Makarone blog

Neki dan sam sedela za stolom u sobi, pušila i pila svoju nes kafe sa french creamerom, i baš uživala…naizgled zureći kroz prozor u baštu. Divila sam se cvetovima tek procvetale kajsije, i ustvari rezimirala događaje proteklih dana. Da li će sve biti dobro, odnosno da li je odluka dobra ?!?

Mislila sam zatim, o nekim ljudima, igračima na sigurno, kojima uvek treba idealna slika svega oko sebe, koja će ih potpuno ispuniti, zadovoljiti i pružiti kompletnu zaštitu za svaki njihov potez. To su oni čiji dinar vredi kao vaših pet, čije je srce malo i hladno, oni što ne znaju da je za ostvarenje sna i cilja potrebna hrabrost i veliko srce. M. i naš prijatelj su mi to popodne rekli, na moju rečenicu o pojavama oko nas -” Ko zna zašto je to tako dobro, neko to ipak gleda od gore…mi mirno spavamo, sve na njihovu dušu!”…da, rekli su…”Pusti to, neko gleda, mi smo sve jadniji i siromašniji, a oni bez trunke savesti sve bogatiji, nikog nit’ oni gledaju, nit’ njih gleda neko…ništa im nije, a mi… bla,bla…”

Liče…liče svi ti igrači na sigurno, koji se skrivaju pod tuđim kišobranima, koji žive svoje naizgled uredne živote pune varki, u iluzijama da su to oni isti, od pre… pre nego što su upali u blato i sav taj živi pesak koji ih vuče u svoj vir prema dnu, i ja sada znam da ne znaju da plivaju tako dobro, i ne radujem se tome…samo slutim… gotovo sam sasvim sigurna da znam…šta bi dali za lepše lice, bez konstantne bore među obrvama, bez bola od stegnutog malog, jadnog srca…bez pohlepe, gorčine, jeda i besa koji curi sa njihovih stisnutih usana?!?

..Ne volim da se sećam tih dana, ali…

Lepo je što sam upoznala neke ljude u tom ludilu, ko zna koliko bi još prolazili jedni pored drugih, bez pozdrava. Skupljali smo se uveče,  na klupi ispred komšijine kuće, i pričali do kasno u noć. Oko 1, 2 sata po ponoći… razlaz, svako sa svojim mislima i malo manjim strahom.

Bila sam skoro paranoična…sin je morao da mi govori iz minuta u minut gde je…ah, koliko izluđuje bespomoćnost, i ta nestvarna situacija…

Zamislite mene, kad je jednom zveknuo tomahavk, ili kako se to zove, na 3oo m od naše kuće…sve otvoreno zbog oduška, a komoda sa mojom china kolekcijom u dnevnoj sobi, počne da šeta od siline detonacije, od zida do pola sobe, ja skačem od stola da je pridržim i zaustavim, da mi se ne porazbija sve…

Muž i sin se smeju,  zbog mog iracionalnog postupka, teraju me da izađem u baštu, ja neću i… psujem, psujem, derem se… a svima suze u očima, i pitanje..ko je sad poginuo, to je usred grada, u komšiluku ? Posle par minuta, obilazimo kuću, i kažemo…dobro, otišle su roletne na dva prozora, koje  nismo  podigli, par okana, i iskočila vrata od garaže, koja je u sklopu kuće…sad je fino sve na izvol’te… odvratno…nakon par trenutaka, moj muž traži majstore…i sve teče dalje…

TO… nikad, neću, ne želim i ne mogu zaboraviti…to, i pitanje u pogledu mog sina, dečaka.

U mom lutanju po netu neki dan sam nabasala na neka intervju pitanja, koja obično obilazim ili preskačem, ali ova su ipak zaokupila moju pažnju. Ipak sam o temi nekih od njih, razmišljala ovih dana…Pa hajde da probamo, odgovorite i vi na neka, koja želite…

1. Zašto blogujete ?

Ja sam počela da pišem blog stvarajući neki koncept po kategorijama, uglavnom o nekim frustrirajućim i uzbuđujućim stvarima koje se tiču života u Srbiji, ali sam vremenom počela da pišem o svemu. Na sreću, imam jedan broj čitalaca, koji me “trpe” već godinu dana, i nešto malo duže.

2. Koji talenat biste voleli da imate?

Volela bih da sam mogla da budem bolji pisac blogova. Ponekad kao od šale napišem post o onom o čemu mislim, a ponekad satima sedim pred laptopom, pišem, brišem, pišem…Mislim da ne treba da budem tako kritična prema sebi, već da treba jednostavno da kažem šta imam, iako nije baš tako jednostavno, kako se čini.

3. Koji vam je vaš rođendan ostao u najlepšem sećanju ?

Najlepši su mi bili rođendani u gimnaziji, u danima mladosti i bezbrižnosti. Rođena sam pred početak škole, kad smo se okupljali, odmorni i željni ponovnog susreta. Svaki od njih je bio lud provod, primeren godinama u kojima smo bili. Ipak, jedan od pre dve godine, koji sam provela sama sa svojom najboljom drugaricom iz razreda, u njenoj kući na moru, izdvojila bih kao svojevrstan update događaja. Nas dve pijuckajući crveno vino, osvrtale smo se, bez gneva, ha,ha,ha… na događaje iz naših života.

4. Šta bi onaj tinejdžer u vama, sada rekao o sebi?

Mislim da bih prvo sebe današnju, pitala zašto sam prestala da sviram klavir, treniram plivanje i rukomet. Isto tako mislim da bih kao tinejdžer bila iznenađena fakultetom na kom sam završila. Tada su želje, kao i mi bile prilično u oblacima. Rekla bih joj danas, toj makarone-tinejdžerki, da u životu sve prolazi jako brzo, i da retko dobijaš drugu šansu u životu.
I, da…ne ispadne uvek loše ako te zanima više stvari u životu.

5. Šta očekujete uskoro, ovih dana ?

Očekujem da završim mnogo poslova oko kuće ovog proleća, i da konačno negde otputujem.

Izvol’te, sad vi…

Kraj prošle i početak ove nedelje protekao je vrlo dinamično, jer je bila Mira, naša drugarica i većini kuma. Potegla žena iz Las Vegasa, Nevada i došla kao na kaficu i da jede ribe. Mi svi zajedno popadali u nesvest, a ona kaže -  da vam dokažem da ništa nije neizvodljivo, samo kad se hoće….ostavila nam sijaset sajtova low cost kompanija za letenje preko bare, i kaže čeka nas… Ne znam kako će ostali, ali ja evo počela da šparam za kartu i malo džeparca.

Мира тхе анпредиктабл

Njena neobuzdana priroda, i dan danas, puna neke neobjašnjive energije…nije nam dala da živimo svoj uobičajeni zimski san, koji se naročito ove zime, otegao k’o gladna godina. Pazite, to kažem ja, koja sam sve samo ne statična i inertna osoba. Ali za Miru smo svi obdanište.

Okupila nas je sve, zaglavljivali smo do kasno u noć, smejali se, igrali, pevali…Ponajmanje sam s njom uspela da pričam…Zato se preksinoć javila da je stigla, i da se iskuka kako je prošla na grani. Našli joj u prtljagu “zovove zavičaja”, platila kaznu, zapisali je kao teroristu na spisak ozloglašenih, svađala se…totalno je odlepila kaže…”Kad sam ispričala Joci(muž) šta mi se desilo, ja otvorila neku cugu i ubila se k’o majka…nisam htela da pričam ceo dan dok me bes nije prošao”. To stvarno mora da je zabolelo…ona da ne priča! Zato smo pričale jedno sat vremena, pretresla je svoj boravak ovde, opet tražila da obećam da ćemo doći na leto i odjurila…kaže čeka je party za njen comeback.

Ponekad pomislim da sam sanjala da je bila ovde. Onako, da je kao thunderbird probila zvučni zid, rekla šta ima, raspevala nas i oraspoložila, i podsetila da smo mladi dokle god u nama postoji i onaj najmanji poriv i motiv za igru. Mira zna da vodi igru, pa šta košta da košta! Nikad joj nije bilo žao…Obuze me bluz iznenada…

Samo za vas i Miru, Fleetwood Mac…

i još jedna veselija…

Ja obožavam komplimente i svim srcem ih primam i dajem drugima. Kad dobijem kompliment rano ujutro, dan mi je sigurno lepši.

Dakle, dragi muškarci, evo nekoliko saveta, obratite pažnju. Ako ste sa ženom koja vam se sviđa i izlazite s njom na večeru ili negde drugde, i vi se sviđate njoj – ona ulaže napor i trudi se da zbog vas izgleda dobro. Nema veze da li je to prvi, treći ili peti sastanak, ili živite s njom godinama. Ona će se truditi da zbog vas izgleda lepo i privlačno. Izvesno je da svaka žena voli da izgleda lepo i zbog sebe, ali je sasvim sigurno da to želi i zbog vas.

Eh, sada imate izbor- možete biti onaj tip muškog slatkiša koji će taj njen trud da primeti i da za par sekundi osvoji veliki broj bodova, plus bonus ,  ili da budete onaj mrgud, koji ništa od svega toga neće primetiti. Slatkiš je zato slatkiš, jer je pametan i odabraće naravno prvo.

Prvo, pogledajte joj kosu! Izgleda li drugačije od poslednjeg puta kad ste je videli? Ako je kraća, svetlija, kovrdžava ili ravna, a lepa, recite joj jednostavno: “Lepa ti je kosa večeras!” Ako vam izgleda lepo i različito, a ne možete da se setite kakva je bila ranije i šta je to različito, nećete omašiti ako kažete:”Jesi li uradila nešto s kosom, drugačija je? Izgleda božanstveno!”

A sada odeća…Je li obukla haljinu, suknju ili pantalone? Možda se lomata na stileto čizmama zbog vas? Možda je izletela s posla, jedva stigla da se presvuče za vas? Nosi li interesantan komad nakita, ili ima lep parfem? U svakom slučaju nećete pogrešiti, ako udahnete, pogledate je na trenutak i jednostavno kažete:”Izgledaš prelepo danas!”Stvarno ne treba više od pola minuta da primetite taj trud oko izgleda vaše devojke ili žene, koji je napravila zbog vas, zato slobodno primetite to i prokomentarišite.

Verujte da većina žena primeti da li ste škrtac u komplimentima ili niste. Ako ih ne dajete, ona će se sigurno čuditi kako je to moguće, da li se ona vama uopšte sviđa, ili šta vam je u glavi dok ste s njom. Ili će pomisliti da ste neosetljivi i nerafinirani grubijan i sirovština. A vi to niste, zato nemojte to dozvoliti !

Meni je M. uvek sladak, kad me čeka, naravno spreman i cupka nogom, pred izlazak, u fazi pred ključanje. A kad se konačno pojavim, on kaže nešto kao – lepa ti je ta suknja, nisi je dugo oblačila, a ja u haljini…ili obrnuto ( za sve godine nije naučio da razlikuje to dvoje), ali ti njegovi komplimenti mi već u startu ulepšaju izlazak.