Za Dan pobede nad fašizmom, i novoustanovljeni Dan Evrope, 9.V 2009. M. i ja, prijavili smo se za učešće u Fruškogorskom maratonu. To je maraton u pešačenju, a mi smo se odlučili za istočnu varijantu maratona. Vreme je bilo divno, pešačenje u prirodi odlično. Prošli smo nekoliko ček-pointa, malo se odmarali i družili sa poznanicima i prijateljima koje smo tamo sreli. Bilo je jako puno ljudi iz Makedonije, Vranja, Subotice, Beograda i naravno Novog Sada.
Stigli smo na cilj živi i zdravi, ali umorni k’o psi. Ipak je pešačenje na ravnom, po gradu pesma, naspram planinarskog pešačenja po Fruškoj gori, gde ima dosta delova staze, koji su strmi, teren neravan…ne znamo da li nam je pred kraj maratona, bilo teže pri usponu ili spuštanju. Staza je bila lepo obeležena, bilo je na nekim kotama osveženja, ali ipak dosta toplo, čak i u gustoj Fruškogorskoj šumi. Zadivio me je broj mladih, koji je učestvovao u maratonu. Ovo je početak…u izgledu je uskoro, nova ruta. Nećemo čekati sledeću godinu, i Dan pobede. Za dve nedelje idemo na Brankov grob…pešačenje ruuulz!
Početak…idemo na KT1, prvi ček-point
da se uzumbamo na planinarskoj knjižici
“osvajamo” Dom pod Glavicom…
druga kota KT2 – Stol (473m nadm. visina)
nakon 7 km…
KT7, spomenik kod Venca, 8,5 km
KT8, Kraljeva stolica, nakon 13,5 km
uz pomoć dva štapa, M. se neda…
prošli smo KT8, i još 4, 5-5 km, do Popovice…
do tamo, odakle smo startovali…
Ovih 18-ak kilometara, bili su stvarno staza radosti i zadovoljstva.
Moje prašnjave noge i patike, dobro su me služile.
Pokupi feed
