Imala sam nameru da uradim mnogo posla za vikend. Ali nisam. Trebao mi je skoro čitav dan, dobro ne čitav, ali mnogo vremena, da spremim gostinsku sobu, za gošću koju očekujem, napravim mesta u ormanu za njenu garderobu, očistim kupatilo, i… tu sam stala. Dalje mi se nije dalo! Dobro, nije baš sve tako loše. Ali još uvek imam grižu savesti, jer sam izmišljala svašta da radim, samo ne ono što je trebalo. Uostalom, zašto i ja ne bih imala spektakularne planove, koji vikendom ne uključuju i ne podrazumevaju kućne poslove ?
OK, ovo nisu bili moji “vredni” dani! Dani ovog vikenda su kod mene više podsećali na otvaranje sezone snova. Evo i danas, pijem drugu šolju moje nes kafe, sređujem inbox, blogove i blogliste, tumaram po kući, i sanjam…oh, slatke li lenjosti!
javorovi "helikopterčići"
Okačila sam još sliku u gostinskoj sobi, onu za koju sam mislila da nam ukrašava ambijent posle krečenja, i koja je bila u budžaku, između zida i ormana. Ne vidim razlog zašto ona ne bi izgledala lepo na zidu i sada, zar ne?!
…saga se nastavlja! Žurim da se spremim za izlazak. Opet ! Zatvorila sam vrata od kuhinje sa indignacijom, i posvetila se lakiranju noktiju, čekala i sedela, i sanjala.
Nekad su mi izgleda potrebni ovakvi vikendi.
Pomislila sam…pa, i nije sve tako strašno, nema tu na vidiku mnogo posla, sem ako ne pogledam dobro po kući… ali, nisam htela da kvarim izlazak.
(Što se muzike tiče, na repeat je išao, i vikend obeležio Sačmo, sycamore tree zbog njegove veličine i hladovine, u kojoj se divno sanja… Bilo kakvi snovi. Poželjni su. )
Komentari (7)
Ostavi svoj komentar
Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala sto se držite teme.
Pokupi feed
Pa jasna stvar!
Nisi ni malo pogresila. Pretvorili smo se u robote, svaki slobodan trenutak mi ode u sredjivanje kuce (a tu uvek ima “jos ovo” da se uradi, zar ne?), nisam se opustila sto godina.
@Sanja-
Sanja, ako sebi ne priuštim te trenutke, shvatila sam da ću teško doći do njih. Kuća i poslovi u njoj, ionako “čeka” samo mene
Sanjala sam uz ovaj dobar dzez
kako se nadjo u tekstu, sve izbegavam da zavirim po kuci u neke coskove, onako istrazivacki
ne jos veceras
#Sarah-
Heej, Sarah long time no see
Baš volim što si se našla u kontekstu, ne žuri se, neće “pobeći” posao. Tako je znala da mi kaže i moja mama, sem kad ja ne preteram u ležernosti. Kad sam je jednom pitala, što me nije terala da naučim da šijem, vezem…itakoto, ona je rekla – “Videla sam da oko toga od tebe nema ništa, samo si čitala…pa bar nešto nek’ bude od tebe”.
Maki, boli te briga! U svojoj kući si ti GAZDA i odredjuješ pravila!
Meni fale vikendi za odvaljivalje od dosade, veruj mi. Toliko sam ufrkisana, da sve maštam da ludujem u krevetu, dremkam, gledam tv, otrčim do kompa, malo prošaram i tako u krug. No, kratak mi je dan. Sutra nabavka, prekosutra nakuvavanje ručkova i opet frkasta radna nedelja. Uh, hoću da budem lenjaaaaa!
I lijenost je konstruktivna !
U takvim trenutcima,radaju se fantasticne ideje,barem kod mene. 
Necu da sam rob kuce ! Nek’ nauci da ceka i povuce broj,kao za red u posti !! Hi,hi !!
Ona je ko’ kaca bez dna ! Moglo bi se svasta nesto i konstantno raditi oko nje. I kad mislimo da smo zavrsili sa svim,mozemo komotno krenuti sve iz pocetka !
Nek si ti nalakirala nokte ! Barem znas ,to je bilo za tvoju dusu.
Cao Makaronce !
@Afroditta-
Afroditta draga, i meni se to sa idejama događa upravo dok, recimo, sređujem kuhinju, jer bi taj posao inače bio veoma dosadan
Kao i obično, najvažnija je mera u svemu
Volim što si svratila, pozdrav