Odmah da kažem, nemojte misliti da se pravim važna i da znam islandski, još manje mogu ovo da izgovorim pravilno. Pošto internet i svi drugi mediji dva dana zvone na sva zvona o vulkanu  Eyjafjallajokull koji je počeo da se purnja, nije mi bilo teško sa copy/paste-om, jer ovo teeeško ko sem njih može da izgovori i napiše. Nažalost, islandski narod i ovaj vulkan su u centru svetske pažnje. Geolozi kažu da erupcija ovog vulkana nije ništa, i da je samo prethodnica za erupciju mount Hekla-e, barem je tako do sada bilo. Sačuvaj bože, onda avionskih letova ne bi bilo poduže. Ovaj kratki predah u letovima je super, ne vidi se bar ono išpartano nebo, koje uopšte ne doprinosi zagađenju i globalnom otopljenju.

Uvek sreća u nesreći – ovaj pepeo sa Islanda proširio se na veći deo Evrope, i malo će nas ohladiti, da ne kažem isCOOLirati, tako da “global warming  for a while može da R.I.P.”

No, samo je još to falilo onom narodu, još ova nesreća. Žao mi ih je, jer bar 90% sveta tamo nema veze sa bankama i bankarima, Icesave-om i uopšte sa tom bezočnom pohlepom i gramzivošću. Englezi su neki dan tražili od njih cash , a dobili su ash. So it goes, dragi moji Brits, kad hoćete kao i mnoge druge cvećke pored vas, preko hleba pogače.

Nego, oni,  Brits besni i bezobrazni, pričaju po novinama – to je karma, tako im i treba! Kao… Islanđanima! Go figure, majčini sinovi! Dobili ste “kick in the ash”, pa sad gledajte šta ćete. Drugi opet govore da su ovo zemljine prirodne mere bezbednosti, i da su svi oni bankarski papiri o kreditima, kamatama, jednostavno nestali u moru pepela i dima, tako da ja ne brinem za Vlasti ( kao i naše!), nego za jadne Islanđane, koji se otimaju za maske. Vlasti su imune na sve kataklizme.

A ja kao i obično ne verujem u konspiracije i Odinovu intervenciju, te zato mislim da je sve to, kao i obično, ljudskih ruku delo, tj. mislim da je za sve to kriva ona Bjork,  što peva pesmu s naslovom “It’s, oh, so quiet” kad joj vreme nije, a možda i jeste. God bless her, makar za malo “silence in the sky”.

April’s  madness…

Hoću da konstatujem, i da vam kažem, da je naša bašta u ovo doba lane bila mnogo šarenija. I još sam slikala po kišnom, sumornom danu, onako, da podvučem!!! Ove godine je, kod nas barem, sve okasnilo i nekako drugačije. Podešavalo se mnogo toga od prošlog do ovog aprila…napustio nas je moj predobri otac, Jelena se udala, Mima se razvela,  moj sin je odslužio vojsku…

Inače, i ovog proleća me pretežno oduševljavaju “oči boje hijacinta”,  koje ima naš Uroš,  unuk mog  brata. Njegov deda ga od negde sigurno gleda i čuva.

Uroševa slika je od prošle godine, on je danas već veeeeliki momak, koji nas sve mnogo usrećuje. Čekajući lepše dane…….

So it goes.

kajsija je procvetala, ali stidljivo lista

ona ne kasni, biće jabukovog sirćeta...

ove godine cvetanje magnolije kasni u odnosu na prošlu

mlada stubasta trešnja, prvo cvetanje...

bašta je još uvek nikakva i da nema ovih žutih lepotica...hmmm, ne znam

uroš, prošle godine i njegove okice

uroš, prošle godine...hoće da jede sam