Evo me nazad posle duže vremena. Ovih dana desila su mi se dva veoma tužna događaja. Tako to ide kod mene. Svaka radost, (Jelenina svadba, i još neke sitnije, obične i svakodnevne radosti), vrlo brzo je iščezla, pred tugom nesrećnih i žalosnih zbivanja…posle! Kao da su tužni događaji čekali da se nesmetano dese prvo oni radosni, pa onda redom…a ja, svesna, ali željna radosti, pomislila sam da će radost odložiti na neko vreme tugu.
Sada…polako život počinje da teče normalno, iako se teško privići na činjenicu da više ništa neće biti kao pre. Srećom tu je muzika, da leči i vraća u život. Ovih dana slušam ovu vrstu muzike. Posle mog dužeg odsustva sa neta, nabasala sam danas na ovaj interesantan grafički prikaz Betovenove muzike. Svaka crtica ima svoju boju i označava instrument koji svira.
Čitamo se uskoro, pisaću o nekoj drugoj temi. Za sada slušajte Betovenovu petu, kao i ja. Meni pomaže da prođem kroz ove teške dane. A… vi, da li je i vama muzika lek za dušu!?
‘Ajde još malo o Majklu Džeksonu! Dve nedelje je njegova smrt plavila sve naslovnice u svetu. Ostavimo ga da počiva u miru, bio je ikona mnogim ljudima u svetu. Sećajmo se njegove muzike koja je donela toliko radosti ljudima širom zemaljske kugle.
Skoro da ne možete poverovati da ima još nešto o MJ, a što se ovih dana nije povlačilo po novinama. Ipak, jedan belgijski radio u Briselu (Stu-Bru) se oprostio sa Majklom neobičnim i šarmantnim tribute-om, koji je imao koncept da obožavaoci šalju klipove u trajanju od 10 sec, i to sebe dok rade moonwalk, koji je bio Majklov zaštitni znak.
Oni su sve skupili i napravili stvarno zabavan projekat. Bilo mi je smešno da gledam ljude iz raznih gradova sveta, kako po predsobljima, dnevnim sobama, kuhinjama, kupatilima hodaju imitirajući Majklov moonwalk tako bezuspešno. Ali sve u svemu, slatko je kako su iskazali svoju ljubav prema svom idolu. Pogledajte sajt ! via vsl (observer, veryshortlist)
Našla sam mnogo pesama koje sadrže reč “walking”, a neke od njih su bukvalno obeležile moj život. Slušala sam neke na gramofonu, kad su bile vinil ploče, pa znate ono kad morate da stavite dinar na iglu, da ne sklizne.
Neki od vas možda ni ne znaju za taj fazon, jer se možda tada nisu ni rodili. Dodajte neku pesmu sa walking, ako se setite ! Reč “walking” ne mora biti u naslovu, a ni na engleskom, važno da “prožima” pesmu.
Da vam dani vikenda uz ovu neumornu košavu ne budu oni koje biste najradije proveli u pidžami i šetali po kući kao zombi.Da ne bude dan kad se pogledaš u ogledalo, a odande ti se niko ne osmehuje.Da ne bude dan kad iz glave ne izlaze misli o neobavljenom poslu i obavezi, i nezadovoljstvo samim sobom zbog toga. Da vas oni koji vas traže nađu…a i vi tražite. Razgalite dušu ovom pesmom, kao ja što sam, i biće vam lakša ova nepodnošljiva “lakoća” življenja!Nedavno je bila godišnjica smrti Džona Lenona. Čula sam ovu pesmu, koju je i on izvodio, i zbilja sam se naježila. Nastala je tako što je 37 muzičara širom sveta učestvovalo u projektu Round world song. Nikada se u životu nisu videli, niti se znaju. Svako je na svom parčetu planete otpevao pesmu, koju su majstori od zanata posle lepo sklopili u ovaj paketić, koji mi je obeležio prošlu nedelju. Prijatan vikend!
Oni su mi osvežili nekoliko poslednjih dana. Ne znam da li ste znali za njih, ali ovaj hor vredi čuti. Kad sam čula kako izvode I wanna be sedated, Purple haze i Take a walk on the wild side, potpuno su me kupili, premda su im sve izvedbe odlične. Skupili su se u jednom staračkom domu u Mančesteru, i svima pokazali svoja zlatna srca. Dokazali su da fizički, godine i nisu tako bitne, ako si duhom mlad. Volela bih da kod nas u Srbiji postoji jedan ovakav hor za rock and roll, da se učlanim, al’ odmah!
Slušala sam mnogo dobre muzike ovih dana , kao i obično, ali sam istraživala i muziku online, pravila neke playliste, kolekcije video clipova , uglavnom uživala slušajući muziku u letnjoj dokolici i hladovini.
Razmišljala sam , kako je to moguće za neke pesme da postanu univerzalne i svevremenske, dok neke ostanu slušane samo u užem krugu ljudi, iako ne manje dobre od ovih prvih.
Što se muzike tiče, ja sam onaj tip koji sluša sve žanrove! Važno je da je dobra muzika, i uvek slušam tekstove u pesmama. I oni moraju biti dobri! To je neka vrsta muzičkog prostituisanja. Ne smeta mi ni kad negde periferno od predmeta mog trenutnog fokusa, čujem tonove dobre narodne pesme. Nikada nisam i neću slušati turbo folk ili kako se to već zove. Da, ne volim ni pop… to mi je neka vrsta onog prvog trasha, sa glupim tekstovima tipa – ostavio si me, i našeg malog sina , a otišao s mojom najboljom drugaricom…bla,bla.. Ne samo što je glup tekst u tim pesmama, nego i povod i poriv da se o događaju piše, a pogotovo peva, ali….to je već stanje duha, šta reći , a ne zaplakati, nad tim pesmama, tvorcima i obožavaocima!!!
Da budem potpuno objektivna , tih stupidarija ima svugde, pa i u rock and rollu, tzv. ozbiljnoj muzici i drugim žanrovima, koji svoju prednost vide samo u tome što nisu goli turbo folk ili nešto nalik tome.
Ali u celoj priči o muzici, sada na brzaka, muzika je stvarno lična , osobena tema, odnosno, svako ima svoj ukus. Sto puta sam ostala zabezeknuta, kad mi neko koga znam, kaže da mu se sviđa ili ne …neka stvar! Kao da me je ošamario…. ili šutnuo u cevanicu!
Bilo kako, svi imamo svoje volim – ne volim pesme! Ali zar ne slušamo svi muziku iz istog razloga? Da složimo kockice mozaika svog trenutnog psihičkog stanja?
Pesme o ljubavi, sreći, radosti, mržnji, tugi, pesme koje motivišu(kao mene kad slušam Feeling good od Michaela Buble-a), ili deprimiraju( kao mene neki dan….Shine on you crazy diamond)….ne čine li one i nemaju li isti cilj ? Uzimaju od nas delove duše i stanja u njoj, i uvećavaju ih naspram trenutka u vremenu. Pa , kako se onda ne primaju na sve nas isto? Ili….da pitam drugačije… Ima li pesama koje su suštinski takve, da deluju na sve isto, ili bar na većinu? Ako ima…a ima…razmislite o njima i onome o čemu govore!
Znate ono kad ceo dan pevušite u sebi neku pesmu, a ne znate razlog, zašto je to tako.
Biće da je to bila moja podsvesna reakcija na neke lepe novosti koje sam čula juče, ali o kojima ću jednom drugom prilikom. Jednostavno vam se neki osećaji i događaji slože.Reminiscencija, trenutni flashback. Happiness is a warm gun!!!
Ova pesma me uvek podseti na to zašto volim Bitlse i dan danas. Jer je Lenon genije. Samo on je mogao napisati ovakvu pesmu, bez referenci na njegovu drug abused fazu . Metafore iz pesme neka tumači kako ko hoće, slušajte predivnu pesmu , recimo”protiv rata u Vijetnamu”, o sexu, lovcima na životinje i ljude, drogi… Pesmu koja je po meni toliko ispred vremena kad je nastala, i važi i danas… kao i čovek koji peva u refrenu bang, bang shoot, shoot… i završi na taj način u Njujorku.
Slušajte i budite srećni, bar ovog vikenda…
Po meni jedna od najboljih i najlepših pesama Bitlsa, možda nepravedno zapostavljena, kao većina dobrih stvari uostalom , ali…evo ja sam danas srećna i ne mogu da zamislim današnji dan bez nje. Stavila sam plejer na repeat, i topim se….
Hm…da, popodne dok sam radila one dosadne poslove po kuhinji, M. je leskario i pustao muziku, i stalno u onom muskom maniru gundjao i sredjivao cd-teku of his own, koju mu uzgred niko ne dira. Trazio je i sizio uz to, jedan cd sa nasnimljenom muzikom za zurke da mi pusti jedan band, jer nije mogao da se seti ni imena pesme ni banda, pa ga je to strasno nerviralo. Dovikivali smo se , ja iz kuhinje, on iz sobe, milion stvari za podsecanje su izranjale, ali znate ono – blok, nije ni meni, ni njemu moglo da klikne u secanju. Dosao je kod mene, i poceo da mi objasnjava sta smo radili, pricali dok smo slusali tu muziku, sta je ko rekao i… odjednom wow… Depeche mode… never let me down again, ili tako nekako !!!
To je vrlo zanimljivo, kako asocijativno razne ideje radjaju druge…
To me je nateralo da vam opet predlozim nesto…Kazite prvu asocijaciju , pesmu, album , band, koja vam padne na pamet uz pojmove : vreme , broj, more, putovanje, magicno, ljubav , zivot, pesak… evo ja cu prva…
vreme- Time is on my side
broj- Three Dog’s night
more-Moj galebe
putovanje-Hit the road Jack
magicno- Magical Mystery tour
Da, danas je dan bez reci. Sve mi izgleda kao nemi slow motion. Posle subotnje slave kod prijatelja, i danas se vucem po kuci kao ovaj ponedeljak na izmaku. U subotu je bilo iznenadjenja. Priredila nam ga je nasa prijateljica, koja zivi u Bgd-u. Culi smo se cesto ovih poslednjih godinu dana , ali se nismo videli. Znali smo kako dogadjaji teku, i plasili se ishoda. Dosla je u 21 i 30 iz Bgd-a , u punom sjaju kao i uvek. I dovela nam svog novog coveka da ga upoznamo. Zagrljaji, suze, smeh, viski, muzika…Oduvek je bila neobicna, lepa i hrabra. On je cutao i posmatrao sve, uz njeno- jesam li ti rekla… jesam li ti pricala?.., pokusavao da nas identifikuje po njenoj prici…Uskoro je bilo kao da se znamo sto godina…Muski deo drustva ga je u pocetku sa malom dozom ljubomore , cini mi se, gledao kao da je “redak zver”, uporedjujuci ga sa njenim ex-om. Ljilja i ja , odusevljene i zbog nje, i zbog njega. Glasamo za ljubav.
Rastali smo se u osvit novog dana, kao i uvek kad smo zajedno. Vec umorni, slusali smo Billy Paul-a i “Me and Mrs. Jones” , i kao da je neko hteo , to je bio slucajni lajtmotiv te predivne zore.
Interesantno kako se nekad sasvim SLUCAJNO, poklope dogadjaji iz zivota sa textom pesme koju svi volimo. Odjurili smo opet svako na svoju stranu, oni u Bgd, a mi kuci. Sada je sve proslo, vidjacemo se cesce.
I danas ceo dan mislim o njoj. Cini se da je srecna i deluje kao da je for ever. Daj boze, zasluzila je.
Ovo je Capercaillie. To je skotska folk grupa, jedna od retkih , koja peva na skotskom gaelic jeziku. Kao takvi su zacudo , jos onih dana dospeli na Top 40 u Engleskoj. Jedni su od prvih koji su mesavinu elektronske muzike i africkih ritmova integrisali u skotsku folk muziku.
Ima nesto arhetipsko u njihovoj muzici, nesto sto je u nama od iskona. Dok ih slusam zamisljam da sam na Mull of Kyntyre, u Skotskoj , okruzena njenim visokim planinama , tako blizu nebesa, a iz daljine cujem gajde… Poznato…? Ovo je pesma za OLU !!! I naravno za sve vas koji volite ovakvu muziku. Have a perfect days , all of you ! Za nedelju dana…
Ćao ljudi, rođena sam u prošlom veku 19xx, u prošloj državi u Zagrebu, sada živim u Novom Sadu, već poodavno mama, supruga, mnogima prijateljica, član društva, and I bitch about all of it!
Pokupi feed
