Makarone blog

Prozori me oduvek fasciniraju, posebno sada u gluvo letnje doba, kad su širom otvoreni i kad mogu satima da stojim pored njih i da se sećam. Volim da ih posmatram kao oči kuća i ljudi koji u tim kućama žive. I volim da ih gledam, da zavirujem, jer svaki ima svoju priču.

Otvoren prozor moje sobe propušta  mirise  krinova, miris trave , opojni miris lila petunija, miris leta, leta koje me uvek podseti na sve mirise s mojih prozora.

Prozor na velikoj staroj babinoj kući na selu u ovo doba, propuštao je miris sveže pečenog hleba, zrelog žita i slame. Mirisala je zrela kruška ječmenka i sveže orezani žbunovi šimšira, u prednjem dvorištu,  mirisali su kuvani kukuruzi. Mirisala je noćna frajla, i uštirkani beli čaršavi na užetu u gonku. Mirisao je kanal, i letnja vrela vojvođanska prašina, netom ugašena kratkim letnjim pljuskom.

S prozora na kući pored mora osetio se miris mora i borovine. Osetio se miris zrelih nešpula i osušene morske trave, miris lavande, ruzmarina , brnistre, lovora i drače….

I ovog leta infišana san u ponistre, nemojte zamirit…i reći da sam patetična, kad sam sigurna da i vi osetite mirise, koji bude sećanja.

‘Ajde još malo o Majklu Džeksonu! Dve nedelje je njegova smrt plavila sve naslovnice u svetu. Ostavimo ga da počiva u miru, bio je ikona mnogim ljudima u svetu. Sećajmo se njegove muzike koja je donela toliko radosti ljudima širom zemaljske kugle.

Skoro da ne možete poverovati da ima još nešto o MJ, a što se ovih dana nije povlačilo po novinama. Ipak, jedan belgijski radio u Briselu (Stu-Bru) se oprostio sa Majklom neobičnim i šarmantnim tribute-om, koji je imao koncept da obožavaoci šalju klipove u trajanju od 10 sec, i to sebe dok rade moonwalk, koji je bio Majklov zaštitni znak.

Oni su sve skupili i napravili stvarno zabavan projekat. Bilo mi je smešno da gledam ljude iz raznih gradova sveta, kako po predsobljima, dnevnim sobama, kuhinjama, kupatilima hodaju imitirajući Majklov moonwalk tako bezuspešno. Ali sve u svemu, slatko je kako su iskazali svoju ljubav prema svom idolu. Pogledajte sajt ! via vsl (observer, veryshortlist)

Ovo je link za moj food blog. Smatram da mnogi ljudi pišu o svemu i svačemu na blogovima, ali u jedno sam sasvim sigurna…da ljudi koji pišu o kuvanju i hrani, jesu pravi ljubitelji hrane i dobrog zalogaja.

Hrana je jedna od osnovnih i zajedničkih potreba svih živih bića na svetu. Ona koju mi ljudi spremamo za nas, nije uvek spremana jednako i na isti način, iz poznatih i razumljivih razloga. Postoje rafinirane nijanse u spremanju hrane, kad ono nije samo puko otaljavanje da se natrpa stomak sebi i drugima, nego postaje prava umetnost kad se u njega unese ljubav, volja, a tek dubok džep…

Lutajući u potrazi za dobrim food-blogovima, na jednom sam mestu malo predahnula. I ubrzo uzdahnula!

Evo zanimljivosti, i po oceni tima stručnjaka na mom omiljenom sajtu, nekoliko najskupljih jela na svetu, koje možete konzumirati skoro u svako doba. Ja sam odabrala neka jela koja su meni interesantna.

1. Dupli hamburger sa tartufima i mesom naravno, kod DB Bistro Moderne in Manhattan, NYC. Sadrži mleveno meso od rebara pomešano sa tartufima i foie gras (guščija pašteta), kojom je napunjen sočni stek od buta i ubačen, a koji je serviran na zemički, finom parmezanu, zelenoj salati i “strugotini” tartufa. Hm…burger ko burger, neko bi rekao, ali košta 99 $, ko želi varijantu samo sa tartufima, daće 59$.

2. Kavijar – Najskuplja vrsta kavijara je vrsta iranske beluge koja se zove “Almas”. Ima bledo ćilibar žutu boju. Dobija se od jesetre 50-100 godina stare. Teglica, naravno apotekarska(3,7 pound) košta 48,75 $.

3. Pie – pita – Jedan chef u severozapadnoj Engleskoj, 2006.g. napravio je najskuplju pitu na svetu, bazirajući je na uobičajenoj piti od mesa i pečuraka. But…Ovo jelo sadrži, paj’ sad ovo… Wagyu beef filett vredan 1000$ i kineske pečurke macutake, koje su tako retke i imaju naoružane stražare, koji ih čuvaju dok ne narastu, a koštaju 3300$, zatim…2 boce Chateau Mutton Rotchild iz 1982.g. crne tartufe i zlatne listiće.

Pravljena za osmoro, cena 15900$, a ko nema, može parče – 1990 $. Uhhh…skoro da zaboravim, čaša šampanjca for free!

4. Sladoled “Sundae” – On je 1000$, odmah da vam kažem da se ne zalećete! To je Grand Opulence Sundae at NY’s Serendipity. Dakle, zaslužuje svoje ime. Napravljen od mahune vanile sa Tahitija, pokriven listićima 23 karatnog zlata i posut sa Amedei Porcelana, najskupljom čokoladom na svetu. Još može da se ukrasi tartufima, zlatnim dražejama i dezertnim kavijarom, na vrhu. Bez njega.. ništa!

5. Čokolada – pakovana u kutiji, po 2000$/per pound! Pravi se pod imenom Chocopologie by Knipschildt Chocolatier of Connecticut. “The Chocolatier” je otvorio danski chef, Fritz Knipschildt 1999. g. (baš one kad su nas bombardovali), koji takođe prodaje i pravi dekadentne čokoladne trufle sa francuskim crnim tartufima u svakoj. Oni koštaju 250$, pakovanje, ne piše koliko je. Ali nemojte da očekujete da upadnete i kupite! Sve se pravi samo po narudžbini, i čeka se na termin.

6. Sendvič – Zahvaljujući chefu Džemsu Parkinsonu iz “The von Essen Platinum Club Sandwich” u Cleveden House Hotel blizu Londona, imamo najskuplji sendvič 197$. Napravljen je od 24 satno fermentisanog sourdough hleba, Iberico šunke odležale 30 meseci, prepeličjih jaja, belih tartufa i paj’sad…polusuvih italijanskih paradajza.

7. Šafran – 2700$/ per pound, ne mogu sad da tražim skalu za pretvaranje mera, ali svi znate da je to “da može u oko da stane”(sećam se za vreme stare yuge da ga je moja baka čuvala ko oči u glavi, i stavljala samo nekoliko mrvica u supu, da dobije lepu žutu boju), šafran je šafran…to su prašnici cveta biljke šafran, beru se ručno u Turskoj, Grčkoj, Maroku i Španiji. Prodaje se i na grame – 15$ gram.

8. Omlet- za 1000$ chef Emilio Castillo of Norma’s restaurant, NYC “Le Parker Meridien Hotel” napraviće vam ovu bilion dolars frittatu. Sadrži jaja, kavijar i celog jastoga.

9. Fruit cake – dakle, voćni kolač. Njega je kreirao 2005. g. Tokyo pastry chef, neznanog imena, 6 meseci ga je dizajnirao, i jedan mesec kreirao, do kraja, dok ga nije izneo na izložbu. Ukrašen je sa 223 mala dijamanta, između ostalog, i decembra 2005. prodavao se za 1,6 miliona dolara. Naravno da su sve ovo tajne chefova, daju se samo neke naznake o namirnicama, a kako se jedu dijamanti, i kakvog su ukusa… ne znam da vam kažem.

Šta reći, a ne zaplakati?

Vest koju sam pročitala u Vogue-u baš me iznenadila. Velika modna kompanija Hermes, počela je da uzgaja krokodile za potrebe svoje proizvodnje nadaleko poznatih Birkin i Keli kroko tašni!

Patrik Tomas, izvršni direktor Hermesa, rekao je na nekom modnom samitu u Parizu, da u kompaniji neće da budu toliko zavisni od proizvodnje kožnih tašni, te podižu i ulažu u druge grane, kao što je moda i tekstil, ali uprkos tome ova proizvodnja tašni najbrže se razvija i raste. Nemaju ni dovoljno osposobljenog skupog osoblja za takvo šta. Odlučili su eto, da gaje svoje krokodilčiće, jer su liste čekanja za Birkin tašne ogromne, po nekoliko meseci vam treba da dođete na red. Kažu da je potražnja tašni takva, da ne znaju šta će i kako da se suoče s njom.

Jedna Birkin tašna košta oko 35ooo evra, jer je kažu proizvodnja jako skupa! Oni godišnje prodaju i prime porudžbine za 3000 komada, zbog ograničenih uslova.

Mogli bi i više, za njih je kriza izgleda ružna prošlost. Sada su našli rešenje, pa će uzgajati još i svoje krokodile, zalihe se ispraznile, a i svet baš nije pun krokodila, da bi se besomučno lovili. Eto, a mi se smejali onom u “Beloj lađi” kad je hteo da osniva farmu krokodila . Unosno je to, nanjušio i Hermes.

Evo je Birkin tašna koja košta k’o solidan stančić u NS!!!!

Ko bi rekao?!