Setila sam se da sam već pisala na ovom blogu dva posta o blogovanju i njegovim čarima. Stvarno za blogovanje treba imati strasti… passion, što bi rekli ljudi na engleskom.
Mene je ista poduhvatila, priznajem, i to dobrano…pa sam mislila da nekim ljudima probam da kažem i objasnim neke stvari u vezi sa mnom i mojim ponašanjem, kad me pitaju gde sam i šta radim.
….Eto, kad me nazovete i pitate za zdravlje, pa ja na taj poziv ne odgovorim odmah onako kako ste navikli – eeej, gde si ‘ajde da se vidimo(obično kod mene)! Šta ti treba, dugo se niste javljali!?
….Ili za ove moje, ako ne đipim u momentu da dodam još jednu čašu vode, koja je na stolu, samo što se nosom ne udari u nju, ili ne zamutim nes kafu kad se kome svidi-” ja ću odmah posle ručka”…”ne, ja neću, ja ću malo kasnije”… taman kad ja malo spustim kosti, misleći da su poslovi u kujni ružna prošlost za mene, barem za taj dan…Ehhhh, vama hoću nešto da napišem. Ništa strašno, samo hoću da znate. I ovakve žene kao ja zaslužuju da imaju vreme za sebe, da se posvete onome što vole.
Ne, nije to povlačenje u neki drugi život, ili nešto tako sačuvajmebože…nešto creepy ! To ja malo odputujem u neki drugi univerzum, gde sam našla mnooogo novih prijatelja, koji uopšte nisu zamorni i zahtevni, s kojima se uglavnom slažem u ukusima, i rado diskutujem ako su nam stavovi oko nečega različiti. Tu se ne odgovara nabusito i svađalački, ljudi su uglavnom razboriti i manje više drže do pravilnog izražavanja i gramatičkih pravila, i svih pravila dobrog ophođenja. Možda neko zakoluta očima, ako nešto lupim, ali ja to ne vidim. Niko nikom ne zvoca što jede drugo parče torte ili otvara treće pivo. Razmenjujemo misli i osmehe na daljinu u prijatnom ćaskanju i o mnogima znam mnogo više nego o nekima s kojima se viđam skoro svaki drugi dan. Ponekad upriličimo susrete, tako da nije to ono…ma pusti to je virt…neke sam stvarno s radošću upoznala i divim im se.
O svetu da ne govorim…stvarno sam stekla na internetu prijatelje po svetu, o kojima nikad ni sanjati nisam mogla. Noću pogotovo, kad dospem i imam vremena, zaređam tako redom…kao da idem ulicom i svraćam tamo gde još svetlo nije ugašeno, gde još ne spavaju. Nekad mi tako puno znače ti razgovori u gluvo doba noći, i uveravaju me da nisam sama geek manijak, i tako dalje, da ne pričam…dok ja obiđem sva moja mesta gde blogujem, sita se izdivanim.
Ja vas ne napuštam – još…ali i sama primećujem da sve više vremena provodim u tom drugom univerzumu, u odnosu na onaj u kom sam sa vama. Razloge, vama, koji niste okusili blogosferu neću navoditi, jer ih ne biste razumeli. He, he, he, to je ono, kao kad mladi gube živce objašnjavajući matorcima kako se igra nova video igrica, a ovi nikako da ukapiraju.
Tako, da…ne brinite, nemam nameru da se odselim za stalno, taman posla! Profiltriraću neke stvari i ljude, i nekima samo hoću da javim, kad me traže, gde ću biti!
Pucajte!
Komentari (41)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
sve je potpuno normalno dok se komunikacija odvija i uživo…ako se samo svede na dopisivanje preko interneta, ne valja. Ako neko zna, ja znam
Mislio sam da ja najvise od svih volim blogovanje…
Uh, mogao bih da se nadovez sa jos hiljadu i jednom recenicom na ovu temu, a tako sam smorio kod mene na blogu …
Svaka ti je kao Njegoseva !!!
#Zihernadla-naravno Zih da ne treba ići iz ekstrema u ekstrem. Na jednom blogu uverila sam se takođe da je blogoprijateljstvo i solidarnost velika, oko nabavke nekog leka.
Meni se nekad neki ljudi smuče u realnom životu, a isto tako i u virtuelnom svetu. Isto tako, toliko suptilnosti, razumevanja… iznenađuje kako možemo naći među ljudima koje realno nikad nismo videli.
Mislim da je to sve lepota koju ne treba odbacivati, ni u realnosti, ni na internetu. Posebno me raduje kad se ne razočaram u ljude koje upoznam u realnom svetu posle interneta, što u suprotnom, priznaćeš može da bude prilično teško i frustrirajuće.
#Deda- Good evening ! I’m makarone, and I’m blog addict! Pozdrav Deda
…pozdrav i tebi !!!
Ja sam Deda i I’m blog addict!
Heeej, mali muzički predah
nadam se da će vam se svideti !
http://www.youtube.com/watch?v=v13JAf6Oohc&feature=related
Oye como va mi ritmo
Bueno pa’ gozar, mulata
Oye como va mi ritmo
Bueno pa’ gozar mulata
Ti si me uvela u ovaj, blogosvet i ne kajem se, niposto! Uzivam, zaista! Zao mi je sto nemam vise vremena, jer kuca zahteva svoje, dete svoje, posao kao svaki posao, tako da mi za obilazak svih blogova nedostaje koji sat. Moji su se navikli, malo me zezali u pocetku, ali je sada sve ok. Imaju razumevanja za moju “razonodu”! Bas volem!
Hvala ti Maki!
#Duda- welcome Dudo!
(poslaću ti mail zbog nečega)
Tacno je da oni koji nisu probali nema sanse da razumeju, polazim od sebe. Dok nisam pocela da citam (koja li sam ja kategorija
) nisam shvatala Dedu ni ovolicko.
Od kad me je naterao da procitam neke stvari, uzivam u svima koje svakodnevno posecujem i radujem se svakom novom postu.
#Sanja-kod nas je bio ovakav slučaj…moj sin je prepoznao kod mene taj..”passion” i on mi pre godinu i nešto predložio blog, na čemu sam mu beskrajno zahvalna, jer me je uveo u čudesan svet, tako da je i njemu samom u najmanju ruku čudno sve to. Valjda se nije nadao da ću ja baš tako da se primim. Mudro je posmatrao sve to i onda jednog dana, posle skoro godinu dana na svom blogu mi posvetio jedan kratak post, koji ja, sa komentarima na njega, mogu da shvatim samo kao podršku da nastavim. Pored najbolje volje nisam uspela mog muža da uvučem u ovu stvar. Ko zna, možda je to dobro, neko u kući mora ostati “normalan”, da nam porodica ne bude skroz “na izvolte” na WWW
Na svetu postoji mnogo ljudi sa kojima imamo nesto zajednicko, cak i vise nego sa onima koji su nam blizu i sa kojima se svakodnevno srecemo. Vremenom, ulazimo u sablon koji ne dozvoljava mnogo novotarija i time suzavamo prostor za susret sa takvim ljudima.
Net je ponudio efikasan nacin da kontakte ucinimo brzim i efikasnijim… a blog, je forma koja omogucava da u razmnom periodu ocenis ko ti je slican, ne samo buljeci u sliku.
Vazno je, medjutim, sta svako od nas moze da ponudi.. pisano i realno.. Od toga zavisi dal’ ce se prica odvijati kroz zicu ili direktno. Nema pravila, mada, upoznavanje ljudi gotovo izvesno skida pravu komunikaciju sa neta i prebacuje je na druga mesta.
Ja sam za net.. to mogu, to hocu, to me interesuje.. za drugo nemam mesta i nemam sta da ponudim. Zato imam dvojak stav kad se neko poveze uzivo… drago mi je, ali ujedno znam da onda te face nestaju sa ekrana…Novi, na zalost tesko dolaze.
@Svima- dosad smo svi skoro istomišljenici…
čekam drncha…pogledajte, kako ga čekam iza ćoška, na desnom skretanju za Albukerki
http://www.instructables.com/files/deriv/FWJ/DRRJ/FDI91EHJ/FWJDRRJFDI91EHJ.MEDIUM.jpg
#drnch- jao drnch…izvinjavam se, i povlačim svu svoju municiju…
(interesantna je ova net telepatija, dok sam se spremala da te dočekam, sleteo je tvoj komentar, što se vidi po ovom satu, koji pokazuje ko zna koje vreme)
skoro da se jaaaako slažem s tobom!
Mene cekaju il’ u tenku, il’ u neglizeu… trece nema!
Bas sam zelela da ispricam kako me mnogi ne razumeju, a ja nemam nameru da se upljuvavam objasnjavajuci im kakav je blogosvet i kako ja uzivam ovde i kako su svi tako, nekako fini i zelela bih sve da upoznam i uzivo. Troje od vas poznajem! Tebe, Maki, odavno, Drvenu od skoro a Zmaja, od veceras! I, u stvari, volim da imam tajnu, vezanu za blog, od strane onih koji to ne zele da shvate. Jos bolje! A neki, nece vise ostavljati komentare na mom blogu, zato sto ih ja necu objavljivati! Bez laznog osmeha, ovoga puta!
#Duda- ko te naljutio Dudo?
Sve ste rekli, sto i ja mislim. Zaista je lepo imati vas!
I da se pridruzim-Pucajte ja i dalje drzim blog
Drago mi je da sam na tvom blogu, takodje i na onom drugom sto jako lepo mirise na voce i povrce, cokoladu i vino. Tamo svaki put otkrijem neku novu tajnu iz tvoje kuhinje i zasladim nasu trpezu.
Prelepo napisano kao i uvek.
veliki pozz
blog verovatno nije zamišljen da bi se ljudi družili i bili lični kao mi. mislim da smo našli način da budemo iskreni, da otkrijemo vrlo privatne misli i osećanja, a da se to u nekom realnom svetu ne poveže sa nama. možda smo mogli da ostanemo samo nickovi, bez zbližavanja i upoznavanja, ali meni je drago što nismo i što je ovaj blog postao poluprivatno mesto gde se ljudi znaju i gde im je stalo do drugih. meni je to najbolje od svega.
#zelenavrata- koja si ti faca zelena!!! odmah me ponese revolucuonarni zanos, kad ti nešto kažeš, kao da sam u nekim danima rane mladosti, he,he…
#Sarahstory- draga Saro, primećeno je ko je meni najčešći gost…i ko voli da sprema dobar zalogaj, a bogami i da uživa u njemu.Hvala na komplimentima za sve!
#Lost- mislim da smo mi Lost, ovde, u nekoj vrsti interregnuma, što bi se reklo ni sebi, ni svome…ili, i realno i virtuelno se prepliće, realno se malo znamo, virtuelno više(ali da nije u pitanju samo, isključivi virt-odnos, smo čini mi se već pokazali, i ja se nisam razočarala u predpostavke o ljudima). I ovako je ok. Btw, sada bi već mogli da organizujemo opet neke susrete, juni je naš mesec, valjda znaš
Maki, taj sto je pokusao da me naljuti je jedan spijun, koji samo ceka da popljuje neki komentar, a slucajno sam to bila ja! Eto, bilo pa proslo! Ja sam to i njemu rekla, da ga vise nece biti na mom blogu jer je isuvise prost! Po meni biti prost ne znaci pcovati, no, nije ni bitno! Ja zaista uzivam na svim ovim blogovima, ali mi je zao sto ne mogu bas, bas sve da obidjem i iskomentarisem! Ne volim da budem samo posetilac, nego i da ostavim pisani trag!
#Duda – Dudo to je bar lako, don’t approve it… delete, šta će tu gde mu mesto nije
Pa da, Maki, tako ce biti ako neko zeli da se prostaci! Zelim ti da lepo provedes prvomajski praznik. Vreme, za sada, nije lose! Moja cera i ja kod kuce, na terasi, a rostilji mirisu unaokolo! I nase mirisi iz rerne, spikovana teletina sa mladim krompiricima i juneca supica! Zelena salata, naravno. I plazma tortica, za zasladak! Uzivajte!
#Duda- i M. i ja smo kući, popodne pravimo mali roštilj za nas. Sutra dolazi sinak i njegova Jovana. Lepo nam je u miru i tišini u našoj bašti. Roštilji stvarno mirišu na sve strane oko nas. Lepo se provedi i odmori!
Dudo jel’ ovakvu tortu ?
Maki, samo da prijavim, naša mala družina ručala u Sečuanu u NS, pa smo pili kafu na tvrdjavi, mislila sam na tebe, baš bismo mogli da organizujemo reunion u maju
#Duda- ma, koja ekipa Dudo? Neka blogerska? Što me nisi nazvala, ako je bilo blogesko okupljanje?
Maki to ti je Lost napisala da je bila u Secuanu! Verovatno nije bila prilika da se javi!
A sto se tice one Plazme, takva je bila, samo bez donje kore. Mi pravimo samo plazma fil i slag! Bila je lepa, i jos je imamo! Pa, bilo bi puno da je same pojedemo za dva dana!
#Duda- ahhh, silly me Dudo, ja pogrešila!
#Lost- Draga moja Lost, totalno sam se pogubila par komentara iznad, ja pomislila od tvog komentara da je Dudin! Baš bi mogli da se organizujemo za maj! Me happy!!!
E neka ti je sin pokazao i otvorio vrata blog univerzuma!
Divno je sto si tu i sto nam uljepsavas svakodnevnicu.
Sve najbolje Maki !!
Kad mogu u realu da biram sebi drustvo, zasto to ne bi cinio i na netu? Moram se pohvaliti da do sada nisam pogresio i da su ljudi sa kojima sam u blogovanju a koje sam upoznao uzivo bas super i cool likovi.
Meni je blogovanje donelo ogromno bogatstvo koje se ne meri materijalnim stvarima !!!
A za sve je krivac Suske !!!
#Afroditta-sigurno, dobro je što je tako…
zamisli da se nikad nismo srele, to bi bilo bez veze! Ako se jednoga dana negde budemo videle, što nije nemoguće…biće kao kad se sretnu stari prijatelji, koji sticajem okolnosti, dugo nisu bili zajedno
#Deda- Za Suske
plaketa!!
E, dobro si to opisala Maki, tacno je tako bilo u susretu sa Advokaticom i Zmajcekom, kao da su se sreli stari prijatelji! Pa ono čavrljanje posle, podsecanje na kazivanja sa blogova itd, sve je bilo tako divno! I mene ovo strasno ispunjava. Uvek, kada dolazim kuci sa posla i pomislim na sve vas ovdem, jedva cekam da sve pootvaram i vidim sta radite i kako ste. Bilo bi dobro da na monitoru imam otvorene sve vase prozorcice odjednom, da mogu sve da pogledam, redom. Ovako, malo sve traje, a ja nestrpljiva!
a ja se izvinjavam kao uvek i Tebi i Dudi…uzas, imam novi posao, ali radim po smenama onda ili sam na poslu 8 sati ili spavam…super sto imam poslic ali…zivot opet prolazi pored mene.
#Duda- baš volim što je blog kod tebe našao plodno tlo !
#Ola- drago mi je da radiš Ola! nema veze, svrati kad možeš, znaš da mi ovde džedžimo, i da ćeš nas uvek naći!
Ja cu i dalje dolaziti. odmori se pa opet navali. ‘Ajde da organizujemo vidjenje negde.Bas nam je bilo lepo prosli put.