Makarone blog

Na internetu čovek stvarno može da naiđe na svakakve sadržaje. Čitajući nedavno Huffington Post zamalo se nisam onesvestila kad sam pročitala vest o “digital drugs”, kao najnovijoj i najvećoj pretećoj pošasti. Dakle, neka televizija u Oklahomi je u svojoj  udarnoj emisiji vesti, u jednom njenom delu upozorila kako se mladi ljudi drogiraju  digitalno, preko interneta! Ova pojava zove se – iDosing. Sastoji se u tome da iDozeri leže nepomično sa slušalicama na ušima, i slušaju muziku, tj. binauralne zvuke sa klipova na YouTube, u trajanju od 10 minuta. Tehnologija je dizajnirana tako da binaural beats menja stanje svesti. Njihovo ponašanje posle toga slično je ponašanju osobe pod uticajem LSD, ekstazija, marihuane i dr.

Stručnjaci su dokazali da binauralni zvuci ne menjaju hemiju mozga, ali nastavnički kadar i vlasti u Oklahomi su upozorili roditelje na ovu pojavu smatrajući da su ” vrata na koja se ulazi u svet opipljivih,  pravih droga”.

Klip za iDozing sa YouTuba koji je u centru pažnje zove se “Gate of Hades” ja sam preslušala, i ja nisam “osetila” ništa, jedino su me uši malo bolele.

Ljudi sa  Wired.com su izvestili da su videli još neke napredne načine za ispitivanje iDosing-a…

“Those who want to get addicted to the “drugs” can purchase tracks that will purportedly bring about the same effects of marijuana, cocaine, opium and peyote. While street drugs rarely come with instruction manuals, potential digital drug users are advised to buy a 40-page guide so that they learn how to properly get high on MP3s.”

Neko bi u ovim kriznim vremenima malo keša bez muke?

A možda je neko dobio keš od medijskih mogula koji zavide i plaše se interneta?

Jadni klinci za sada slušaju Gate of hades, ali su već upozoreni na razne opasnosti koje vrebaju u svakoj boljoj fonoteci gde možete naići na Pink Floyd, Brian Eno-a, Kansas i dr. a  Steve Reich-a,  Philip Glass-a i druge minimaliste i alternativce, da ne pominjem. Pitam se samo kad će neki pametnjaković da se doseti da ćemo se “izdrogirati” na pasja kola  određenim knjigama, filmovima…

(Ovo crossposting-ujem ono što sam već pisala na blogu B92, he, he, he…ne postizavam više kao pre )

Hypnotic, zar ne!?

Ne znam kako je sa vama , ali mene je jedno vreme, u osamdesetim, opsedala ova pesma, iako nisam bila fan mainstream saunda. Da li je to taj ritam koji zove da igraš, sintisajzer, bubnjevi, egzotičan i “masan” tekst, taj seksi, raspy glas Kim Carnes, koja na momente zazvuči kao Rod Stjuart – žensko otelotvorenje, ili kao Blondi, Boni Tajler i Pet Benatar smiksane zajedno…?

Bile su ’80-te, tako dekadentne i pune izobilja, hedonizma i bezbrižnosti u odnosu na ovo danas. Ili sam bila jednostavno mlada, i nisam se osvrtala na sve ružno, u svetu, i oko mene.

Her hair is Harlow gold,
Her lips sweet surprise
Her hands are never cold
She’s got Bette Davis eyes
She’ll turn her music on
You won’t have to think twice
She’s pure as New York snow
She got Bette Davis eyes…..

Evo me nazad posle duže vremena. Ovih dana desila su mi se dva veoma tužna događaja. Tako to ide kod mene. Svaka radost, (Jelenina svadba, i još neke sitnije, obične i svakodnevne radosti), vrlo brzo je iščezla, pred tugom nesrećnih i žalosnih zbivanja…posle! Kao da su tužni događaji čekali da se nesmetano dese prvo oni radosni, pa onda redom…a ja, svesna, ali željna radosti, pomislila sam da će radost odložiti na neko vreme tugu.

Sada…polako život počinje da teče normalno, iako se teško privići na činjenicu da više ništa neće biti kao pre. Srećom tu je muzika, da leči i vraća u život. Ovih dana slušam  ovu vrstu muzike. Posle mog dužeg odsustva sa neta, nabasala sam danas na ovaj interesantan grafički prikaz Betovenove muzike. Svaka crtica ima svoju boju i označava instrument koji svira.

Čitamo se uskoro, pisaću o nekoj drugoj temi. Za sada slušajte Betovenovu petu, kao i ja. Meni pomaže da prođem kroz ove teške dane. A… vi, da li je i vama muzika lek za dušu!?

‘Ajde još malo o Majklu Džeksonu! Dve nedelje je njegova smrt plavila sve naslovnice u svetu. Ostavimo ga da počiva u miru, bio je ikona mnogim ljudima u svetu. Sećajmo se njegove muzike koja je donela toliko radosti ljudima širom zemaljske kugle.

Skoro da ne možete poverovati da ima još nešto o MJ, a što se ovih dana nije povlačilo po novinama. Ipak, jedan belgijski radio u Briselu (Stu-Bru) se oprostio sa Majklom neobičnim i šarmantnim tribute-om, koji je imao koncept da obožavaoci šalju klipove u trajanju od 10 sec, i to sebe dok rade moonwalk, koji je bio Majklov zaštitni znak.

Oni su sve skupili i napravili stvarno zabavan projekat. Bilo mi je smešno da gledam ljude iz raznih gradova sveta, kako po predsobljima, dnevnim sobama, kuhinjama, kupatilima hodaju imitirajući Majklov moonwalk tako bezuspešno. Ali sve u svemu, slatko je kako su iskazali svoju ljubav prema svom idolu. Pogledajte sajt ! via vsl (observer, veryshortlist)

Našla sam mnogo pesama koje sadrže reč “walking”, a neke od njih su bukvalno obeležile moj život. Slušala sam neke na gramofonu, kad su bile vinil ploče, pa znate ono kad morate da stavite dinar na iglu, da ne sklizne.

Neki od vas možda ni ne znaju za taj fazon, jer se možda tada nisu ni rodili. Dodajte neku pesmu sa walking, ako se setite ! Reč “walking” ne mora biti u naslovu, a ni na engleskom, važno da “prožima” pesmu.

Walking in the rain, The Walker brothers
Walkin After Midnight, Patsy Cline
500 miles, The Proclaimers
Walkin to New Orleans, Fats Domino
Walkin in a Winter Wonderland, Andy Williams
I’m Walkin, Fats Domino , with Ricky Nelson
Walk on the Wild Side, Lou Reed
Walking on the Sun, Smashmouth

Walking in my shoes, Depeche mode
Walk Like a Man, Frankie Vallie and the Four Seasons
Walking on Sunshine, Katrina and the Waves
Walk Right Back, The Everly Brothers
These Boots are Made for Walkin, Nancy Sinatra
Walk Like an Egyptian, The Bangles
I Walk the Line, Johnny Cash
Walkin the Floor over You Ernest Tubb

Da vam dani vikenda uz ovu neumornu košavu ne budu oni koje biste najradije proveli u pidžami i šetali po kući kao zombi.Da ne bude dan kad se pogledaš u ogledalo, a odande ti se niko ne osmehuje.Da ne bude dan kad iz glave ne izlaze misli o neobavljenom poslu i obavezi, i nezadovoljstvo samim sobom zbog toga. Da vas oni koji vas traže nađu…a i vi tražite. Razgalite dušu ovom pesmom, kao ja što sam, i biće vam lakša ova nepodnošljiva “lakoća” življenja!Nedavno je bila godišnjica smrti Džona Lenona. Čula sam ovu pesmu, koju je i on izvodio, i zbilja sam se naježila. Nastala je tako što je 37 muzičara širom sveta učestvovalo u projektu Round world song. Nikada se u životu nisu videli, niti se znaju. Svako je na svom parčetu planete otpevao pesmu, koju su majstori od zanata posle lepo sklopili u ovaj paketić, koji mi je obeležio prošlu nedelju. Prijatan vikend!

Oni su mi osvežili nekoliko poslednjih dana. Ne znam da li ste znali za njih, ali ovaj hor vredi čuti. Kad sam čula kako izvode I wanna be sedated, Purple haze i Take a walk on the wild side, potpuno su me kupili, premda su im sve izvedbe odlične. Skupili su se u jednom staračkom domu u Mančesteru, i svima pokazali svoja zlatna srca. Dokazali su da fizički, godine i nisu tako bitne, ako si duhom mlad. Volela bih da kod nas u Srbiji postoji jedan ovakav hor za rock and roll, da se učlanim, al’ odmah!

Slušala sam mnogo dobre muzike ovih dana , kao i obično, ali sam istraživala i muziku online, pravila neke playliste, kolekcije video clipova , uglavnom uživala slušajući muziku u letnjoj dokolici i hladovini.

Razmišljala sam , kako je to moguće za neke pesme da postanu univerzalne i svevremenske, dok neke ostanu slušane samo u užem krugu ljudi, iako ne manje dobre od ovih prvih.

Što se muzike tiče, ja sam onaj tip koji sluša sve žanrove! Važno je da je dobra muzika, i uvek slušam tekstove u pesmama. I oni moraju biti dobri! To je neka vrsta muzičkog prostituisanja. Ne smeta mi ni kad negde periferno od predmeta mog trenutnog fokusa, čujem tonove dobre narodne pesme. Nikada nisam i neću slušati turbo folk ili kako se to već zove. Da, ne volim ni pop… to mi je neka vrsta onog prvog trasha, sa glupim tekstovima tipa – ostavio si me, i našeg malog sina , a otišao s mojom najboljom drugaricom…bla,bla.. Ne samo što je glup tekst u tim pesmama, nego i povod i poriv da se o događaju piše, a pogotovo peva, ali….to je već stanje duha, šta reći , a ne zaplakati, nad tim pesmama, tvorcima i obožavaocima!!!

Da budem potpuno objektivna , tih stupidarija ima svugde, pa i u rock and rollu, tzv. ozbiljnoj muzici i drugim žanrovima, koji svoju prednost vide samo u tome što nisu goli turbo folk ili nešto nalik tome.

Ali u celoj priči o muzici, sada na brzaka, muzika je stvarno lična , osobena tema, odnosno, svako ima svoj ukus. Sto puta sam ostala zabezeknuta, kad mi neko koga znam, kaže da mu se sviđa ili ne …neka stvar! Kao da me je ošamario…. ili šutnuo u cevanicu!

Bilo kako, svi imamo svoje volim – ne volim pesme! Ali zar ne slušamo svi muziku iz istog razloga? Da složimo kockice mozaika svog trenutnog psihičkog stanja?

Pesme o ljubavi, sreći, radosti, mržnji, tugi, pesme koje motivišu(kao mene kad slušam Feeling good od Michaela Buble-a), ili deprimiraju( kao mene neki dan….Shine on you crazy diamond)….ne čine li one i nemaju li isti cilj ? Uzimaju od nas delove duše i stanja u njoj, i uvećavaju ih naspram trenutka u vremenu. Pa , kako se onda ne primaju na sve nas isto? Ili….da pitam drugačije… Ima li pesama koje su suštinski takve, da deluju na sve isto, ili bar na većinu? Ako ima…a ima…razmislite o njima i onome o čemu govore!

Ovo je moj predlog !

Znate ono kad ceo dan pevušite u sebi neku pesmu, a ne znate razlog, zašto je to tako.

Biće da je to bila moja podsvesna reakcija na neke lepe novosti koje sam čula juče, ali o kojima ću jednom drugom prilikom. Jednostavno vam se neki osećaji i događaji slože.Reminiscencija, trenutni flashback. Happiness is a warm gun!!!

Ova pesma me uvek podseti na to zašto volim Bitlse i dan danas. Jer je Lenon genije. Samo on je mogao napisati ovakvu pesmu, bez referenci na njegovu drug abused fazu . Metafore iz pesme neka tumači kako ko hoće, slušajte predivnu pesmu , recimo”protiv rata u Vijetnamu”, o sexu, lovcima na životinje i ljude, drogi… Pesmu koja je po meni toliko ispred vremena kad je nastala, i važi i danas… kao i čovek koji peva u refrenu bang, bang shoot, shoot… i završi na taj način u Njujorku.

Slušajte i budite srećni, bar ovog vikenda…

Po meni jedna od najboljih i najlepših pesama Bitlsa, možda nepravedno zapostavljena, kao većina dobrih stvari uostalom , ali…evo ja sam danas srećna i ne mogu da zamislim današnji dan bez nje. Stavila sam plejer na repeat, i topim se….

Hm…da, popodne dok sam radila one dosadne poslove po kuhinji, M. je leskario i pustao muziku, i stalno u onom muskom maniru gundjao i sredjivao cd-teku of his own, koju mu uzgred niko ne dira. Trazio je i sizio uz to, jedan cd sa nasnimljenom muzikom za zurke da mi pusti jedan band, jer nije mogao da se seti ni imena pesme ni banda, pa ga je to strasno nerviralo. Dovikivali smo se , ja iz kuhinje, on iz sobe, milion stvari za podsecanje su izranjale, ali znate ono – blok, nije ni meni, ni njemu moglo da klikne u secanju. Dosao je kod mene, i poceo da mi objasnjava sta smo radili, pricali dok smo slusali tu muziku, sta je ko rekao i… odjednom wow… Depeche mode… never let me down again, ili tako nekako !!!

To je vrlo zanimljivo, kako asocijativno razne ideje radjaju druge…

To me je nateralo da vam opet predlozim nesto…Kazite prvu asocijaciju , pesmu, album , band, koja vam padne na pamet uz pojmove : vreme , broj, more, putovanje, magicno, ljubav , zivot, pesak… evo ja cu prva…

vreme- Time is on my side

broj- Three Dog’s night

more-Moj galebe

putovanje-Hit the road Jack
magicno- Magical Mystery tour

ljubav- Can’t buy me love

zivot- One hundred days, one hundred nights

Pesak-