Makarone blog

Da proćaskamo o nekim sadržajima sa neta!

Izvesna dizajnerka Margaux Lange dosetila se kako da i posle 50 god. zadrži lutku Barbie i danas u našim životima. To, kako je ona kreirala kolekciju nakita od delova Barbikinog tela je meni baš bizarno. Homage za “perfect boobs”? Ne, hvala, je moj konačni odgovor.

I da sam jako mlada, (ili da imam ćerku), da nosim ogrlicu od Barbikinih “boobs” ne dolazi u obzir, makar išla golovrata do kraja života. To ne govorim zato što sam zavidna, i što se ja nikad nisam igrala sa Barbikom, jednostavno od malih nogu, pored dva brata, nisam bila “tip” koji bi se s tako nečim mogao igrati. Bilo je i drugačijih lutkica.  Ta narečena Barbie je baš dosta “poradila” na ideji o izgledu tela odrasle žene, koje mi jadne, btw, nismo kaotakav nikad  imale, niti smo ga dostizale. Moj bes prema Barbie( jadnica, mora da me odtrpi, sve se na njoj slomilo!) i svom tom džezu oko diktiranog, medijski napumpanog izgleda ženskog tela je opravdan, jer su studije pokazale da su slike ženskih modela po magazinima imale negativan “impact” na to kako žene doživljavaju svoje vlastito telo.

Nije li svaki odlazak sirotih malih devojaka  plastičnim hirurzima imao kulturološku potporu baš u “the boobs and look of Barbie”, i inim medijskim pranjima mozga? Ali, to je onako, baš obimna tema, i o njoj neću  sada da pričam.

Dalje, na sajtu Listverse.com koji se sastoji od raznih top lista od 10 najboljih i najgorih filmova, najlepših glumaca i glumica, velikih izuma i mašina, koji su “promenili svet”, postoji i lista igračaka koje su promenile svet.

Da, stvarno od knjiga, događaja, do 10 najružnijih pari cipela neke  dive, koja je takođe promenila svet. U toj poplavi stvari koje su promenile svet, nešto nije u redu, a i te liste postaju izanđali kliše i đavolski dosadne. Autori tih naslova kao da žele da im poverujemo da je neki određen, limitiran broj događaja i ljudi, promenio svet.

Biće da su tu parametri jako suženi i da nam treba neki drugi pristup takvim rangiranjima, ovaj je isuviše i samo “ljudski”. Kad je pre mnogo miliona godina zveknuo meteor o zemlju i promenio na njoj klimu, i još svašta uz to,  još dok na njoj nije bilo ljudi… to je promenilo svet!!! Pojava Barbie, baš i nije naročito.

Heej, evo me prvi put u novoj godini! Nadam se da ste se odmorili od svih gozbi, pa da krenemo dalje.

Na ovim fotografijama se nalazi jedan isti par, ali u drugačijem outfit-u. Ehhh…kako pravimo stereotipe! Sada neka mi neko kaže da odelo ne čini čoveka. Ili, pokaži mi kako izgledaš, reći ću ti ko si. Koji tip, žanr vama odgovara? Ako želite da “zavarate tragove”, probajte svaki dan drugi, he, he, he…Može li se reći da je ovo lični identitet ovih ljudi, danas. Ne verujem! Još uvek…

A sad malo o modi i stilu! Odaću vam tajnu! Obožavam da pantalone (one kargo, koje su mi najkomotnije i koje po danu obično nosim), kupujem obično u prodavnicama za muškarce. Ženski krojevi tih modela su katastrofa! Obično je pojas negde 10 cm ispod pupka, te kad vidim cipzar obično cela 2,5 cm dužine, i uzane nogavice kao da smo sve anoreksične, veličine do br. 30, bežim glavom bez obzira. Onda lepo uđem u muški butik i kupim kargo pantalone, odgovarajućeg broja i kroja, u kojima se osećam uvek “kao kod kuće”. Evo me u “muškim” pantalonama….šta im fali na meni?! Pazite, fotografije uopšte nisu politički korektne ( na obe sam sa cigaretom) glede opšte pomame protiv pušenja!

Da nisam usamljena u ovoj raboti, utešila me  devojka Scott-a Schuman-a, fotografa The Sartorialist-a, Garance Doré. Evo šta ona priča u jednom intervjuu……

What are your five key wardrobe pieces, things you wear constantly?
1. “High heels. When I can, I will always go for a pair of high heels. Instant chic.”
2. “Gloves. The perfect finishing touch for me, and they help me to keep my hands warm when I’m in the cold shooting.”
3.“Men’s pieces. From pants to shirts to jackets, I love to shop in my boyfriend’s wardrobe”
4. “A white V-neck T-shirt. I usually buy them from the Gap. My most sexy item, and I love them even more when they get very old.”
5. “My watch. An old Rolex my mother gave me for my 18th birthday. What a good idea she had! I love it and have been wearing it every single day since then. Without it, I feel naked!”

….s tim što ona preteruje, ona od svog momka pozajmljuje i jakne i košulje, he, he, he…

Ako volite street style fotografije sa toliko modnog i stilskog šmeka da staje pamet, pogledajte  sajt The Sartorialist, obavezno.

Ova fotografija sa ulica Pariza mi se jako sviđa. To je moj omiljeni stil za ovo doba godine, komotno, veliko, ravne cipele, “mutne”  čarape…tako udobno i stylish, tako evropski, tako pariski Rive Gauche, ( teško da se ovaj stil može videti na našim ulicama gde su mlade žene k’o štancovane ili klonirane, i iste… a bogami ni u Americi). Šta vi mislite?

Za Dan pobede nad fašizmom, i novoustanovljeni  Dan Evrope, 9.V 2009. M. i ja, prijavili smo se za učešće u Fruškogorskom maratonu. To je maraton u pešačenju, a mi smo se odlučili za istočnu varijantu maratona. Vreme je bilo divno, pešačenje u prirodi odlično. Prošli smo nekoliko ček-pointa, malo se odmarali i družili sa poznanicima i prijateljima koje smo tamo sreli. Bilo je jako puno ljudi iz Makedonije, Vranja, Subotice, Beograda i naravno Novog Sada.

Stigli smo na cilj živi i zdravi, ali umorni k’o psi. Ipak je pešačenje na ravnom, po gradu pesma, naspram planinarskog pešačenja po Fruškoj gori, gde ima dosta delova staze,  koji su strmi, teren neravan…ne znamo da li nam je pred kraj maratona, bilo teže pri usponu ili spuštanju. Staza je bila lepo obeležena, bilo je na nekim kotama osveženja, ali ipak dosta toplo, čak i u gustoj Fruškogorskoj šumi. Zadivio me je broj mladih, koji je učestvovao u maratonu. Ovo je početak…u izgledu je uskoro, nova ruta. Nećemo čekati sledeću godinu, i Dan pobede. Za dve nedelje idemo na Brankov grob…pešačenje ruuulz!

Početak…idemo na KT1, prvi ček-point

da se uzumbamo na planinarskoj knjižici

“osvajamo” Dom pod Glavicom…

druga kota KT2 – Stol (473m nadm. visina)

nakon 7 km…

KT7, spomenik kod Venca, 8,5 km

KT8, Kraljeva stolica, nakon 13,5 km

uz pomoć dva štapa, M. se neda…

prošli smo KT8, i još  4, 5-5 km, do Popovice…

do tamo, odakle smo startovali…

Ovih 18-ak kilometara, bili su stvarno staza radosti i zadovoljstva.

Moje prašnjave noge i patike, dobro su me služile.

Ja obožavam komplimente i svim srcem ih primam i dajem drugima. Kad dobijem kompliment rano ujutro, dan mi je sigurno lepši.

Dakle, dragi muškarci, evo nekoliko saveta, obratite pažnju. Ako ste sa ženom koja vam se sviđa i izlazite s njom na večeru ili negde drugde, i vi se sviđate njoj – ona ulaže napor i trudi se da zbog vas izgleda dobro. Nema veze da li je to prvi, treći ili peti sastanak, ili živite s njom godinama. Ona će se truditi da zbog vas izgleda lepo i privlačno. Izvesno je da svaka žena voli da izgleda lepo i zbog sebe, ali je sasvim sigurno da to želi i zbog vas.

Eh, sada imate izbor- možete biti onaj tip muškog slatkiša koji će taj njen trud da primeti i da za par sekundi osvoji veliki broj bodova, plus bonus ,  ili da budete onaj mrgud, koji ništa od svega toga neće primetiti. Slatkiš je zato slatkiš, jer je pametan i odabraće naravno prvo.

Prvo, pogledajte joj kosu! Izgleda li drugačije od poslednjeg puta kad ste je videli? Ako je kraća, svetlija, kovrdžava ili ravna, a lepa, recite joj jednostavno: “Lepa ti je kosa večeras!” Ako vam izgleda lepo i različito, a ne možete da se setite kakva je bila ranije i šta je to različito, nećete omašiti ako kažete:”Jesi li uradila nešto s kosom, drugačija je? Izgleda božanstveno!”

A sada odeća…Je li obukla haljinu, suknju ili pantalone? Možda se lomata na stileto čizmama zbog vas? Možda je izletela s posla, jedva stigla da se presvuče za vas? Nosi li interesantan komad nakita, ili ima lep parfem? U svakom slučaju nećete pogrešiti, ako udahnete, pogledate je na trenutak i jednostavno kažete:”Izgledaš prelepo danas!”Stvarno ne treba više od pola minuta da primetite taj trud oko izgleda vaše devojke ili žene, koji je napravila zbog vas, zato slobodno primetite to i prokomentarišite.

Verujte da većina žena primeti da li ste škrtac u komplimentima ili niste. Ako ih ne dajete, ona će se sigurno čuditi kako je to moguće, da li se ona vama uopšte sviđa, ili šta vam je u glavi dok ste s njom. Ili će pomisliti da ste neosetljivi i nerafinirani grubijan i sirovština. A vi to niste, zato nemojte to dozvoliti !

Meni je M. uvek sladak, kad me čeka, naravno spreman i cupka nogom, pred izlazak, u fazi pred ključanje. A kad se konačno pojavim, on kaže nešto kao – lepa ti je ta suknja, nisi je dugo oblačila, a ja u haljini…ili obrnuto ( za sve godine nije naučio da razlikuje to dvoje), ali ti njegovi komplimenti mi već u startu ulepšaju izlazak.

Dok smo mlađi i idemo u školu, činimo mnogo toga da naše reči dok govorimo povezujemo u čitave lance, pratimo ih emocijama i gestovima , ne bi li bili što jasniji svojoj okolini. Međutim, kada odrastemo, malo činimo da unapredimo naš govor, što malo čudi…jer, prema istraživanju profesora Alberta Mehrabiana , profesora psihologije na UCLA, reči predstavljaju samo 7% naše komunikacije sa drugim ljudima. On je ustanovio to novo pravilo 7-38-55, pa ispada da pored ovih 7% koji otpadaju na reči, 38% predstavlja vaš tonalitet glasa, a 55% je ustvari govor tela, koji je vrlo važan deo komunikacije.

Svima nam je poznato da recimo naš govor telefonom izgleda sasvim drugačije nego razgovor u četiri oka. Kada nešto govorimo, vrlo je važno da se trudimo da uvećamo privlačnost onoga što govorimo, sa boljom posturom tela, otvorenijim govorom samoga tela, koji će biti dobro kontrolisan i fokusiran na temu i bit, te je malo onih koji neće primetiti tu “privlačnost” govora tela, ne samo u “seksualnom”, nego i u razgovoru s prijateljima, ili u intervjuu za novi posao, ili na poslovnom sastanku. Takođe, trebalo bi da i vaše emocije budu u vezi sa vašim govorom tela. Ako se osećate dobro, osmehujte se! Ako prisilite sebe da se osmehujete, osećaćete se uskoro mnogo bolje. Ako ste umorni i sručite se slomljeni i zgrčeni u stolicu, bićete mnogo umorniji sa rastom negativne energije u sebi. Probajte 5 min da sedite uspravno u stolici, i osetićete drugačiju energiju, od one malopređašne u zgrčenom poluležećem položaju.

Ako ste na intervjuu za posao, ostavićete bolji utisak na buduće poslodavce , ako poverljive stvari o sebi budete govorili mirnim glasom, i ne učinite im se nervoznim. Vaše je da im pokažete da ste vi baš za taj posao, a to ćete postići rečima i vašim govorom tela.

Unapredivši govor tela koji je dobro izbalansiran, uspostavljaćete i bolju komunikaciju sa drugim ljudima mnogo lakše. To možete uvežbati!

I ne zaboravite onaj prvi utisak o vama! To je tako, sviđalo nam se ili ne, ali ljudi imaju onaj prvi snapshot o nama prilikom prvog susreta, koji može dugo da traje. Imajući bolji govor tela, u tim susretima, možemo postići pozitivniju sliku o sebi.

Neki dan sam u mojoj redovnoj šetnji po modnim sajtovima na netu, naišla na malo iznenađenje. Naime, Kristen Barberič i Pjera Đelardi(modna urednica) su na Refinery 29 pričale o modi iz osamdesetih, tj. povratku tkanina, krojeva i detalja iz tih godina. Sve je počelo tako što je Kristen uspela na ebay rasprodaji da dođe do Iv Sen Loranovog vintage blejzera od brokata. Bila je oduševljena i srećna, i dok ga je probala, divila se njegovom kraljevskom dostojanstvu, otmenosti i blještavilu. Ona i Pjera su zajedno zaključile da je izgledao “very Golden girls”. Sigurno se svi sećate fenomenalne serije iz osamdasetih, o tri prijateljice i majkom jedne od njih , koje žive zajedno, i njihovih urnebesnih dogodovština. (meni se najviše sviđala Sofija, najstarija i najluđa, Dorotina majka). Famozne GG-s! 

Ali, najvažnije od svega je bilo to, što je ove dve, sve ovo podsetilo i nateralo da traže i nađu, na današnjim modnim pistama sve te šljokice, zlatne i srebrne tkanine, baggy pantalone, rukave ala šišmiš, koje nam sugerišu za proleće, de riguere zahvaljujući Lueli Bartli i Filipu Limu(modnim dizajnerima), te već svima znanim, Steli MekKartni, Vivijen Vestvud koji su na samom vrhu i suvereno diktiraju novu modu za sezonu. Ali svi su se oni fokusirali na glamur iz ‘80-ih, a ne na ove divne glumice, koje su bile trend u ‘80-im, i sigurno za ovaj come back, zaslužuju svoj deo kolača. Poslušajte temu serije na You tube. 

Neki dan sam, u minutima dokolice, prelistavala moj omiljeni sajt gledajući kako živi , uživa i kupuje bogat svet. Tu uvek malo „naparim oči“ i bude mi lakše, for a moment, pa onda opet daj bogu dušu, skupljaj snagu da se vratiš u surovu i sivu realnost.

Ovoga puta izdvojila sam između mnogih ponuda nekoliko interesantnih za mene, a nadam se da će se i vama svideti, zbog njih samih, načina na koji se nude kupcima, i uopšte kako se reklamiraju.

Prva od njih je Molteni štednjak , šporet o kom ja maštam. Da se razumemo, Molteni je stvar za profesionalce, hotele sa pet zvezdica, najbolje restorane (u našem komšiluku čula sam da ga ima jedino hotel „More“ u Dubrovniku), košta čitavo bogatstvo, pravi Rolls R. u kuhinji(do sto hiljada dolara, a opet zavisi od veličine i dodataka). Ali, ja maštam o jednom takvom! Sada ga možete poručiti po meri i takav manji košta sigurno mnogo manje i dostupniji je ljudima sa dubljim džepom, pa čujem da više i nije nepoznanica našem bogatom svetu.

Pravi se u Francuskoj od 1923. g. Od livenog gvožđa, nerđajućeg čelika, hroma i emajla, večit je, a prvi servis možete mu napraviti tek posle dvadeset godina. Lako se čisti i održava, i ima granny’s look.

Sem ringli i rerne, ima fritezu, grill, tople „fijoke“ za garnirunge i sosove, mesto za seckanje povrća i još mnogo špecija tako da meni food lover-u, koja volim da kuvam, pečem, mesim, sotiram, dinstam, gratiniram, flambiram, blanširam, poširam…ostaje samo da kuvam i moju izuzetnu nadarenost i ljubav prema cooking extravaganza, ne trošim na makar šta…baš bi mi pasovao….bila bih bolja od Babette…..samo ne znam koga da „opljačkam“ i dođem do njega.

Ako hoćete da kupite eko-apartman u NYC na Manhattan Nolita area od u proseku 185m kvadratnih, u zavisnosti sa 1 ili 2 spavaće sobe, koštaće vas od 1,6- 3,9 mil. dolara, ali ćete uz apartman dobiti i bicikl. I zgrada i bicikl imaju sve odlike predratnog layouta. Bicikl ,starog holandskog proizvođača, liči na naš stari Rog, ženska varijanta, a u zgradi će postaviti velike prozore sa drvenim ramovima, parket drveni „riblja kost“ i prave kamine na drva u svakom apartmanu. S obzirom da se svi žale da je u NYC, parking plac suvo zlato, bolje da su budućim kupcima ponudili za ovih 1000$ koliko košta ovaj bajk, po neko parking mesto.

Sećate se bajki o kraljevima i kraljicama koji su bili toliko bogati, da između ostalog nigde nisu hodili, a da svita oko njih nije posipala latice od ruža po zemlji po kojoj hode. Pa, svi znamo da to više nije uopšte realna opcija i da danas više ne biva, ali Pietra Firma kaže da nije tako. Oni prave podne pločice sa ugrađenim dijamantima, crnim oniksom, pravim biserima….Prodaju ih po 1.000.000.$ za metar kvadratni. Pa, odlično…baš me zanima koliko su kvadrata prodali i kome?

Da mi je da vidim neku listu od luxist.com ili nekih drugih publikacija, garantovano ima naših imena na njoj…!!!

Neki dan sam bila na jednom novosadskom fensi mestu, tj. kafiću. Neću ga imenovati zbog reklame i mogućnosti da budem pogrešno shvaćena . U jednom mom skorijem postu pisala sam o tome kakve ja kafane volim i u kojima sedim sa svojim društvom. Dakle ovo je bilo slučajno svraćanje, zbog većine onih koji su se sreli.

Mesto je dakle , po klijenteli totalno zerskopo, elitnog tipa, ma šta to značilo. Devojke su prelepe i divno obučene. Mladići isto. Svi se poznaju kao i svugde na mestima tog tipa(mislim kafići), pa smo se u momentu obreli u društvu širih razmera.

Slušala sam razgovor između dve devojke. One nikako nisu mogle da se usaglase oko toga kad će se sutra naći. Kako je jedna predlagala termine ova druga je odgovarala: “Ne mogu, imam zakazano kod kozmetičara ,” …..pa kod, pedikira….pa manikir….pa masaža…i na kraju frizer. Pitala sam se  da li ova još nešto radi u životu sem ovih zakazanih obaveza, da… upravo tako je to zvučalo kao prava obaveza pod moranje, neodložno….

Okrenula sam se prema novom sagovorniku i nisam čula do kraja da li su uspele da se dogovore.

Razmišljala sam o sebi, kako na nekim od tih mesta ja nikada nisam bila u životu. Na pr. kod kozmetičara! Možda je to sreća da mogu sama da održavam čistoću svog lica, pomoću sapuna, losiona i krema, i hvala bogu da je tako, jer s obzirom na moj hronični nedostatak vremena, mora da bih ja išla ulicom totalno švandrava.

Setila sam se i s koliko nelagodnosti idem na neka od specifičnih mesta te vrste “prvi put”. Dakle , što se toga tiče , ja sam osoba, koja godinama ide kod istog frizera-na svaka dva do tri meseca, doktora, zubara itd. Osoba kod koje idem tim poslom mora da mi bude bliska i poznata. Jednom sam čekala mesec i po dana mog frizera da se vrati iz inostranstva, i nisam se odvajala od šnale za kosu ni u krevetu, sve zbog toga da ne idem kod nekog drugog. Na masažu nisam išla u životu , jer ne mogu da zamislim da me gnječe neke nepoznate ruke, bilo muške , bilo ženske . A sada sam u godinama kad bi mi baš prijale masaže! Znači , moram da menjam navike omatorele konzervativke i da se redovno “održavam”, ako hoću na nešto da ličim i budem in.

Samo…. ne znam kada ću i da li ću stizati onda da čitam toliko vremena koliko sam navikla? Jer ja , mog vremena za čitanje i pisanje, i još po nešto, baš kao i ova lepotica , njenog dnevnog rasporeda po salonima lepote, teško da ću se odreći.

Još nešto sam čula od zerkipo! Zamislite, sve vreme su pričale o filmu “Seks i grad”! Čitajući malo po štampi , kapirala sam po nešto iz njihovog razgovora o likovima iz te kultne serije, jer ja nisam pratila sadržaje tog tipa. Iznenadilo me je sa koliko obožavanja pričaju o tim likovima iz serije, njihovoj odeći, načinu života, pa ih skoro imitiraju, onako unesene u kritiku i doživljaje. Da nisam pogledala kroz prozor pomislila bih da sam negde na Menhetnu. Totalno su se poistovetile sa Samantom i drugima, onako tipično konzumerski u svakom smislu.

Došlo mi je da viknem: “Alo, ovo je Novi Sad, …Vojvodina, Srbija….ti likovi su izmišljeni, zar ne znate to? Smanjite dogiku. ”

Izašla sam, jer me je u Dunavskoj , u našoj kafani čekao M. Moj živahan korak, odzvanjao je po novosadskim pasažima, i vodio me na sigurno. I sigurno je da ću za koji momenat naučiti nešto novo i pametno. Zavisi od teme koju ćemo zapodenuti.

Bez namere da nekog uvredim, ili nedajbože popujem, mojim blogerima sam morala preneti ovaj mali gossip….pa ovo je moja kuća, moje merdevine!

Novi blog MAKARONE ŠMEK !

Verovatno su mnogi od vas poodavno zaključili, što iz mojih postova, što iz komentara, da volim da kuvam, jer volim dobro da jedem. Prosto sam opsednuta kuvarima online, a i ovih štampanih imam na desetine. Sada jedno otvoreno priznanje – pokrenula sam blog na wordpressu – Makarone šmek, naravno o hrani i piću.

Na ovaj način ga besramno promovišem i reklamiram!

Stvarno nisam mogla da se suzdržim. Na tom blogu neću pisati o klasičnim jelima i pićima kao sarma, musaka, pasulj na sto načina , špricer, šumadijski čaj…. koji krase naše podneblje, jer većina to zna da sprema, a ima i od koga da nauči. Uz neznatne razlike ti biseri naše kuhinje u svakoj našoj kući su veoma slični i dobri.

Htela sam da pišem o jednostavnoj hrani, koja se veoma lako i brzo može pripremiti. I o zdravoj hrani, hrani bez mesa, hrani koja se ne kuva 3-4 sata kao nekada. Ko još ima vremena za takvo isceđivanje duše iz hrane?

U potrazi za imenom bloga nisam bila naročito inventivna! Na poznato Makarone dodala sam samo reč šmek, jer ću se truditi da moj kulinarski odbir stvarno ima nesvakidašnji i dobar šmek. Imaće šmek na mediteransko, dobro, ponekad skupo, ponekad otmeno i dekadentno, u svakom slučaju odmaknuto od svakodnevnih menija.

Naći ćete uvek neki recept ili sitnicu(koja znači pogotovo mlađima), koji će ponekad neki sto učiniti posebnim i nesvakidašnjim. Dođite na MAKARONE ŠMEK! Ostalo je u vašim rukama.