Da, danas je dan bez reci. Sve mi izgleda kao nemi slow motion. Posle subotnje slave kod prijatelja, i danas se vucem po kuci kao ovaj ponedeljak na izmaku. U subotu je bilo iznenadjenja. Priredila nam ga je nasa prijateljica, koja zivi u Bgd-u. Culi smo se cesto ovih poslednjih godinu dana , ali se nismo videli. Znali smo kako dogadjaji teku, i plasili se ishoda. Dosla je u 21 i 30 iz Bgd-a , u punom sjaju kao i uvek. I dovela nam svog novog coveka da ga upoznamo. Zagrljaji, suze, smeh, viski, muzika…Oduvek je bila neobicna, lepa i hrabra. On je cutao i posmatrao sve, uz njeno- jesam li ti rekla… jesam li ti pricala?.., pokusavao da nas identifikuje po njenoj prici…Uskoro je bilo kao da se znamo sto godina…Muski deo drustva ga je u pocetku sa malom dozom ljubomore , cini mi se, gledao kao da je “redak zver”, uporedjujuci ga sa njenim ex-om. Ljilja i ja , odusevljene i zbog nje, i zbog njega. Glasamo za ljubav.
Rastali smo se u osvit novog dana, kao i uvek kad smo zajedno. Vec umorni, slusali smo Billy Paul-a i “Me and Mrs. Jones” , i kao da je neko hteo , to je bio slucajni lajtmotiv te predivne zore.
Interesantno kako se nekad sasvim SLUCAJNO, poklope dogadjaji iz zivota sa textom pesme koju svi volimo. Odjurili smo opet svako na svoju stranu, oni u Bgd, a mi kuci. Sada je sve proslo, vidjacemo se cesce.
I danas ceo dan mislim o njoj. Cini se da je srecna i deluje kao da je for ever. Daj boze, zasluzila je.
Pokupi feed
