Kad se probudiš pre svitanja
ženska posla | 17/01/2009 | 23
Ovo o čemu pričam, baš je bilo zlokobno pre neki dan. Nas troje smo zajedno ručali u spokoju zimskog popodneva, ali ja sam stalno osećala neke čudne vibracije u telu, i imala neki čudan osećaj, i neko čudno predosećanje, koje me je najviše podsećalo na tremu. Zagledala sam stalno mog sina u lice, da se uverim da je stvarno dobro, i da mu svetlost obasjava i dušu, kao njegovo lice.
Posle ručka je dogovorio da ide na partiju skvoša sa drugom, što se meni baš nije sviđalo, posle njegove netom preležane gripe. Mislila sam da je prerano, da tako iscrpljen od te teške gripe ide da se već izlaže naporu. Ali, znate već kako to ide…
Te noći, legli smo da spavamo. M. je već odavno otputovao u snove, a ja nisam mogla nikako da zaspim, do nekog doba. Sve je bilo kao košmar. U još mračnom zimskom praskozorju bila sam polubudna, i slušala kako M. spokojno i ravnomerno diše. Mislila sam i zahvaljivala bogu, što je ipak sve dobro, i ide svojim tokom. Odjednom su mi naišle neke čudne misli. Uplašila sam se neobjašnjivo da će mi M. otići, da će ga nešto otrgnuti iz naše kuće , našeg života, iz mog srca.
Skočila sam naglo iz kreveta i odškrinula vrata od terase. Oštar, hladan, zimski vazduh došao mi je kao melem na ranu. Disala sam duboko, a on kao da me je čistio i iznutra i spolja. Ali, zašto? I od koga? I zamislite, kada…? Od kuda ovakav neobjašnjivi strah i onaj osećaj usplahirenosti celog predhodnnog dana ? Možda neko ludilo posle praznika? Zatvorila sam vrata od terase i sklupčala se uz M. , umirujući samu sebe. Vreme će pokazati!
I pokazalo je. Odmah, prepodne. Mojoj dragoj drugarici, umrla je mama, žena koju sam obožavala. Stigla je tužna vest da je moj prijatelj od detinjstva, koji živi daleko, ipak morao da bude operisan od teške bolesti. I još jedna…neko meni drag, možda će se razvesti, ovih dana. Tako to kod mene ide, samo u paketu i sve u jednom danu. Mnogo je…sve za jedno prepodne.
Komentari (23)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
A razlika izmedju nas i masina je sto mi osecamo i strepimo, sto predosecamo i umemo da se “zderemo”…
A da je i previse za jedan dan, jeste… Premnogo…
Procitala… mrzim taj osecaj… te nadolazece crne misli niotkuda samo sto se ja onda uspanicim i pocnem da telefoniram i proveravam da li su svi na broju…
Čitala sam negde da se sve te loše stvari događaju u “trojkama”…
Taj loš predosećaj je svakako najgora stvar na svetu, pošto skoro nikada nismo u situaciji da sprečimo to “nešto”. A ne znamo i šta to treba da se spreči. Nemoć.
U takvim trenucima, uzmem brojanicu, i čekam da prođu… :S
#Deda-veruj mi da je taj dan za mene bio grozan, ali možda će zvučati kao kukumavčenje, meni se uvek mnogo loših i tužnih stvari desi nekako zajedno. 2000-ta godina mi je iščupala srce-za godinu dana umrla mi je mama, brat, sestra od tetke i poginuo brat od tetke. Ne znam ni danas kako sam sve to preživela tako zgusnuto, jer se tako nanizalo. Deda, počeću da verujem u neka prokletstva.
#mahlat-ponekad i ja vičem na mlađe da se čuvaju, a starijima zabranjujem da umiru, pa se posle smejemo. Našoj “Maloj”(keruši) kad me nanervira kažem- da znaš da si poslednja u koju sam se ja zaljubila, nikad više neću da se zaljubljujem i brinem i patim zbog nekoga ili nečega! A znam da nije istina, evo ima deset meseci kako sam zaljubljena u blogovanje, i još me ne pušta.
#Džejn- da, ne mogu da objasnim, ali prosto osećam u vazduhu da će se nešto desiti što neće biti prijatno, i moje mi telo odgovara na moje sumnje i strepnje. Puno toga se izdešavalo strašnog, što mi je saopštavano telefonom.
Da znas da je strasno kad te uhvati to treperenje zloslutno, a nemocan si da bilo sta uradis.
Peti put brisem komentar, svasta bih htela, a da ne duzim…
Al sto rece Dzejn, ako idu u “trojkama” nek ti onda to bude kraj losim vestima. Sunce posle kise.
Ja se tako osecam od jutros, i evo i temperature, nadam se da treperim od nje, da nije neki los predosecaj…
instinkt ili nešto drugo, svakog od nas drži u gardu . . .
i ja imam ista osecanja ponekad…takav uzasan strah ne znam odakle ni sto…Mrzim to. Mnogo mi je zao zbog tih vesti sto si dobila…..:**
#Sanja-najradije bi sve to, kad imam taj osećaj prespavala, ali kao što vidiš ne mogu
“zelenavrata-dobro, temperatura će doći i otići, nekako se odomaćila gripa u ovim danima. Malo loše zvuči, ali ne daj bože goreg
#drveniadvokat- Al’ ga se plašim, drvena, skoro me nikad nije prevario!
#Ola tain bo- vrlo čudno! A, mamu moje drugarice sam volela, pogotovo smo bile bliske od 2000. god. kad je moja mama umrla. Bila mi je kao druga majka.Tužno.
Život nosi čuda za sobom, a čovek oseća…
auh…mnogo je…i neka tu stane.
#Punky- i predoseća,
#Zihernadla- zanima me, kako me tako ne strefe tri srećne vesti?
Posle prelezanih virusa i mojih i compinih, javljam se. Strasan je taj predosecaj koji se javlja u stomaku, pa to cekanje, da vidis u sta ce se izroditi. Znam, na zalost, ali nisam ga skoro osetila (na srecu) Zao mi je sto se ne desavaju samo lepe stvari! Daj boze da ti se taj osecaj vise ne ponovi!
Dudo, već sam se zabrinula za tebe! Nisam znala da si bolesna. Istina, iščekivanje je najgore. Kako kaže Andrić- posle svake donešene odluke sve postaje lakše. A šta i tvoj komp je pun virusa? Zlo..kad će blog?
ne znam Makarono
i znam da se ružne stvari nikada ne završavaju na jednoj, nego uvek stiže još jedna, pa još jedna….a zašto tako, ne znam.
BIO je pun virusa! Ne znam ko je koga zarazio ali smo se razboleli iste veceri, a nismo se ljubili:)! Blog je trebalo da se rodi u subotu, ali je sticajem raznoraznih okolnosti, odlozeno do kraja ove nedelje! Danas je donet PC sa popravke, ja ozdravila, pa ce sada biti sve ok, nadam se i zelim!
@Zihernadla- znači uvek u trojku, to mi ne gine
#Dudo- molim te da nas obavestiš!
Maki, nema da brines, svima cu pojedinacno javiti, samo da se ispune svi uslovi. U pitanju su dani.
#Duda- ok, čekam
Uh. Ponekad zaista ne volim svoju intuiciju, a vidim i kod tebe radi kao sat. Bice dobro, ali najezih se. Mrzim predosecaje mada mi cesto pomognu da ponesto i izbegnem.
Pre dosta godina, bila ja kod moje drugarice u Subotici. Ona ima kuću malo izvan grada u nekim vinogradima. Mi smo otišle de nešto kupujemo u grad, i pošto se išlo šinobusom do njene babe i kuće, ona me požuruje da stignemo na neki voz što će tu da stane na sporednoj stanici, baš u našoj blizini. Ja kažem nemoj da žurimo, ‘ajde još malo da šetamo i muvamo se po gradu. Kad ona navalila, ‘ajmo eno ga šinobus, uhvati me za ruku i bukvalno me odvukla do neke kućice gde taj voz staje i kupi neke radnike. Posle nepuna dva kilometra voz je na neobeleženom prelasku preko pruge samleo jednu “bubu” i svih četvoro ljudi u njoj.Užasan doživljaj, nama naravno nikom ništa, samo smo se malo zatresli. Eto, kažem ja svima da nešto osetim, i da mi je metla prevozno sredstvo.
Maki cudna smo mi bica… predosecamo, slutimo…
za jedan dan ovo je bilo previse…