Makarone blog

“What do you think, this is the army, where you shoot’em a mile away? You gotta get up close like this – and…bada-bing ! You blow their brains all over your nice Ivy League suit!”

Sonny (James Caan u “Kumu”)

Još malo filtriranja interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen “The Godfather”, F.F.Coppola-e.

Morate naći malo vremena da pročitate ceo, izvanredan članak o tome kako su holivudske ajkule, pravi gangsteri i mafijaši, sa genijalcima – film makeri-ma, uspeli da naprave ovo holivudsko remek delo.

Autor knjige M.Puzo, imao je u glavi odmah viziju da Kuma igra Marlon Brando. Ali producenti Paramounta, istinska, prava mafija, Frenk Sinatra i ostali direktori kompanija i svi executives, bili su protiv da se film uopšte snimi, a kamoli da u njemu igraju Brando i Paćino. U daljim pregovorima, za ulogu Kuma bili su viđeni Lorens Olivije, Ernest Borgnin, Ričard Konte, Entoni Kvin, čak i Karlo Ponti. Svi samo ne Brando! Iz filma je morao da se oseti “smell of spaghetti”, a njemu je rejting u to vreme znatno pao, bio je predebeo, svima poznat po preterivanjima i nesuvislim zahtevima na snimanjima. Paćino je bio prenizak, čak i u cipelama sa potpeticama. “Glavna posada” iz Njujorka telegrafisala je Holivudu…nećemo finansirati Marlona u glavnoj ulozi! Nema dalje diskusije! Case closed!

Glavni chairman kompanije “Gulf and Western” u NYC, bio je Čarls Bluhdorn, austrijski tajkun, imao je samo jedno pitanje – Šta želite da uradite ovim filmom?

Poznati producent Al Radi, iako nije bio Italo – Amerikanac, uzet je, jer je važio za nekog ko zna da napravi film brzo i jeftino. Na odlučujućem sastanku, mirno je sedeo i hvatao beleške u svom notesu. Znajući da je Bluhdorn debelo upetljan u poslove s mafijom(btw, to je bila i politika – It’s nothing personal! Just a business! – fazon), bio je “sladak” i rekao: “Čarli, želim da napravim strašan film, o ljudima koje ti voliš”. Bluhdorn je pozeleneo, lupio šakom o sto i izleteo iz sobe. Al Radi je dobio posao !

Za reditelja je bio angažovan Kopola, a on je hteo da Don Korleonea igra samo Marlon Brando. Njegova borba za to je počela!

Oko mnogobrojnih epizodnih uloga nije bilo toliko gužve. Interesantna je epizoda sa snimanja scene između Sonija, kojeg je dobio da igra Džems Kaan, i njegovog mlađeg brata Majkla, Al Paćino. Tu se desilo da Kaanu odneznaniongde, padnu na pamet reči sa nekih improvizacijskih, “nebeskih” visina. Rugajući se bratu, koji je hteo da ubije Solozzo-a i nekog podmićenog policajca irskog imena McCluskey, koji mu je jednom prilikom slomio vilicu, izvalio je onomatopeju- bada bing! Ove reči postale su mantra svih mafijaša i wannabe mobstersa. Kasnije je čak i strip tiz bar Tonija Soprana u “The Sopranos”, dobio ime Bada bing, Bada boom!

Gazde su konačno pristale da se razgovara s Brandom, ali pod uslovom da nema nikakvog avansa u novcu(Kopola mu je ipak kasnije dao 50000 $), da položi jemstvo da neće biti nikakvog ludovanja i preterivanja u zahtevima, i najšokantnije od svega da uradi test-probno snimanje(sic!)

Poznavajući glumce i sujetu, mudri Kopola ovo poslednje, naravno nije nazvao tako, kad je kontaktirao Marlona. Ulazeći sa ekipom i kamerama u Brandovu kuću, rekao je da će uraditi par snimaka da potroši ostatak trake.

Brando je izašao iz spavaće sobe u kimonu, s plavo obojenom kosom, skupljenom u konjski rep. Kopola i ekipa prisustvovali su čudesnoj transformaciji! Brando je stajao pred ogledalom, skupio kosu u malu punđu, namazao je crnim imalinom, stalno mrmljajući šta radi. Urolao je par klineksa, i nafilovao usta. Odjednom je odlučio da priča onim njegovim unjkavim, “smešnim” glasom, jer je Don “nekad” bio pogođen u grlo. Obukao je jaknu, podigao kragnu kao pravi mafia guy, okrenuo se i objasnio: “To je lice buldoga – podmuklog izgleda, ali toplog iznutra!”

Kopola je odneo test snimak Bluhdornu, koji je, kad je video da se ipak radi o Brandu, odstupio i povikao: “Ne, ne!”…ali odgledavši snimak transformisanog Branda, mogao je jedino da prizna da je Brando fantastičan. Posle njegovog pristanka, ostale “ajkule” su ga sledile. Rest is a history!

“When the legend becomes fact, print the legend.”

(Džon Fordov,The Man Who Shot Liberty Valance.)

Našla sam mnogo pesama koje sadrže reč “walking”, a neke od njih su bukvalno obeležile moj život. Slušala sam neke na gramofonu, kad su bile vinil ploče, pa znate ono kad morate da stavite dinar na iglu, da ne sklizne.

Neki od vas možda ni ne znaju za taj fazon, jer se možda tada nisu ni rodili. Dodajte neku pesmu sa walking, ako se setite ! Reč “walking” ne mora biti u naslovu, a ni na engleskom, važno da “prožima” pesmu.

Walking in the rain, The Walker brothers
Walkin After Midnight, Patsy Cline
500 miles, The Proclaimers
Walkin to New Orleans, Fats Domino
Walkin in a Winter Wonderland, Andy Williams
I’m Walkin, Fats Domino , with Ricky Nelson
Walk on the Wild Side, Lou Reed
Walking on the Sun, Smashmouth

Walking in my shoes, Depeche mode
Walk Like a Man, Frankie Vallie and the Four Seasons
Walking on Sunshine, Katrina and the Waves
Walk Right Back, The Everly Brothers
These Boots are Made for Walkin, Nancy Sinatra
Walk Like an Egyptian, The Bangles
I Walk the Line, Johnny Cash
Walkin the Floor over You Ernest Tubb

Raspakujem mali “lanč” paket, koji sam donela od kuće kod Verke-Zverke, i slažem stvari u frižider. Nas dve i Vesna, dogovorile smo se da ovo predvečerje, otpočne našom žurkom. To je uobičajeno, jednom mesečno, još od mladosti…same, mi. Verka, nezainteresovana za to što ja radim, sipa sebi vino i priča, malo o knjigama, malo o filmu, koji je gledala…malo o Nikoli, koji je po meni, njen najnoviji promašaj.

Pita me šta ću da pijem, dok ja zgotovljavam moje homemade fuži alla bianco. Čudi se kako imam živaca za te kuhinjske poslove. Kažem joj da se ne pravi luda… da ne mogu da pijem, a da ne jedem, i da, ukoliko njen frižider prestane da liči na Saharu, možemo i da prestanemo da pričamo o mom spremanju bilo kakve klope. Kažem još, neću ništa… čekaću Vesnu, koja večito kasni, da donese njihovu jabukovaču, na koju smo svi navikli.

Stiže i Vesna s jabukovačom, i odmah s vrata hoće da menja muziku. Oseti da sam ja nabacila  moj izbor, i kaže da davim sa Brazilom, Jobimom i Ipanema girl, i ostalim bosanovama. Pušta stare stvari od Flitvud Meka. Ja ćutim, i završavam sa fužima, guckajući po malo jabukovače. Zverka prelazi na priču o bivšim momcima i smeje se… kaže kako bih ja danas bila guzonjina žena. Ja nju nerviram sa “probirač nađe otirač”! Jedemo i smejemo se. Vesna prosipa svoju jabukovaču, moje vino i malu vazu, u kojoj su pupoljci ruže. Zverka briše sto i gunđa. Vesna nije imala više šta da prospe..zato sam ćutala, i ništa joj nisam rekla. Počinjemo priču o filmovima. Verka pravi ultimativnu style guide listu za gledanje filmova i prepire se sa mnom. Ona počinje sa “Praznikom u Rimu”, a ja sa “Sve o Evi”, i pričam opsednuto o Margo Čening. Ja ne mogu da zaobiđem V. Alena i Menhetn, i završavam sa Klunijem i Ocean’s 12.  To me podseti…Ustajem i puštam M. Bublea i Fly me to the moon. Pevamo! Vesna nezainteresovano vrti kanale na TV i dolazi do neke reality gluposti . Bacamo pogled, komentari nepotrebni. Ona nastavlja priču, kako je sav posao na njoj i kako ne može više ovako da izdrži. Ćutim, naslućujući da je “kobni” kraj blizu… znam joj i  izgled, i pogled !

Sipamo piće, smejemo se, a ja donosim iz frižidera creme brulee, koji sam pravila kod kuće. One oduševljene..zovu me Babet. “Maziš nas, i bacaš  u dekadenciju”, govori Verka oduševljeno, i davi se. Vesna, tek da nešto kaže, promrmlja, da  lepota i jeste u tome što je tako plain, i jednostavan, i da zato jeste masterpiece, i so french.

Posle smo postajale sve luđe,  i od svakojakih ideja smo dobijale napade smeha.

Neko zvoni…N. prekida našu žurku, govori Verki da je gladan, i predlaže neki restoran, za večeru. Zove i nas.

Mi zahvaljujemo, ali odbijamo, i spremamo se… on će nas voziti kućama. Zverka opet gunđa, ali se oblači. U njegovom skupom autu, gledam ga ispod oka…oseća se nadmoćno, i pred semaforom upada pred druge vozače. Vesna gleda kroz prozor, i ćuti, umorna i zamišljena. Zverka, pored njega na sedištu, skoro drema. Moć je čarolija i fascinira.