiji s njim, dajem mu 3 fore i ako se svađamo, otvorene opcije, razumevanje i naravno uz sve to se iznurujem, posebno psihički! Uvek me ti duhovni vampiri pronađu…još ne naučih…
Oni su mi osvežili nekoliko poslednjih dana. Ne znam da li ste znali za njih, ali ovaj hor vredi čuti. Kad sam čula kako izvode I wanna be sedated, Purple haze i Take a walk on the wild side, potpuno su me kupili, premda su im sve izvedbe odlične. Skupili su se u jednom staračkom domu u Mančesteru, i svima pokazali svoja zlatna srca. Dokazali su da fizički, godine i nisu tako bitne, ako si duhom mlad. Volela bih da kod nas u Srbiji postoji jedan ovakav hor za rock and roll, da se učlanim, al’ odmah!
..i nastavite dalje, od mene samo za početak toliko. Idemo dalje…
- PLEONAZMI:
samit na vrhu
fastfood hrana
čakštaviše
hotdog viršla
stare bake
mala deca
copyright pravo itd. Takođe poželjno dodati zapažene primere
- POSEBNO sam ozarena kad čujem “gramatičko-jezičku konstrukciju” tipa
trebamo da (radimo,…)
infrakt
daklem
ondak…..
- A ISTO tako obožavam da čujem kako se intelektualna “elita” poštapa izrazima
prosto
znači…
Molim vas nastavite sa primerima…ovo sam napisala samo da vas podstaknem na razmišljanje o vremenu kad se sa TV i u novinama, mogao čuti lep govor i naš lepi jezik. Ovom prilikom akcenti nisu ni dotaknuti, a i nezgodno je u ovoj pismenoj formi o tome. Živopisnije bi bilo o tome pričati kad bi se mogli i čuti, odnosno biti “licem u lice”.
“Znaaači, prosto…ona je vrrrrrh !” Jezik ulice uveliko ovladava medijima. Gde sve to vodi?
Na jednom koledžu profesor filozofije daje studentima na kraju semestra test za završni ispit.
On stavlja svoju stolicu na sto ispred sebe, i kaže studentima:
“Tema za ispit je sledeća-koristeći stečeno znanje tokom predhodnog semestra, dokažite mi da ova stolica ne postoji ! Imate dva sata vremena!”
Studenti su odmah prionuli na pisanje. Sevale su olovke, gumice, šuštali su listovi papira. Neki su pisali i na desetak listova. Jedan student je međutim nakon jednog minuta, smotao svoj list papira , predao ga profesoru i izašao sa ispita.
Kad se ispit završio, profesor je krenuo da pregleda radove studenata. Ipak, hteo je prvo da pogleda rad onog studenta, koji je tako brzo završio ispit i zaintrigirao ga.
Kad je otvorio njegov test, na njemu je pročitao samo dve reči: “Koja stolica?”
Ćao ljudi, rođena sam u prošlom veku 19xx, u prošloj državi u Zagrebu, sada živim u Novom Sadu, već poodavno mama, supruga, mnogima prijateljica, član društva, and I bitch about all of it!
Evo šta me iritira na televiziji i u novinama:
Pokupi feed
