Ove godine proslavljen je jubilej. Prošle nedelje slavilo se pedeset godina od kako je jedan od najvećih filmskih reditelja, Alfred Hičkok, snimio svoj film “Psiho”.
Mislim da se među svim čak i prosečnim movie lovers, ne može naći neki, koji nije video ovo Hičovo remek delo . Snimio ga je 1960.g. za svega mesec dana i za svega 800 000$. A film je zaradio milione. Samo Hič oko 150 mil.$! Nažalost, na proslavi ovog jubileja nije bio glavni glumac u filmu, Entoni Perkins, koji je glumio Normana Bejtsa. Okorelog ubicu i psihopatu majstorski je odigrao, onako introvertan, mentalno disturbiran, ali s onim njegovim divnim dreamy pogledom. Umro je 1992.g. Umrla je i Dženet Li, 2004.g, a Hičkok još 1980 g.
Napravio je dobar film, što je i želeo. Želeo je da dokaže da se i sa malo novca može napraviti uspešan posao sa filmom, ako umeš da napraviš dobar film. Ovaj je ušao u sve filmske antologije, a doneo je i dosta novca. Entoni Perkins zaradio je honorar u ono vreme, od 40000$, baš sumu koja se provlači kroz film. Sećate se to su onih 40 000$ koje je ukrala Marion Krejn.
Ovo je karakteristično za Hičkoka i zove se “MacGuffin”. U skoro svakom svom trileru, on je imao makgafine – stvari, predmete, pojave, leševe, koji se provlače kroz ceo film, koje vidimo ili ne, koje mogu da postoje ili ne, ali su ključna stvar u filmu. U Psihu je to Marion Krejn i 40 hiljadarki, u Nevoljama sa Harijem, je to Harijev leš, nekad su to tajni spisi, nekad novine, i dr. U svakom slučaju za nas gledaoce uvek je znao da donese tu vrstu “igračaka” s kojima bi se ludo zabavljali tokom celog filma.
Film Psiho je Hičkokovo ostvarenje koje i dan danas uzbuđuje publiku širom sveta i spada u 10 najstrašnijih trilera svih vremena. A Entoni Perkins…u onom crnom džemperu, s onim pogledom kroz trepavice (pa na momenat misliš da je normalan), ali oni vešti pokreti, onim velikim nožem kojim je ubio Marion Krejn, ona jeza koja ti ide niz kičmu…brrrrr….to je mogao da snimi samo veliki Hič. Da ne govorimo o antologijskoj sceni ubistva pod tušem, koja je publiku uvek dovodila u stanje kolektivnog osećanja straha, od onemelosti do vrištanja.
Komentari (4)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Maki, obožavam tvoju “totalnu” analizu svega što se doFatiš!
Pravo da ti kažem, film sam već zaboravila, jedino mi se još javljaju fleševi friska!
Lepo si me podsetila na Psiho i Entonija Perkinsa i ono ubistvo u kadi. Da, da, sad mi je jasno zašto nikada ne okrećem ledja zavesi!
#Dudaelixir – ha,ha,ha…znaš ti koji sam ja manijak, pogotovo filmski
Znala sam sve o Sajku pre nego što sam ga odgledala.
Film je zaista sjajan, Hičkok je majstor svog zanata, trebalo bi da bude obavezan deo lektire svakoga ko se smatra ljubiteljem filma.
Nego, nedavno sam gledala film Slavoja Žižeka, “The Pervert’s Guide to Cinema”, gde je onako elegantno, na sebi svojstven način, između ostalih, “secirao” nekoliko Hičkokovih filmova… I “Psiha” je baš lepo iskasapio… Počev od scenografije (2 sprata i podrum predstavljaju ego, super-ego i id), pa nadalje… Treba pogledati. Iako je film pomalo “devijantan”, predstavlja interesantnu perspektivu na Hičkokov opus.
#Džejn -
ha, ha…slavoj žižek! džejni, da ga nema valjalo bi ga izmisliti, pa makar se i ne slagali uvek s njim.
odgledala sam “sekciju” The birds…
“So the birds are raw incestuous energy!”
pa ću i ostalo čim uhvatim malo vremena
interesantna je njegova analiza filmova A.H. a o engleskom akcentu da ne govorim