Dok smo mlađi i idemo u školu, činimo mnogo toga da naše reči dok govorimo povezujemo u čitave lance, pratimo ih emocijama i gestovima , ne bi li bili što jasniji svojoj okolini. Međutim, kada odrastemo, malo činimo da unapredimo naš govor, što malo čudi…jer, prema istraživanju profesora Alberta Mehrabiana , profesora psihologije na UCLA, reči predstavljaju samo 7% naše komunikacije sa drugim ljudima. On je ustanovio to novo pravilo 7-38-55, pa ispada da pored ovih 7% koji otpadaju na reči, 38% predstavlja vaš tonalitet glasa, a 55% je ustvari govor tela, koji je vrlo važan deo komunikacije.
Svima nam je poznato da recimo naš govor telefonom izgleda sasvim drugačije nego razgovor u četiri oka. Kada nešto govorimo, vrlo je važno da se trudimo da uvećamo privlačnost onoga što govorimo, sa boljom posturom tela, otvorenijim govorom samoga tela, koji će biti dobro kontrolisan i fokusiran na temu i bit, te je malo onih koji neće primetiti tu “privlačnost” govora tela, ne samo u “seksualnom”, nego i u razgovoru s prijateljima, ili u intervjuu za novi posao, ili na poslovnom sastanku. Takođe, trebalo bi da i vaše emocije budu u vezi sa vašim govorom tela. Ako se osećate dobro, osmehujte se! Ako prisilite sebe da se osmehujete, osećaćete se uskoro mnogo bolje. Ako ste umorni i sručite se slomljeni i zgrčeni u stolicu, bićete mnogo umorniji sa rastom negativne energije u sebi. Probajte 5 min da sedite uspravno u stolici, i osetićete drugačiju energiju, od one malopređašne u zgrčenom poluležećem položaju.
Ako ste na intervjuu za posao, ostavićete bolji utisak na buduće poslodavce , ako poverljive stvari o sebi budete govorili mirnim glasom, i ne učinite im se nervoznim. Vaše je da im pokažete da ste vi baš za taj posao, a to ćete postići rečima i vašim govorom tela.
Unapredivši govor tela koji je dobro izbalansiran, uspostavljaćete i bolju komunikaciju sa drugim ljudima mnogo lakše. To možete uvežbati!
I ne zaboravite onaj prvi utisak o vama! To je tako, sviđalo nam se ili ne, ali ljudi imaju onaj prvi snapshot o nama prilikom prvog susreta, koji može dugo da traje. Imajući bolji govor tela, u tim susretima, možemo postići pozitivniju sliku o sebi.
Komentari (38)
-
Eh, sada kad sam ovo pročitala, morala sam da vam pišem o tome, pa da zajedno vežbamo govor tela. Oduvek sam belo gledala u Amerikance i uopšte, ljude na zapadu kako se izveštačeno smeju i kad treba i kad ne treba, a najrađe bi vas razbucali, a sad mi je jasno kako se to postiže, treningom….
Ko još brine o našoj slovenskoj iskrenosti u pokazivanju emocija?
(Nemojte baš sve pogrešno shvatiti- ipak je lepše videti osmeh na licu, nego narogušenu spodobu ispred sebe, ali ne treba ni sa osmesima preterivati, što bi mi rekli, ko lud na brašno)
))— makarone 30.1.2009 u 22:54 -
Bila u Las Vegasu, 1994. godina. Kod nas bas pocela kriza, fest. A mi lepo po molovima i sopingu. U svakoj prodavnici, osmesi na sve strane i svi vas pitaju: Kako ste? i kakav vam je danas dan? Ja u cudu. To je sve tako intimno, kao da vas poznaju bar 50 godina. Ali, prija, mogu ti reci. Kako god, prirodno i izvestaceno, odmah ti dodje da se raspricas! I kod nas je poceo taj trend, vrlo stidljivo, poslednjih godina. Naravno, ovo se slabo odnosi na šalterske radnike! Ja radim sa ljudima, naravno, osmeh br 9, pa ponekad i 10. I odmah pocinje zvaka! Svako ima svoju zivotnu pricu. E, to je cena osmeha i govora tela, a to prodaje i robu!
— Duda 30.1.2009 u 23:40 -
Izvini sto ti upadam u rec, ali ako to ne uradim recima, rukama cu sigurno, lol…
Salim se… Vremenom sam naucio mnogo toga a govor telom smatram vrlo specificnim nacinom komuniciranja kojem dajem poseban znacaj…
Super ti je ova tema…— Deda 31.1.2009 u 00:34 -
#Duda- prodaje, prodaje Dudo i robu i još svašta…
dooobro, tebi je važna roba, čist profesionalni osmeh, G6 )) evo ti jedan osmeh, nije kurtoazni, nego od srca…samo što je virtuelni, ali poznaješ ti mene, i znaš da ne fejkujem— makarone 31.1.2009 u 02:59 -
#Deda- ma pusti Deda, da vidiš mene u prirodi, kakav je to govor tela, u diskusiji, umorim se ko na treningu, malo mi jedan par ruku
a, dopada ti se tema? drago mi je
bože, zašto mi Dragan nije stavio ove smajliće, koje obožavam, stalno zaboravim da ga pitam— makarone 31.1.2009 u 03:02 -
Hvala ti Maki na osmehu. Uzvracam ti jedan spontani, drugarski. Tu si u pravu, sto se tice ruku. Ponekad i meni nedostaje jos jedan par ruku, jer ima teškasa, koji pitaju a ne čekaju odgovor, već tupe, tupe. E, za takve mi fali i jos ruku, i nogu i batina, jer bih takve najradije umlatila, jer se prave da sve znaju. Daj smajlice, bas mi fale, kao kod Dede.
— Duda 31.1.2009 u 11:55 -
ma… sigurno, moram Dragana da uhvatim kad bude imao vremena, evo ne mogu da izrazim svoje emocije govorom tela, a tipično sredstvo za to su smajlići. Jao, što sam pronašla sajt za emotikone, pokloniću ti link za otvaranje bloga, pa požuri
))— makarone 31.1.2009 u 13:13 -
Mene govor tela definitivno uvek izda. Posebno kad sam ljuta. I koliko god se trudila da to promenim, ne uspeva. Valjda nisam dovoljno trenirala.
— Sanja 31.1.2009 u 13:34 -
Maki odlicna tema,
bitan je osmeh i to nesto sto nosimo u nasim pokretima. A na predstavljanju za posao sigurnost… Ja sam pre neki dan dobila ponudu za jedan veliki projekat i da imam vremena prvo bi upisala jedan trening za samosigurnost, bas sam u frci….
Nadam se da ce sve biti ok…Pozz i osmeh
)— sarah 31.1.2009 u 22:38 -
#Sanja- ja sam recimo loš lažov Sanja, i mene ko god hoće i želi može da provali da lažem, dok na telefonu mogu da odvalim ladno neku laž, tipa, ne mogu sada, da vidiš u kakvoj sam gužvi, bla,bla…
Ne kaže se badava da oči ne lažu, ako jezik laže, ili ono prastaro- pustimo da oči govore, bez ijedne reči, može mnogo da se kaže ))— makarone 31.1.2009 u 23:11 -
#Sarahstory – obavezno idi u tu školu Sara, sigurna sam da će ti pomoći, sve može da se istrenira, nadam se da će ti se posrećiti
)— makarone 31.1.2009 u 23:13 -
Sve je tacno, majke mi. Sve se vidi, samo sam, bar ja, protiv tog prvog utiska. Odavno mu ne verujem, ume jako da prevari. Upoznaces me, bicu nadrkana, i pomislices da sam drkos. Ne samo je takav dan.
Ja sam za vise utisaka, oni su verodostojniji.— zelenavrata 1.2.2009 u 12:43 -
Ej, bre, čitala sam ovu knjigu. Mislim da je imam u PDF formatu negde na hardu. Odlična je.
Mene je najviše fascinirala “mehanika rukovanja” prilikom pozdrava, i ti fini detalji koji pokazuju odnos domacije ili subordinacije u odnosu dve osobe.
Inače, čitala sam jednu sličnu knjigu, koja ima usko-stručni pristup, i sa anatomske strane posmatra promene na facijalnim mišićima prilikom različitih emocija… Najbanalnija stvar: kako provaliti kada sagovornik laže: koji se mišići lica grče, ponašanje zenica, mišića oko očiju… Sjajna stvar.
— Džejn 1.2.2009 u 16:58 -
ja lažem istinito
— zihernadla 1.2.2009 u 17:08 -
@zihernadla
Heh, dovoljno je samo sebe ubediti da je laž istina, i duboko verovati u to.
— Džejn 1.2.2009 u 17:26 -
#zelenavrata- pa naravno, zelena, ne pomaže nikom ni svila ni kadifa, kad se svi utisci skupe…kad dođu pod “naš” mikroskop
#džejn- daj, džejni kad se setiš šibni poruku ili ovde ili na twitteru s naslovom te druge knjige, molim te
hvala!— makarone 1.2.2009 u 18:23 -
#zihernadla- ej zih ova ti je dobra, i sve ti pink i ok – imaš jednu cigaru?
— makarone 1.2.2009 u 18:26 -
#džejn- ja sam gledala, nešto slično na exploreru ili historiju, nema veze, kako tipa u zatvoru provaljuju da laže, prilikom nekog eksperimenta, baš po facijalnim mišićima i pokretima, ali i to sam gledala na “parče”
— makarone 1.2.2009 u 18:32 -
bas sam losa sa tom vestinom….:(
— ola 2.2.2009 u 11:54 -
#Ola tain bo- ako ti je potrebno, možeš treningom naučiti svašta
))— makarone 2.2.2009 u 15:03 -
Džejn, i onda mi niko ne može reći da lažem
Maki, pa da, tako je najlepše Cigaru? Imam, posluži se — zihernadla 3.2.2009 u 10:39 -
Vazno dabome, ali mene cesto izda. Ne umem da sakrijem sta mislim, pa to ti je.
— electrasdreams 3.2.2009 u 20:27 -
#zihernadla-oduvek sam se divila ljudima koji slažu a ne trepnu. Nisu to neke velike stvari, ali nešto u svakodnevnici, imala sam koleginicu s posla, dok sam radila u državnom sektoru, koja dok trepneš složi priču za klijente, i prođe. Kad sam otišla kod M.suočavala sam se sa “gustim” situacijama, kad je trebalo govoriti nešto, što nema blage veze sa istinom, jer svi priv. preduzetnici imaju poslovne tajne,po sistemu”zini da ti kažem”, i on me je uvek sklanjao iz tih razgovora, govorio je da mu kvarim poso, baš svojim govorom tela i upadicama tipa “neće jezik, nego pravo”!
))
#electrasdreams- sećam se kako je moja pok. mama uvek čepala tatu pod stolom, ili ga gurkala dok priča, jer bi obično iskreno pričao o nečemu o čemu nije bilo poželjno, a ja jaaako ličim na ćaleta,
tako da te razumem, ))— makarone 3.2.2009 u 20:52 -
U zivotu svom nisam slagao, tako da bi me i najmanja laz skupo kostala jer bi bio vidljiv kao folija…
Telo govori vise od reci…— Deda 3.2.2009 u 21:56 -
#Deda- prozirna kao bistra voda, Deda, ne vredi ni meni, mož samo ovako malo telefonom one “moralne”(od glagola morati)laži:-)))
— makarone 3.2.2009 u 22:01 -
ja teško skrivam svoje mišljenje, a ako je negativno bolje je da ostane na govoru rečima, nego da pustim telo da govori
kad bolje razmislim, to je dobro i za pozitivne emocije 
— lost 4.2.2009 u 14:36 -
#Lost- zamisli da progovoriš pesnicama, jesi li to mislila Lost?
)— makarone 4.2.2009 u 20:53 -
Kao srednjoskolka, lagala sam kevu i caleta, uzasno, samo zato sto su bili jako strogi. Vec, kao odrasla, bila sam u situacijama da moram da se “izvucem” iz situacije, tako da to ne bih bas nazvala pravim “lazima”. Npr. ako mi se nije islo na neki rodjendan, smislila sam razlog i to bas dobar i uverljiv, a sutradan bih nazvala tu osobu i izvinula se i priznala zasto zaista nisam bila na rodjendanu. Pouku sam izvukla iz skolskih dana, tako da sam bila vrlo tolerantna prema svojoj deci, svasta sam im dopustala, ali samo bez laganja. I, mogu ti reci, uspela sam.
— Duda 5.2.2009 u 20:35 -
Nisam jos dobila odgovor,ali htela sam da dodam da se na mom licu vidi sve i kad sam ljuta i kad sam srecna, nista ne umem da sakrijem…
— sarah 6.2.2009 u 16:14 -
(Samo da ti sapnem da cu veceras imati svoj blog. Nick jos ne znam, ali cu vam svima javiti)
— Duda 8.2.2009 u 14:23 -
Novi blog http://www.dudaelixir.wordpress.com
— Duda 8.2.2009 u 21:43 -
#Duda-I meni je Dudo uvek bilo važno da saznam sve, bilo dobro ili loše, i da nema nikada mesta lažima. Nikad se nisam zavaravala i “uljuljkivala” se ne znanjem istine, pa nisam ni sina tako učila. Tras u lice istinu, pa nek’ se sruši nebo
)
#Sarahstory-Želim ti sve najbolje Sarah, ako si propratila komentare vidiš da na tu temu… ko da smo bliznakinje! )
#Duda- e pa i to da dočekam Dudo ))— makarone 9.2.2009 u 00:55 -
evo još jedan slikoviti prikaz govora tijela kad smo pod parom
http://www.3kolone.org/mini/index.php?article=297— nikola 10.2.2009 u 16:42 -
Ja se drzim ovog:
Ako usta govore jedno,a tijelo nesto sasvim drugo,vjeruj tijelu.
Jednostavno zar ne ?
— Afroditta 10.2.2009 u 20:22 -
Maki, podsecam te da si mi obecala neki link kada otvorim blog.
— Dudaelixir 10.2.2009 u 23:44 -
#nikola- heeej, nikola, dobrodošao i hvala na linku,sa zadovoljstvom ću pogledati
)
#Afroditta- da, jednostavno Afroditta, zato i kažemo, recimo, ono ljut/a je, ali oči mu/joj se smeju )— makarone 11.2.2009 u 23:35 -
#Дудо имам доста линкова за тебе, подсети ме у вези с чим је то било и када, ја мислим да сам хтела неки са фоткама да ти дам, или тако нешто…:-)))
— makarone 12.2.2009 u 08:41 -
Znaci, OVAKO,
Procitam, . . .,cekam efekt . . . kad ono NISTA . . .,
zamislim pisca (nasmejanog), vidim zbir nestuverenosti i vlastito otkrice neceg VAZNOG . . . i . . . odmahnem rukom jer nisam, nazalost, vid’o nesto novo . . ., a sekunde bacene iza ramena, a vetar kom sam poklonio paznju, a kisa kojoj sam dozvolio da mi natopi lice, a ceznja koju odbacujem cim je prepoznam, a vapaj iz stomaka . . .,
STVARNO (mi je dosta . . .)SAM VOLEO JEDNU SVETLANU JEDNE JESENI . . ., jao kad bih znao ko to U MENI bere KAJSIJE (koje najvise volim) mirisljeve, izazovne, nestvarne, – - – , OBOZAVAM pogled u vasionu, zadubim se tako, i imam ponekad, vrlo retko, IGOOV osecaj da sam DOTAKAO MOCNI ZID VREMENA, . . ., a NISAM,ne dopirem do njega, a sve bih dao samo delic sekunde da ga prepoznam, . . ., makar malo, – - -, GDE SI ?, jeli te ima negde, tamo, daleko, iza poslednjeg otkrivenog prostog broja, . . ., posalji mi brezov list iz tvoje baste, ili iz Kokatlana, odkud hoces, samo ga posalji . . .— Slobodan 28.12.2009 u 23:56
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
