Pogled sa stepenica za spavaću sobu…prozori nemaju zavese, (jer skupljaju prašinu …)
Pogled na slatku malu upakovanu kuhinju i deo za obedovanje i ono što ja obožavam lazy bag
Da li vam se desilo da sanjate jedan isti san više puta, ili čak da ponekad sanjate u nastavcima? Meni , da. Hoću da vam ispričam jedan, o kom bi svakako neko ko je možda stručnjak iz ove oblasti, štošta mogao reći, kojem se stvarno vraćam već nekoliko puta. Stalno sam legala noću misleći , hoću li već jednom odsanjati kraj tog sna, zanimao me je njegov ishod.
Konačno, pre neku noć sanjala sam nešto što bih mogla protumačiti kao kraj tog sna. Zvuči mi logično kao kraj i mislim da je ta epizoda završena, ali ko zna snovi su to! Dakle ovako :
U jedan stan( koji smo moj muž M. i ja kasnije u snu unajmili), ulazi se iza rama jednog velikog ogledala u našoj sadašnjoj dnevnoj sobi. Kad se pomakne ogledalo, ukaže se tajni prolaz. Ide se kroz jedan hol do jedne sobe. U toj sobi sede dve gospođe koje su sestre, po prilici mi liče na starije udavače. Razgovaramo s njima o najmu trosobnog stana u njihovoj kući, koja je ogromna , u obliku ćiriličnog slova P. Pogodimo posao, dogovorimo cenu i idemo da razgledamo tu predivnu vojvođansku kuću sa ajnfort kapijom, kibic-fensterima s ulice, malim kućerkom pored cvetne bašte, svim mogućim nusprostorijama, šupama, štalama, dakle jedna prava gazdačka kuća, otprilike slična onoj, mojih babe i dede u kojoj sam provela detinjstvo.U ekonomskom dvorištu bale slame, kombajni, drljače, sejačice, i ostala mašinerija, ali ja tu ne vidim muško čeljade. Ko to radi s tim, ne znam !? Gospođe deluju uzdržano, ali učtivo, uzdržano prijatne, u razgovoru s nama i njihovom poslugom.
Kažemo mi da ćemo mi doneti nameštaj sa nekim kamionom, direktno iz prodavnice i po nešto iz naše kuće. Kažu stan je vaš izvolite – srećno!
M. i ja smo tako sredili taj stan od tri ogromne prostorije, kako sam samo zamišljala u mom najlepšem snu. Šteta što sobe u takvim kućama nisu funkcionalne – ide se iz jedne u drugu, sanjala sam tako verovatno iz doživljenog, ali nema veze, sve smo sredili tip-top . Donela sam moje stilske komode, vaze, lustere, prastari šublot od moje babe za veš i posteljinu, kupili smo nove krevete sa predivnim debelim madracima, kuhinja sva upakovana, kupatilo upakovano, kao iz magazina, skoro da deluje beživotno, koliko je savršeno. Tu se sve slagalo sa svačim, svaka zavesa i draperija, sa zidom i visokim plafonima, tepisima…
Eh, tako smo mi to namestili, i ….nikada tu nismo stanovali ! Samo bi, kad bi doneli mesečno kiriju, obišli te sobe i prostore. Nikada nismo ni sedeli u toj dnevnoj sobi, naprotiv kao da smo jedva čekali da odemo odatle. Zašto smo to godinama držali, nije mi bilo jasno u snu. Godine su prolazile, a kad bih te gospođe srela ponekad na ulici u tom mestu neznamkom, prosto bih se postidela od njih, zašto mi tamo nismo, a to sve plaćamo. Moj san meni nije objasnio zašto smo i on, M. , i ja , to uradili. Posle mnogo vremena,(takav je moj filing u snu), prestali smo i da dolazimo, ali sam ga ja , muža , uvek opominjala da plati zakupninu, na šta je on klimao glavom da je sve u redu.
Jednoga dana, u jednom snu, radnja se odvija kod mog sina u stanu, htela sam da budem od pomoći, da složim cipele u plakaru. Kad sam otvorila plakar videla sam na zidu prolaz, i ja sam prošla kroz njega. Našla sam se u toj kući, u sobi u kojoj je bila jedna sestra, jedna od one dve fine gospođe, sada već starica, a u krevetu je ležala mlada devojka, pokrivena možda i vezana , božemeoprosti, kao u ludnici. Devojka mi se obradovala jer me je poznala, a stara je bila ljuta. Devojka je htela da me poljubi i pozdravi, ali nije mogla da se uspravi. Pogledala sam u pravcu “našeg ” dela, i ugledala stravičan prizor. Nameštaj je bio ispreturan, pokidan, ispod stolica i fotelja platno raskidano, sve je bilo prašnjavo i zapušteno. Pitala sam šta se to desilo, devojka mi je nešto govorila, ali stara je mimikom i očima naredila da ćuti i nije dala da kaže ni reč. Okrenula sam se i otišla besna, i rekla da više nikad neću doći, kao da ih time kažnjavam. Stara me je gledala ukočenim i beživotnim pogledom, sasvim ravnodušno. Prošla sam kroz hodnik, i plakar u stan moga sina i nikom ništa nisam rekla. Nastavila sam da slažem cipele. Volela bih da date sud o ovom mom snu, pogotovo , ako imamo u našoj blog grupi ljude od “branše”.
A ovo je deo naše dnevne sobe, tu je negde i ogledalo , iza koga je “tajni” prolaz. (Moja opaska : I ja sam kod mojih roditelja, kad smo se “izvukli” iz kombinovanih soba i “psihe” u spavaćoj sobi, živela okružena minimalističkim dizajnom nameštaja, kod moje babe, je opet, bilo skoro isto kao kod mene danas. Kod mog sina minimalizam….) Da čuvam ja stari šublot, salon garniture, komode…za mog budućeg unuka ili unuku ? Ključ modnih stilova i stremljenja u opremanju enterijera je izgleda kao i u svemu , u tom krugu….
Kakva slatka, dekadentna toplina klasike i eklektike !
Na zidu se danas još samo nalazi jedna velika grafika…braon – belo… apstraktne, trippy sadržine. A ovo desno je ” stari” šporet, koji je otišao na neko drugo mesto, spreman za liferovanje
Eto razlika i sličnosti u stilu i toplini doma, koji su meni izuzetno bitni, toliko da ponekad i sanjam o tome !
Otvoren prozor moje sobe propušta mirise krinova, miris trave , opojni miris lila petunija, miris leta, leta koje me uvek podseti na sve mirise s mojih prozora.
Magija mi je strana kategorija , voodoo vradžbine takođe, to obično vezujem za Karipsko područje. Umesto sinteze – analiza, umesto asocijacije – disocijacija, umesto demokratije – anarhija… Odlučila sam se za delovanje koje bi imalo bar neko utemeljenje u nauci, pa sam upisala express kurs iz alhemije, ali ne znam da li ću uspeti i stići…everything is falling apart… Ako uspem da savladam kurs, učinila bih nešto da se probudim u zemlji u kojoj se:
Pokupi feed
