Danas sam od ranog jutra bila u velikoj jurnjavi.U subotu je svadba. Udaje nam se Mima, mladja cerka mog pokojnog brata.Starija se udala,jos pre cetiri godine i ima sina .Moja snaha,ostavsi bez svoga muza,nazalost vrlo rano,moze biti srecna kako je dovrsila “izvodjenje “na put svoje dve cerke.Obe su dovrsile,posle takvog soka ,svoje skole i fakultete,pa zasnovale svoje porodice.
U sveopstem uzbudjenju,ponudila sam se kao svaka tetka da pomognem ,u svemu oko priprema,ali skoro da niko nista od mene i ne trazi.Prvenstveno to dvoje mladih ljudi, pobrinulo se oko svoje svadbe , vencanja i svih ostalih sitnica koje ono sobom nosi. U jednom momentu sam zastala zamislivsi se kako je bilo pre mnogo vremena kad sam se ja udavala za M.
To je ja mislim dva meseca bilo opsadno stanje u obe kuce. Oba para matoraca su hteli veliku svadbu po sistemu-i juuuuu, pa nismo nesvet, pa Zika nas sve zvao u sve svatove,tri sina je zenio… .. A Pera ,dva put bili *ebena strana ,pa nas nisu zaboravili , pa velike familije, pa gde ces da se sramotis…Kad su dve buduce prije usaglasile stavove o listama zvanica , mi ostali bili smo u blagom soku, zbog pe-sesnaest desetina ljudi ,na koje se racunalo da ce doci.
Bilo je tu normalno nasih domacih pa Dubrovcana, pa Amera, pa Mladenovcana,pa Sarajlija…sacuvaj boze. Taj narod trebalo je smestiti i pre i posle svadbe, da se negde s puta odmori ,sredi …Znam da je moj pokojni svekar iznajmio maltene citav sprat u starom ,sada izgorelom hotelu “Putnik”, za sve zvanice i dalju rodbinu, s blizom su spavali po dusecima i pomocnim lezajevima svih vrsta kao sardine i kod mladinih i kod mladozenjinih roditelja.To su meni i M. pricali kad smo se vratili sa Jahorine ,sa svadbenog puta. Neke smo u tragovima zaticali i posle nedelju dana naseg svadbenog puta, tog se nisi mogao tako lako resiti. ” Pa ,’ajd kad smo u Novom Sadu ,da pazarimo… necemo sad valjda opet putovati…pa da iskoristimo. “Moja tetica i M.starija sestra nisu se treznile tri dana ,stalno docekujuci i prateci silne goste. M. i ja iznajmili stan i zapalili u gajbu sa TV-om i nekim jastucima ,cekali smo namestaj, samo da se te ludnice i tog belaja resimo.Tako je to bilo nekad u mojoj svadbi , pravoj “srpskoj ,pravoslavnoj”, koja je trajala brat bratu cetiri ,pet dana ,dok moja pok.Kata nije ispratila poslednje Petrovice koji su nam se uvalili u kucu.
Sada je nazalost ,ostalo malo Petrovica u zivotu, i s te strane , oko poziva u svadbu mislim, moja Mima nema neke velike brige.Tetke i baba tetke ,deda stricevi,ujne,ujaci, pomrli,njihovi se razmileli po svetu ,sto po Austriji ,sto po Nemackoj, pa daleko od ociju ,daleko od srca.Samo zahvalnice i cestitke.Mima i njen buduci muz imaju stan koji su kompletno sami opremili,kako su znali i umeli ,ali sami, organizovali vencanje i posle svadbu u jednom lepom restoranu za 30-tak ljudi , najblizih. Samo su nam svima saopstili-”vencanje je tada i tada ,posle svadba od tada do tada ,tu i tu !”Torte i ostala sranja u restoran, poklone, o tom potom kuci…Mission accomlished… I rekli su nam jos nesto lepo ..
Imace bebu,decaka.Mom caletu drugi praunuk,nek je ziv i zdrav.Kada vidim s koliko mira i spokoja organizuju sve to desavanje,osetim da taj mir i spokoj prelazi i na mene.
Znajuci nas preostale Petrovice , pa i sebe ,kao njihove gore list, iako se sada drugacije zovem , osecam da je to samo zatisje pred subotnju buru.Kad se mi dohvatimo muzike i pesme, tesko ce nas se ratosiljati. Pa moramo ,zbog svih ostalih Petrovica , koji su spreceni da prisustvuju , a ubedjena sam da nas gledaju od gore i kontrolisu , znamo l’ se mi jos uvek dobro keriti u svatovima i jesmo l’ dobro naucili potomke.
Pokupi feed
