Makarone blog

Kad je život težak, dve stvari, koje ga sigurno olakšavaju i čine podnošljivijim, su sigurno druženje i muzika. Ne mora nužno da ide tim redom, kao ni ceo komplet.  Kod mene radi i malo samoće uz muziku, takođe. Tako smo eto M. i ja, s nekoliko dobrih prijatelja sedeli do duboko u noć obasjanu velikim mesecom, koji kao da nam je zabranio spavanje, imali anplagd muziku s dve gitare i vokalima prisutnih, s tim što smo dobili  vokalno pojačanje u vidu dvoje komšija, koji ionako nisu mogli da spavaju. Plašila sam se da će kad su došli biti ono  “jel može malo tiše” ili “ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se” (pa makar ti se i ne pevalo), ali  uopšte nije bilo tako. Rekli su da je zvučalo odlično, i da eto nisu mogli odoleti, pa ljudi banuli. Ništa lepše od tih nenajavljenih susreta, kad se ispostavi da su pravi pogodak. Pesme koje su se nadovezivale jedna na drugu, vratile su me u vreme, kad je život takođe bio težak, ali relativno jednostavniji.

Kako su pesme odmicale,  gledala sam u tu malu družinu povezanu toliko godina, i pomislila da život danas stvarno nije lak, ali da možda nije ni tako težak. Nastojala sam da misli o uglavnom lošim vestima kojima smo preplavljeni već dugo vremena, i đurđevdanskim izborima koji nas čekaju koliko sutra, ne preovladaju u mojoj glavi u ovako lepoj noći.
Nisam htela da mislim o revolucijama nasilnim ili mirnim, svejedno, neprijateljima starim, i novim, predsedniku koji to više nije, ali hoće ponovo to da bude,  o stranačkim liderima  koji nas pretežno vode nigde sa punim ustima laži o svemu i svačemu, posebno o teško upropaštenoj ekonomiji u kojoj su samo neki pohlepni i privilegovani do bezobrazluka, uspeli da uhvate kopču i s tog “broda ludaka” u Srbiji dođu na obalu, dok većina pliva, odnosno više tone, samo na tren izranjajući na površinu da udahne, ne znajući šta će biti već sledećeg trenutka…
Note pesama prale su moj  mozak od sumornih  misli, podizale me, i nisam se osećala tako umorno. Nisam htela ništa da remetim niti da dozvolim da me razne sotone izbace iz ritma, muzika je delovala kao osvežavajuća, hladna kiša posle vrućeg i sparnog dana.
Poslednje goste ispratili smo kasno u noć, ili rano u jutro, kako hoćete, do nekog sledećeg susreta.

M. i ja ostali smo sami  dogovarajući se o sutra , očekujući miran, spokojan san.  Vratili smo se u naš jednostavni život.  Dobro, ne baš jednostavan…ali, da  nije tako ni muzika ne bi bila tako lepa, i delovala tako isceliteljski.

A kad smo kod dobre muzike, hladne osvežavajuće kiše, mog povratka na makar-one. com… srdačno vas pozdravljam, i dobrodošli.