Makarone blog

Novi blog MAKARONE ŠMEK !

Verovatno su mnogi od vas poodavno zaključili, što iz mojih postova, što iz komentara, da volim da kuvam, jer volim dobro da jedem. Prosto sam opsednuta kuvarima online, a i ovih štampanih imam na desetine. Sada jedno otvoreno priznanje – pokrenula sam blog na wordpressu – Makarone šmek, naravno o hrani i piću.

Na ovaj način ga besramno promovišem i reklamiram!

Stvarno nisam mogla da se suzdržim. Na tom blogu neću pisati o klasičnim jelima i pićima kao sarma, musaka, pasulj na sto načina , špricer, šumadijski čaj…. koji krase naše podneblje, jer većina to zna da sprema, a ima i od koga da nauči. Uz neznatne razlike ti biseri naše kuhinje u svakoj našoj kući su veoma slični i dobri.

Htela sam da pišem o jednostavnoj hrani, koja se veoma lako i brzo može pripremiti. I o zdravoj hrani, hrani bez mesa, hrani koja se ne kuva 3-4 sata kao nekada. Ko još ima vremena za takvo isceđivanje duše iz hrane?

U potrazi za imenom bloga nisam bila naročito inventivna! Na poznato Makarone dodala sam samo reč šmek, jer ću se truditi da moj kulinarski odbir stvarno ima nesvakidašnji i dobar šmek. Imaće šmek na mediteransko, dobro, ponekad skupo, ponekad otmeno i dekadentno, u svakom slučaju odmaknuto od svakodnevnih menija.

Naći ćete uvek neki recept ili sitnicu(koja znači pogotovo mlađima), koji će ponekad neki sto učiniti posebnim i nesvakidašnjim. Dođite na MAKARONE ŠMEK! Ostalo je u vašim rukama.

Ne pas che pencher! Secate li se ovog upozorenja u vozovima Jugoslovenske drzavne zeleznice u proslim vremenima bivse drzave? Ili, – u slucaju nezgode povuci ovu kocnicu! Ili, ne upotrebljavaj toalet dok je voz u stanici ! I to sve na srpskom, francuskom ili nemackom jeziku. Dok smo kao deca putovali sa roditeljima vozom na odmore, secam se ovih natpisa i upozorenja po svim kupeima i hodnicima voza, i kako sam pazila da ih se pridrzavam.

Neki dan sam kupila novo sredstvo za ciscenje kuce, i posto je kod mene danas bio dan za ciscenje rerne, pre pocetka pranja pazljivo sam citala upozorenja – cuvati daleko od domasaja…ruke posle upotrebe oprati dobro toplom vodom…cuvaj oci…cuvaj daleko od plamena i blah, blah, blah… Opsednuta citanjem upozorenja , citam na svim namirnicama, smrznutim ili ne – dehidrirano ovo,dehidrirano ono, karbohidrati, natrijum sulfati, lipidi, kalorije, aditivi, vazni E faktori itd. Upozorenja su tu, vas je izbor da li cete to kupiti i jesti, te manje vise nezdrave stvari, napravljene da dugo stoje “sveze”, zato sto navodno nemate vremena da skuvate jednostavan , pristojan obrok, ili vam je jednostavno, bavljenje kuvanjem isuvise trivijalna i totalno out kategorija.

U svakom slucaju nase telo ce platiti tu cenu, i kad tad se pobuniti na razlicite nacine. Kad nekad preteram u jelu i picu, cesto osecam krivicu od onoga sta sam uradila svom telu, pa mu se odmah sutradan prosto izvinjavam , zbog dva nepotrebna kolaca posle obilne vecere i par casa vina , vise nego sto bi stvarno prijalo. Odmah uvodim totalno vocni dan sa puno vode i lagane supe od povrca , da se otarasim tog osecaja krivice od “arcenja”onog sto je bogom dano dobro i zdravo.

To je bilo sto se tice fizikusa. A sad razmisljam, kako bi bilo dobro da i na nama ljudima stoje neka upozorenja tipa – lako kvarljivo, cuvati na “hladnom”, fragile, i tako redom. Evo na primer na meni bi moglo da pise upozorenje tipa – uvek u frci i nedostatku vremena, prilicno lezerna , ponekad neorganizovana, kuva odlicno, pogotovo kad ima dobre abonente, voli da putuje i trosi novac na putovanja, voli da upoznaje nove ljude i uopste svet nepoznatog, voli da polemise o svemu, lako se posvadja, jos lakse pomiri, nije zlopamtilo, party maker na zabavama, prima sale na svoj racun tipa – …hoce li jos neko da me sutne dok sam na podu…, ali cuvajte se kad ustanem…lako se sprijatelji s vasim roditeljima , koji je posle obozavaju, dok vi dobijate ospice od tih razgovora, voli da se igra i takmici, i u lice ce vam reci da imate los ukus za filmove , knjige…ako je to po njoj tako…

Jos nije gotovo! Pazljivo procitajte i ono sto pise sitnim slovima, kao na svakom upozorenju, da se Vlasi ne dosete, da saznate da li cete uopste moci da me “svarite” .

I poslednje , ali ne manje vazno, pitam se kako bi bilo sa mnom, da sam na nekim ljudima znala da “citam” upozorenja, koja su nosili, a koja ja nisam citala, ili sam se mozda dugo pravila da ih ne vidim. U temeljnom kontaktu nesto vas upozorava – sebican/a, uobrazen/a, nedrustven/a, nedostatak duhovnosti i duhovitosti, moralna skala niska, vara muza/zenu, hvali se da ne laze, a laze… ne ponekad, nego stalno, pokazuje nedostatak lojalnosti u odsudnim trenucima, ne voli i ne gleda zivot sa bright side, pun/a negativne energije i kuknjave, duhovni vampir….i na kraju vam slama srce… anyway !

Sta kazete? Ma, upozorenja su tu samo ih treba citati, i mnogi od nas bi prosli manje osteceni i manje povredjeni kroz zivot . Zato , putuj Selma…al’ molim te ne naginji se…

Opet sam ovih dana intenzivno razmisljala o tome zasto sam pokrenula ovaj blog. Mozda zato sto me je datum o par meseci blogovanja zatekao na kracem odmoru , pa sam imala vremena na pretek. Da, zasto sam ga pokrenula ? Mozda zbog toga sto u datom momentu nemam nekoga s kim bih pricala, ili zato sto nekad , kad sam okruzena ljudima, cesto ne znam sta da kazem ? Ponekad ja osecam dozu krivice, zbog svojevrsnog gnusanja prema svemu i svacemu, pa i samoj sebi ponekad. Da , ja jesam anti-establishment osoba u svakom smislu, od politike, lifestyla, muzike, umetnosti…i tesko da cu odustati od toga, ali tesko je ponekad odupreti se osecanju, da je sa zrncem “srece”, slovcem od lepih reci, sve cool…

Pisuci na ovom blogu htela sam da ga uoblicim, da pisem manje o sebi, vise o muzici, filmu , knjigama, lajfstajlu, modi, ali sam odustala od toga, jer, to sam vec negde rekla, ne zelim da budem ni kobajagi kriticar, novinar, pisac , a ponajmanje pesnik(sto mi stoji k’o piletu sise). Ali ako imam nesto da kazem, onda TO moram da kazem, tako da je ispalo da je najbolji personality mog dela weba – forma dnevnika , journala , diary-a, zovite to kako hocete, sto je uostalom i osnovno znacenje i svrha pisanja na blogu, ma kako se to nekom ne svidjalo.

Eto, to pisanje na blogu cini da se osecam bolje, da “vezbam” otvaranje sebe, da odabiram i dajem, uzimam od drugih ono sto mi izgleda tacno i dobro. Pa, zar onda nije vredan pisanja?

Tako , sve sto imam da kazem odprilike svakih par dana, sednem i napisem to sto mislim da je vredno pomena, u nameri da pokazem jedan deo mog mog nacina zivota, mog pristupa slusanju muzike od Pavarotija do Band of horses i Dustina Kensrue-a , i tako dalje. Ponekad nisam sasvim iskrena, kao sto ja mislim da bih trebala biti , ali sam iskrena najvise sto mogu. Stogod mi se ne svidja ili me povredi , ako ne kazem istog sekunda, reci cu za par dana ili vec sutra. Tako se osecam kao sto se osecam u svojoj kuci, ako stvari treba menjati, ja cu to reci i osecati se kao da mi je teret pao sa pleca. Ja samo ne mogu da zamislim sebe da NISTA ne kazem !

Kao sto vidite to bude dobar povod za komunikaciju i UVEK dobra namera, ne bih nikad volela da pokvarim neciji dan. Uvek ocekujem da to bude pokusaj da budemo jaci, pametniji, hrabriji i bolji.

At last but not least…..

Znam da mnogima ovaj post nece biti zanimljiv, ali je meni bio potreban. Dobro mi je zbog svega sto sam rekla na blogu , bilo u postu ili nekom komentaru, jer je bilo otvoreno i iskreno, koliko je to bilo moguce.

Zasto ovakav naslov ? Zato sto pisem o onome sto je tacno i o onom sto je verovatno, i sto pokusavam da savladam tu stohasticku vestinu . I, verovatno zato sto pisem o raznim slucajnostima, koje ovaj zivot cine vrednim zivljenja. It’s a perfect day, you and me in the park….ili kako vec ide tekst predivne pesme… Lou Reed-a , i film Trainspotting…. ….trenutno mi je to palo na pamet…

Danas sam bila na Spensu da posetim izlozbu Eko dani u mom gradu. U sveopstoj guzvi samo mi je jos to trebalo , ali nisam mogla da odolim. Bilo je tu svega, mislila sam da je izlozba koncepcijski drugacija, jer se gotovo sve svelo na izlozbu veoma skupog cveca, vocki, i drugih sadnica. Ali svo cvece je toliko divno, od ovog sobnog do ovog “cvetastog”, da tesko mozes da izdrzis da bar nesto ne kupis. To je ono, na fonu proleca. Btw, tek u neko doba sam se obsetila da sam jutros na radiju cula da je prvi dan proleca, i mora da me je ta vest podsvesno skrozirala i prosto vukla medju ta divna bica-biljke.

Iduci tako sam nabasala, na par standova sa onim predivnim kuvaricama, vezenim, “slingovanim” kako bi mi ovde rekli, pa necanim zavesama sa onim divnim kic motivima. Vezilje su ih tako ustirkale i upeglale, skoro da sam osetila blizu njih miris babine prednje, gostinske sobe, spremljene bas u ovo doba pred Uskrs da doceka nas, koji cemo joj doci izdaleka. Steta je sto se ovo desavanje nije zbilo napolju, po predivnom danu nego unutra, i to na korak od telekomovog korisnickog servisa. Dva uporedna duga reda ljudi su smetala posetiocima izlozbe, i ja sam se pitala, sta li to moze napraviti ovoliku guzvu. U prolazu sam cula da je Telekom juce u Novom Sadu iskljucio oko 17 000 telefona, pa su ljudi valjda zurili sa racunima na pokaz da ih sto pre ukljuce. Shit, svakodnevnica !

Malo dalje sam pogledala sta ima novo od knjiga, kod Kairosa i jos nekih izdavaca, videla da imaju u ponudi “Moja omiljena supruga” od ovog Engleza Parsonsa, ali odlucila sam da nista ne kupim. Prvo da cujem preporuke !

Na standu sa povrcem , naravno ,organic , kupila neizostavnu rukolu , kristal salatu i spargle , kod mojih sada vec mogu reci prijatelja , koliko dugo sam im musterija. Smisljala sam u guzvi sta bih napravila za rucak , i vratila se ipak da kupim zumbule , plave , i setila se kako neko kaze da Liz Tejlor ima oci boje ljubicice , a neko , boje hijacinta . Po meni pre ce biti ovo drugo . Cetiri zumbula u saksijicama , plavo ljubicaste boje , oni starinski sto tako opojno mirisu , vec su u zemlji u mojoj ranoprolecnoj lejici u basti.

Pozurila sam da ne zakasnim na dejt sa M..Dogovorili smo se da se nadjemo u basti Gradske kafane. Makijato odlican . Nazalost, popusila sam dve cigarete jednu za drugom uprkos divnom mirisu hijacinta-zumbula, koji je virio iz moje torbe i opominjuci me pitao- Wtf , you are doing ? M. je rekao da sam nepopravljiva ! On, koji ne pusi vec cetiri godine, na to ima potpuno pravo.