Makarone blog

Danas smo  prilično kasno popodne stigli na čardu “Dunavac” na Ribarskom ostrvu. Moja početna zlovolja i gunđanje prijateljima i mužu da je prilično kasno za sedenje napolju, uskoro po dolasku je nestala. Ribarac je oduvek predivan u ovo doba godine, i nije me izneverio ni danas. Suva zemlja i trava, letargija mačaka i pasa koji su se sunčali na obali, mnoštvo insekata, lepi Dunav koji tako mirno teče, budili su i u meni neki skoro idiličan spokoj. Ipak sve  nagoveštava  da je i miholjskom letu uskoro kraj.

Narandžasta, roze, crvena boja lišća na drveću uz još dosta zelenog, ličile su mi na maskirne. Volim da posmatram ovu metamorfozu prirode, iako kao totalno letnji čovek  teško podnosim i jesen i zimu, pogotovo kad me sve ovo oko mene stalno podseća na prekršena obećanja da će leto biti dugo i toplo.

Proleće ove godine je odavno mrtvo.

Lagana letnja atmosfera je oduvana.

Jesen skida plodove sa oraha i sycamore tree (javora,  ali ja volim ovaj engleski naziv).

Hrastovi, platani i jablani, prilagođavaju još uvek svoje zelene ogrtače, odbijajući jesenje senke.

Jedino žute hrizanteme i “dan i noć” u saksijama iznad skoro uvele trave daju neke hint-ove, u kojima se nazire neka nada.

Sunce je zašlo…nazad u veliki prljavi grad.

So it goes, što bi rekao Kurt Vonegat.

Svako je hteo da uhvati malo Miholjskog sunca

Kud plovi ova ekipa?

Do sledećeg leta...

Čarolija-čuvati unuke i pecati...

Neko veče smo M. i ja odlučili da se odšetamo peške do naše omiljene kafanice u Dunavskoj ulici u kojoj godinama sedimo, i za koju vam ne trebaju posebni dogovori sa prijateljima , da biste se tamo sreli sa njima. Peške ima dobrih 4,5 km od naše kuće, na zelenom obodu grada, do vrelog asfalta u centru . Hladno pivo kad smo stigli u našu kafanicu, bilo je prava dobrodošlica, baš kao i predpostavljeni skup naših drugara, koji je već zauzeo startne pozicije.

Prvo smo se ispozdravljali sa prijateljem koji dolazi iz Nemačke i svake godine provede čitavo leto u Srbiji. On je istoričar umetnosti, uskoro izlazi njegova treća knjiga, i naravno mora se nazdraviti u to ime.
Za našim stolom postalo je u trenutku veoma zanimljivo, veselo i razdragano, sa visprenim upadicama svih učesnika, od kojih niko , da se razumemo nije mačji kašalj, ni što se tiče pameti , ni kafanskog staža. U društvu sa poslednjim kapima esencije novosadske boemije, koja je na moju veliku žalost strana današnjoj mladosti ( danas se pribegava instant hemijskim sredstvima do getting high, bez lepršavog humora i dosetki koje trasiraju manje više taj put), ja kao jedino žensko u društvu bila sam mažena i pažena, do jednog izvesnog momenta, i bila pravi libling. Posle kako vreme odmiče, u kafani, za stolom, svi postajemo ravnopravni, i mene više ne “brani “, čak ni M! Svako dolazi na “tapet” , i pravilo br.1, je primaj , ali i vraćaj udarce! Radi se naravno o šalama, događajima koji su već ušli u novosadske anegdote.
Mi se svi odlično poznajemo i razumemo, jer se družimo mnoooogo godina, po sistemu-ko danas misli, a ko govori !!?? Kad je opustela Dunavska, u neko doba…..noć topla, mi još žedni….završili smo kod prijatelja u bašti njegove kuće, uz gitaru i pesmu. Hit noći je bila Tjomnaja noč…koja je meni nekoliko puta naterala suze na oči, što zbog sveopšte emocije radosti druženja, što zbog asocijacija na surovu realnost, iz srpske verzije teksta ove briljantne ruske pesme.

Jutros me probudio alarm u mojoj glavi , navijan dugogodisnje. Da ozbiljno, M. i ja smo morali rano da ustanemo zbog njegovog zakazanog odlaska kod automehanicara. Zamolio me da navijem sat za sest i vodim racuna o tome da nas uredno razbudi, jer je M. , a.k.a. najveci mrzitelj ranog ustajanja koji ne zeli da veruje ni sebi , ni satu, jer je u stanju da “ladno” drmne dugmence na satu i nastavi dalje da spava.On uvek kaze da je to vrlo”nehumano”, buditi se rano, jer stvarno tumara po kuci i nije svestan nicega prvih pola sata , najvise liceci na zombija. Medjutim taj alarm sat nije zvonio, mora da je baterija u pitanju…ali ja vestica, progledala na vreme, milioniti put , dokazana ranoranilica, i probudila M. da ne propusti termin za auto. Pitam se , dokle cu imati taj sat”navijen”u glavi, i kad cu se vec jednom resetovati.

Posto sam ostala sama, uzivala sam u mojoj kafi sa french creamer-om, pregledala jutarnji mail i odlucila da prepodne posvetim sebi, jer za divno cudo nisam imala nikakvih obaveza.

Otisla sam da poplacam neke racune i u moju omiljenu setnju. Pravac “Verdi”, moja parfimerija. Tu znam da ostanem kod D. dugo, kao u knjizari. Pogledala sam novitete, ali sebi kupila svoj omiljeni “Allure” sensuelle.

Razgledala izloge. Sve vristi, zuto, pink, onamodernazelena, ljubicasto, narandzasto… Svratila u jedan butik da kupim slatku belu , kao pena bluzicu sa puf rukavcicima. Docekana od prodavacice, koju sam jedva mogla da cujem od preglasne muzike. Eh sad, da je opisem, kako je bila obucena…

Na sebi je imala crne tights, svetlo braon(moze se reci drap) kaubojske cizme- oklembesene sare ,izbusene , imitirajuci cipku, beli mini sorc. Stomak siromasno pokriven topicem onemodernezelene boje i preko njega, beli prsluk sa zecjim krznom oko kapuljace. Nafrakana kao za vece, kosa duga ravna bela, i na vrh glave nesto zuto( za tu boju ja kazem dzuto) kao beretka sa siltom. Nokti dugacki, namazani belim kao krec lakom, sa srebrnim aplikacijama u vidu zvezdica, i koznacegasvejos…Zvaka obavezna, i govor preko zvakanja….Kad sam trazila belu bluzu s puf rukavcicima da mi pokaze, pogledala me s visine od 1,75 cm, a ja sam se osecala kao de mode freak . Ima li takvo stogod jos negde!!! Bluzu sam kupila i pobegla.

U povratku sam svratila u moju omiljenu drogeriju i cunjala po rafovima sa zubnim pastama medju kojima sam pronasla jednu sa mirisom cimeta, ili karanfilica,… ne bice da je ipak cimet… cinnamon …jako je lepa! I Nivein sampon i conditioner, sa sjajem. Odustala od L’Oreala, posle skoro godinu dana.
Kad sam stigla kuci sin mi je javio da sutra putuje u Zagreb, poslom. Moj rodni grad! Inostranstvo! Radosna i zabrinuta kao i uvek…ali glumila da se radujem…! M. se javio da stize uskoro, i pitao sta imamo za klopu. Ja kazem – bruskete sa komoracem i sunkom (videla kod Ane…njam..). On nije bio odusevljen…ali je cutao, oduvek je bio los liar….