Makarone blog

psolutno je neverovatno kako M. i ja nismo za ovo vreme “snalažljivih i sposobnih”, ali ipak moram da vam ispričam nešto, možda nekome posluži…(ovde sada zamislite onog  :blush: smajlija)

Pre izvesnog vremena, razbili nama usred Dunavske ul. u NS, prozor na autu i maznuli radio.

Radio, ono, baš solidnog kvaliteta  ( moj muž, eto tako, voli dobru spravu u autu, pihhh..). Prijavili mi to policiji preko policajca u našoj ulici, nabavili nekog “grgeča” samo da svira, na najlon pijaci, i teraj dalje. Skoro smo zaboravili da se nadamo da će pohvatati te lopove i razbijače, izritali se za prozor na autu, kad jednog dana zove inspektor, i kaže, između ostalog:

- Na’vatali smo te sitne lopove iz ulice, zaplenili nešto ukradene robe, pa dođite da vidite hoćete li prepoznati vaš radio, cd plejer itd…

Sretnemo mi našeg policajca na stalnom mestu u Dunavskoj ulici, ispričamo mu kako smo se iznenadili, i kako smo radosni što nas je zvao inspektor, a on viče za nama i smeje se…

- ‘Ajd sa srećom…onako, sav bitan. (još se ja pitam, šta se ovaj tako keseri!?… nije ni znao da još ima ovakvih budala, i da moraš da im crtaš, da skapiraju stvari)
Dođemo mi kod inspektora, on nas uvede u jednu sobu, u njoj veliki sto pun sonija, i dr.
Kaže čovek lepo:

- Sada, polako gledajte, nađite vaš…vi ga sigurno poznajete!
…i ode iz sobe na trenutak.
Kad se vratio, kaže:

- I?  Ima li ga?
- Neeeeema! Nijedan nije naš… kažu dve budale.
Da smo pazili na času, kao što nismo, znali bi da se to u današnje vreme pravilno kaže…
- E, bravo, baš ovaj je naš!    

Evo, ja krenula u susret proleću sa ovom večitom temom i pitanjem – je li bolje i lepše voleti, ili biti voljen?

Mnogi od nas reći će da je bolje voleti nekoga, jer je to isto što i davati, a davati je lepše nego primati. Oni koji smatraju da je lepše biti voljen, izlažu se riziku da im neko kaže da su pomalo sebični. Nemojte se ustezati, ako je to vaše mišljenje, neka bude tako! Vi sigurno možete taj svoj stav objasniti, i sebi, i drugima.

Mislim da je naša dužnost da volimo, odnosno da širimo ljubav oko nas. Ako dobijemo odgovor na tu ljubav, ok, ništa lepše od uzvraćene ljubavi.

A ako ne, vi  volite dokle god možete. Uostalom to i jeste svrha našeg postojanja, da širimo ljubav. Naša ljubav dobiće odgovor ako ne od osobe kojoj je upućena, ono na mnogo drugih načina, i kroz različite pojave. Kako može bilo ko da nas voli, ako mi ne volimo i ne pokazujemo tu ljubav na način da nam je stalo do drugih, da brinemo o njima, da smo ljubazni prema njima, da ih ne gledamo na drugačiji način, od sebe samih?

Lepo je osećanje biti voljen, onako kako roditelji vole svoju decu.

Lepo je kad nekog voliš i on/a ti uzvrati ljubav.

Komfornije je kada si voljen, ali ne možemo svi u tu kategoriju. Pa, ko će onda da voli!?